poshtovani molim za odgovor.
imam 30 god. osim neredovne menstruacije i ponekad pojachanog belog pranja
koje sam lechila po uputstvu lekara, nikada nisam primetila neke smetnje
osim bolnog prvog dana menstruacije. niko iz porodice sa moje strane nije
imao poteshkoce sa trudnocom. pored svega suprug i ja pokushavamo uchestalo
vec 1 god. i nishta se ne deshva. malo nam je teze da odredimo plodne dane
pa sam kupila (pre 1 god.)maybe baybe i merila vazalnu temp. i pored toga
nismo p[otpuno sigurni oji su plodni dani. veoma smo psihichki uznemireni
zbog mogucih komplikacija o kojima sve vishe chujemo. mi se ipak nadamo da
ce priroda i kod nas uchiniti svoje pa vas molim za neki savet i posebno
mog supruga zanima koja je pozicija za vreme odnosa najbolja jer je svashta
chuo a niko nezna za sigurno. molimo za savet i nadamo se odgovoru!
Postovana, ne zelim da Vas plasim ili uznemiravam, ali po definiciji ako do
trudnoce ne dodje nakon godinu dana normalnog seksualnig zivota (podrazumeva
vodjenje ljubavi bez zastite najmanje 2 puta nedeljno) onda je potrebno
potraziti pomoc lekara. Uzroci neplodnosti u 40% su na zenskoj , 40% na
muskoj strani a 20% ostaje nerazjasnjeno. Plodni dani se izracunavaju
retrogradno tako sto se od duzine ciklusa oduzme 14 dana, ali to ocito kod
Vas nije glavni problem. Poza u vodjenju ljubavi pogodna za oplodnju nije
presudna ukoliko je sve u redu ( kod zavaljene materice preporucuje se odnos
"otpozadi" ili dizanje karlice posle odnosa). Znaci moj savet Vama je poseta
lekaru jer moguce da je posredi neki manji problem koji se jednostavno moze
resiti. Znaci obratite se lekaru jer je i prirodi ponekad potrebna mala
pomoc.
Postovani doktore,imam dete od 2,5 god. koje je hiper aktivno! Mozete li
mi odgovoriti na koji nacin da se kao roditelji postavimo prema njemu.
Hvala unapred!
Interesantno je da sto je pitanje krace, ono zahteva duzi odgovor.
"Hiperaktivno dete" je, na zalost, u danasnje vreme vise moderna fraza, nego
opis ponasanja deteta. Upotrebljava se za sve i svasta. Klinicki,
hiperkineticki poremecaj
obuhvata veoma usko polje ponasanja deteta i ima svoje jasne dijagnosticke
parametre. Ali izmedju ovih dveju kategorija (one rasprostranjene u narodu i
one koju decji psihijatri koriste), velika je razlika.
Pravi hipirekineticki poremecaj evidentan je od najranijeg uzrasta ("jos u
stomaku nije mirovao..cim je prohoda odmah je i potrcao...usta ne zatvara...itd.") i ima sveprozimajuci socijalni
aspekt (u svim nedovoljno
strukturisanim socijalnim situacijama), a pracen je poremecajem paznje i
impulsivnoscu. Ova deca cesto cine nestasluke koji su vise odraz
nepromisljenosti i neplanskog ponasanja, nego namere. Kod pojedine dece se
moze uociti i motorna nespretnost
(trapavost), a neretko i mucanje ili tikovi ili se ovi znaci naizmenicno
pretacu sa hiperaktivnoscu. Veliki rizik za nastanak ovog poremecaja nosi
medjuigra dva
vazna faktora. Genetike i uticaj okoline. Uticaj gena je nesumnjiv, ali ni
uticaj okoline nije zanemarljiv. Poremecaj ima odredjni korelat i u nalazima
elekticne aktivnosti mozga (EEG) u takozanom poremecenom odnosu beta-teta
mozdanih talasa, kao i biohemizmu mozga. I na kraju, lekovi i specificna
bihejvioralna terapija imaju snazan efekat na promenu ponasanja deteta.
Hiperkinetski
poremecaj treba ozbiljno shvatiti, imajuci u vidu i posledice koje za sobom
nosi kako za razvoj deteta, tako i za kvalitet zivota porodice i na kraju i
posledice po drustvo, jer u odraslom dobu, nelecene osobe imaju velikih
problema u organizaciji svog emoconalnog, porodicnog, drustvenog i
profesionalnog
zivota, uz kalemnjenje drugih psihijatrijskih poremecaja kao posledice
nacina zivota. Zbog toga, oprezno sa dijagnozama i etiketama jer bez
konkretnog opisa sta se podrazumeva pod hiperaktivnoscu. Predlazem da se
konsultujete sa decijim psihijatrom o tome sta se ocekuje u ponasanju deteta
od 2,5 godine (koje je tada dominantno motorno aktivno), ali i da proceni da
li se radi o hiperkinetskom poremecaju ili o ocekivanoj istrazivackoj i
stimulativnoj aktivnosti deteta odgovarajucoj za uzrast, ali u okolnostima
snizene
tolerancije roditelja na takvo ponasanje deteta. Ovo poslednje cak moze biti
i vazan pokretac hiperaktivnog ponasanja deteta, jer paradoksalno pokrece dete na jos vecu aktivnost umesto da je umiri kao sto to roditelji ocekuju kada izgovaraju "smiri se...pasces..nemoj to da radis...ti si nemoguc...puci ce mi glava od tebe''. Zvuci poznato, zar ne? Srdacan pozdrav.
Poštovani, molim Vas da mi pomognete u kanalisanju ponašanja moje
petogodišnje devojčice.Radi se o hiperaktivnom,svestranom i emotivnom detetu
kod koje sam (u poslednje vreme pogotovo) primetila odsustvo reakcija na
moje molbe i zahteve.Reaguje veoma burno( u negativnom smislu), ima tzv
histerične napade( vrišti,udara se i štipa) i ja sam već pomalo očajna zbog
toga jer mislim da mi polako "izmiče iz ruku". Probala sam svakakve prilaze
i čini mi se da ništa "ne pali". Molim neki konkretan savet ili naziv
literature koji će mi pomoći u rešavanju gore navedenog. Unapred zahvalna !
Postovana, opisali ste svoje dete kao uzbudljivo i pozitivno, ali sa
negativnim burnim reakcijama, koje vi dozivljavate kao "izmicanje" ponasanja
deteta "iz ruku". Iako se sintagma "dete mi
izmice iz ruku" koristi kao postapalica, ona na metaforican nacin zaista
verno objasnjava potrebu roditelja da kontrolisu ponasanje svoje dece, pa i
fizicki (rukama). Najuspesniji nacin da neuspesno vaspitavate dete je
probati mnogo razlicitih prilaza. Cini mi se da sam o tome vec pisao, da
roditelji mogu probati hiljadu razlicitih vaspitnih stilova, ali onda takvo resenje postaje veci problem od problema koji resavaju. Samo doslednost, predvidljivost, sigurnost, odgovornost i odmerenost u postupanju roditelja donosi uspeh. I naravno, poznavanje osnovnih principa ucenja novih ponasanja. U protivnom, deca dobijaju moc za koju nisu spremna, a
uce ponasanje koje generalno nije prihvatljivo u drustvu. Molim vas,
procitajte ranija pitanja i odgovore, uveren sam da je bilo pitanja slicno
vasem, pa nema potrebe da ponavljam odgovor, jer je princip pozitivnog
roditeljstva veoma jednostavan i podrazumeva nekoliko intervencija
koje se dosledno sprovode tokom duzeg vremena. Druga vazna stvar je da
pratite rast i umno-emocionalni razvoj svoga deteta kako se nebi "zamrzli"
primenjujuci resenja koja su veci problem od samog problematicnog ponasanja
deteta, vec i sami modifikovali sopstveno ponasanje u skladu sa potrebama
razlicitih faza razvoja. Literatura je sarolika. Metode koje ja primenjujem,
a one su iz kruga porodicne bihejvioralne psihoterapije, postaracu se da u
skorasnje vreme budu dostupne na ovom web sajtu. Za sada mozete pronaci
moje tekstove na "home page-u" i odeljku "zdravlje dece", gde posebno
preporucujem tekstove "Vestina roditeljstva" i "Kako izaci na kraj sa
detetovom ljutnjom". Srdacan pozdrav
Postovana,
citomegalovirus (CMV) najcesce izaziva sindrom hronicnog umora, moze dovesti do uvecanja limfnih zlezdi, jedan je od prouzrokovaca mononukleoznog sindroma, ima odredjeni znacaj i u pojavi ostecenja ploda.
cerki je pronadjen hepatitis c nalazi bilirubina su u granicama, kako bez ikakvih simptoma saznajemo da
je obolela, slucajno je bila dobrovoljni davalac krvi
Postovana,
hepatitis C je bas i poznat da najcesce nedaje nikakvu simptomatologiju, ali zbog mogucih posledica obavezno se javite infektologu radi primene odgovarajuce terapije.
poshtovani molim za odgovor.
Odgovoreno: 20. 04. 2007.imam 30 god. osim neredovne menstruacije i ponekad pojachanog belog pranja koje sam lechila po uputstvu lekara, nikada nisam primetila neke smetnje osim bolnog prvog dana menstruacije. niko iz porodice sa moje strane nije imao poteshkoce sa trudnocom. pored svega suprug i ja pokushavamo uchestalo vec 1 god. i nishta se ne deshva. malo nam je teze da odredimo plodne dane pa sam kupila (pre 1 god.)maybe baybe i merila vazalnu temp. i pored toga nismo p[otpuno sigurni oji su plodni dani. veoma smo psihichki uznemireni zbog mogucih komplikacija o kojima sve vishe chujemo. mi se ipak nadamo da ce priroda i kod nas uchiniti svoje pa vas molim za neki savet i posebno mog supruga zanima koja je pozicija za vreme odnosa najbolja jer je svashta chuo a niko nezna za sigurno. molimo za savet i nadamo se odgovoru!
Postovana, ne zelim da Vas plasim ili uznemiravam, ali po definiciji ako do trudnoce ne dodje nakon godinu dana normalnog seksualnig zivota (podrazumeva vodjenje ljubavi bez zastite najmanje 2 puta nedeljno) onda je potrebno potraziti pomoc lekara. Uzroci neplodnosti u 40% su na zenskoj , 40% na muskoj strani a 20% ostaje nerazjasnjeno. Plodni dani se izracunavaju retrogradno tako sto se od duzine ciklusa oduzme 14 dana, ali to ocito kod Vas nije glavni problem. Poza u vodjenju ljubavi pogodna za oplodnju nije presudna ukoliko je sve u redu ( kod zavaljene materice preporucuje se odnos "otpozadi" ili dizanje karlice posle odnosa). Znaci moj savet Vama je poseta lekaru jer moguce da je posredi neki manji problem koji se jednostavno moze resiti. Znaci obratite se lekaru jer je i prirodi ponekad potrebna mala pomoc.
Postovani doktore,imam dete od 2,5 god. koje je hiper aktivno! Mozete li mi odgovoriti na koji nacin da se kao roditelji postavimo prema njemu. Hvala unapred!
Odgovoreno: 19. 04. 2007.Interesantno je da sto je pitanje krace, ono zahteva duzi odgovor. "Hiperaktivno dete" je, na zalost, u danasnje vreme vise moderna fraza, nego opis ponasanja deteta. Upotrebljava se za sve i svasta. Klinicki, hiperkineticki poremecaj obuhvata veoma usko polje ponasanja deteta i ima svoje jasne dijagnosticke parametre. Ali izmedju ovih dveju kategorija (one rasprostranjene u narodu i one koju decji psihijatri koriste), velika je razlika. Pravi hipirekineticki poremecaj evidentan je od najranijeg uzrasta ("jos u stomaku nije mirovao..cim je prohoda odmah je i potrcao...usta ne zatvara...itd.") i ima sveprozimajuci socijalni aspekt (u svim nedovoljno strukturisanim socijalnim situacijama), a pracen je poremecajem paznje i impulsivnoscu. Ova deca cesto cine nestasluke koji su vise odraz nepromisljenosti i neplanskog ponasanja, nego namere. Kod pojedine dece se moze uociti i motorna nespretnost (trapavost), a neretko i mucanje ili tikovi ili se ovi znaci naizmenicno pretacu sa hiperaktivnoscu. Veliki rizik za nastanak ovog poremecaja nosi medjuigra dva vazna faktora. Genetike i uticaj okoline. Uticaj gena je nesumnjiv, ali ni uticaj okoline nije zanemarljiv. Poremecaj ima odredjni korelat i u nalazima elekticne aktivnosti mozga (EEG) u takozanom poremecenom odnosu beta-teta mozdanih talasa, kao i biohemizmu mozga. I na kraju, lekovi i specificna bihejvioralna terapija imaju snazan efekat na promenu ponasanja deteta. Hiperkinetski poremecaj treba ozbiljno shvatiti, imajuci u vidu i posledice koje za sobom nosi kako za razvoj deteta, tako i za kvalitet zivota porodice i na kraju i posledice po drustvo, jer u odraslom dobu, nelecene osobe imaju velikih problema u organizaciji svog emoconalnog, porodicnog, drustvenog i profesionalnog zivota, uz kalemnjenje drugih psihijatrijskih poremecaja kao posledice nacina zivota. Zbog toga, oprezno sa dijagnozama i etiketama jer bez konkretnog opisa sta se podrazumeva pod hiperaktivnoscu. Predlazem da se konsultujete sa decijim psihijatrom o tome sta se ocekuje u ponasanju deteta od 2,5 godine (koje je tada dominantno motorno aktivno), ali i da proceni da li se radi o hiperkinetskom poremecaju ili o ocekivanoj istrazivackoj i stimulativnoj aktivnosti deteta odgovarajucoj za uzrast, ali u okolnostima snizene tolerancije roditelja na takvo ponasanje deteta. Ovo poslednje cak moze biti i vazan pokretac hiperaktivnog ponasanja deteta, jer paradoksalno pokrece dete na jos vecu aktivnost umesto da je umiri kao sto to roditelji ocekuju kada izgovaraju "smiri se...pasces..nemoj to da radis...ti si nemoguc...puci ce mi glava od tebe''. Zvuci poznato, zar ne? Srdacan pozdrav.
Poštovani, molim Vas da mi pomognete u kanalisanju ponašanja moje petogodišnje devojčice.Radi se o hiperaktivnom,svestranom i emotivnom detetu kod koje sam (u poslednje vreme pogotovo) primetila odsustvo reakcija na moje molbe i zahteve.Reaguje veoma burno( u negativnom smislu), ima tzv histerične napade( vrišti,udara se i štipa) i ja sam već pomalo očajna zbog toga jer mislim da mi polako "izmiče iz ruku". Probala sam svakakve prilaze i čini mi se da ništa "ne pali". Molim neki konkretan savet ili naziv literature koji će mi pomoći u rešavanju gore navedenog. Unapred zahvalna !
Odgovoreno: 19. 04. 2007.Postovana, opisali ste svoje dete kao uzbudljivo i pozitivno, ali sa negativnim burnim reakcijama, koje vi dozivljavate kao "izmicanje" ponasanja deteta "iz ruku". Iako se sintagma "dete mi izmice iz ruku" koristi kao postapalica, ona na metaforican nacin zaista verno objasnjava potrebu roditelja da kontrolisu ponasanje svoje dece, pa i fizicki (rukama). Najuspesniji nacin da neuspesno vaspitavate dete je probati mnogo razlicitih prilaza. Cini mi se da sam o tome vec pisao, da roditelji mogu probati hiljadu razlicitih vaspitnih stilova, ali onda takvo resenje postaje veci problem od problema koji resavaju. Samo doslednost, predvidljivost, sigurnost, odgovornost i odmerenost u postupanju roditelja donosi uspeh. I naravno, poznavanje osnovnih principa ucenja novih ponasanja. U protivnom, deca dobijaju moc za koju nisu spremna, a uce ponasanje koje generalno nije prihvatljivo u drustvu. Molim vas, procitajte ranija pitanja i odgovore, uveren sam da je bilo pitanja slicno vasem, pa nema potrebe da ponavljam odgovor, jer je princip pozitivnog roditeljstva veoma jednostavan i podrazumeva nekoliko intervencija koje se dosledno sprovode tokom duzeg vremena. Druga vazna stvar je da pratite rast i umno-emocionalni razvoj svoga deteta kako se nebi "zamrzli" primenjujuci resenja koja su veci problem od samog problematicnog ponasanja deteta, vec i sami modifikovali sopstveno ponasanje u skladu sa potrebama razlicitih faza razvoja. Literatura je sarolika. Metode koje ja primenjujem, a one su iz kruga porodicne bihejvioralne psihoterapije, postaracu se da u skorasnje vreme budu dostupne na ovom web sajtu. Za sada mozete pronaci moje tekstove na "home page-u" i odeljku "zdravlje dece", gde posebno preporucujem tekstove "Vestina roditeljstva" i "Kako izaci na kraj sa detetovom ljutnjom". Srdacan pozdrav
Postovani profesore, neznam da li se na pravu adresu obracam. Mozete li mi nesto reci o citomegalovirusu?
Odgovoreno: 18. 04. 2007.Postovana, citomegalovirus (CMV) najcesce izaziva sindrom hronicnog umora, moze dovesti do uvecanja limfnih zlezdi, jedan je od prouzrokovaca mononukleoznog sindroma, ima odredjeni znacaj i u pojavi ostecenja ploda.
cerki je pronadjen hepatitis c nalazi bilirubina su u granicama, kako bez ikakvih simptoma saznajemo da je obolela, slucajno je bila dobrovoljni davalac krvi
Odgovoreno: 18. 04. 2007.Postovana, hepatitis C je bas i poznat da najcesce nedaje nikakvu simptomatologiju, ali zbog mogucih posledica obavezno se javite infektologu radi primene odgovarajuce terapije.
Prikazano 91416-91420 od ukupno 91994 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima