Metabolički sindrom

Preveliki obim struka, zajedno sa određenim anomalijama krvi, povećava opasnost od dijabetesa ili infarkta. Šta kažu istraživanja.

Godine 1947. doktor Žan Vag je insistirao na važnosti, u pogledu pacijenta sa viškom kilograma, razlike između građe u obliku jabuke i one u obliku kruške. Njegova ideja se sastojala u tome da što su kilogrami više nagomilani na stomaku i gornjem delu tela, to je opasnost po zdravlje veća. 

S druge strane, ako su obline veće u donjem delu tela, opasnost je manja. Ova tvrdnja je nedavno potvrđena istraživanjima sprovedenim u Kanadi koja su pokazala da, pri istoj telesnoj težini, kod osoba sa viškom kilograma pretežno na stomaku postoji veća opasnost od kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa tipa 2, kao i od ateroskleroze (oboljenja arterija).

Krojački metar – alat za dijagnostiku

Tako je rođen metabolički sindrom, „novo” oboljenje čiji je osnovni simptom gojaznost u predelu stomaka. Za dijagnozu je neophodno merenje obima struka dopunjeno biološkim analizama. Potvrda dijagnoze počiva na tri parametra: preveliki obim struka (u Evropi, granica je 94 santima za muškarce i 80 za žene) i najmanje dve anomalije: netolerancija glukoze, glikemija, krvni pritisak ili povišeni nivo triglicerida, a smanjeni nivo HDL („dobrog”) holesterola.

Lečenje se sastoji u prevenciji srčanog i/ili moždanog udara, dijabetesa tipa 2, čak i ateroskleroze. Sve to se postiže gubitkom težine, eventualno uzimanjem lekova, ali i fizičkom aktivnošću.

Sva istraživanja pokazuju da je, u prvo vreme, dovoljno izgubiti sedam-osam kilograma kako bi se opasnost od dijabetesa smanjila za polovinu. Endokrinolozi uglavnom preporučuju individualne dijete u skladu sa brojem viška kilograma i poremećajem nivoa lipida kod pacijenta. Ako je nivo triglicerida pacijenta normalan, preporučuje se dijeta sa manjim brojem kalorija, ali relativno bogata sporim šećerima koji sprečavaju gomilanje masti. Ako je nivo triglicerida povišen, preporučuje se „mediteranska dijeta” na bazi povrća i voća, sušenog povrća i ribe i veoma malo maslinovog ulja. Isto važi za lekove, kada su neophodni.

Lekovi

Lekovi protiv gojaznosti (orlistat, sibutramin) mogu se ponekad prepisati zajedno sa dijetom, pacijentima kojima je teško da smršaju. Važno istraživanje, predstavljeno na Četrnaestom evropskom kongresu posvećenom gojaznosti, održanom u Atini u junu mesecu, pokazalo je da je orlistat mnogo efikasniji od same dijete u borbi protiv viška kilograma u predelu stomaka i kardiovaskularnih oboljenja pacijenata koji pate od metaboličkog sindroma. Izgleda takođe da ga endokrinolozi prepisuju prvenstveno osobama sa viškom kilograma i povišenim nivoom triglicerida u krvi.

S druge strane se čini da je sibutramin, koji reguliše unos hrane i trenutno se koristi samo u bolnicama, usmeren naročito prema pacijentima koji imaju nizak nivo HDL holesterola. On deluje i na druge parametre i povećava osetljivost na insulin, hormon koji može biti odgovoran za poremećaj nivoa šećera u krvi što može dovesti do dijabetesa tipa 2.

Unos skrivenih šećera i masti!

Preterani unos brzih šećera, koji trenutno povećavaju nivo šećera u krvi (glikemija), mogao bi u velikom delu biti odgovoran za pojavu metaboličkog sindroma. Među najozloglašenijim namirnicama su šećer i slatka pića, ali i beli hleb, beli pirinač i, naravno, prerađene namirnice koje obiluju skrivenim šećerima i mastima. Opasan je i unos masti životinjskog porekla (puter) ili onih manje ili više skrivenih, kao u slatkim namirnicama (kolači, keks, sladoled, grickalice) i nekim slanim (suhomesnati proizvodi, svinjsko i jagnjeće meso, pržena jela).

S druge strane, spori šećeri, naročito integralne žitarice (hleb, pirinač), imaju zaštitni efekat.

Jabukolik ili kruškolik tip građe?

Višak kilograma na kukovima i bokovima manje je opasan od viška kilograma u predelu stomaka, koji povećava opasnost od kardiovaskularnih oboljenja i dijabetesa tipa 2.

Ni deca nisu pošteđena

Do pre nekoliko godina, dijabetes tipa 2 je nazivan dijabetes zrelosti jer se veoma retko javljao pre četrdesete godine života. Danas, od njega obolevaju i deca. Neophodno je da dete izgubi višak kilograma, ali prevencija je ipak najbolje rešenje. Ona počiva na zdravoj ishrani, ograničenom unosu slatkih pića i čokolade, ali i na fizičkoj aktivnosti.

Ipak, ono što je možda najvažnije, jeste da se čitava porodica pridržava istih pravila.

Fizička aktivnost je neophodna!

Fizička kativnost, makar i pola sata ili tri puta po deset minuta dnevno, omogućava mršavljenje i stabilizaciju telesne težine. Nemojte preterivati sa vežbanjem jer i to može biti opasno za kardiovaskularni sistem.