Anksiolitici ili sedativi su lekovi koji dominantno deluju na smanjenje straha, strepnje, zebnje i napetosti. Imaju i pozitivno dejstvo kod tretmana poremećaja sna. Opuštaju mišiće a koristimo ih i kod pojedinih oblika epilepsije. Daju se i kod osoba koje su agresivne i lako planu. Ono što je problematično je njihova “ružna navika” da povećavaju toleranciju (što znači da su za efikasno sredjivanje tegoba potrebne sve veće i veće doze leka), kao i da dovode do zavisnosti (psihičke i fizičke), što predstavlja novu bolest. Iz dosadašnjeg kliničkog iskustva, mogu Vam reći da se zavisnost od anksiolitika veoma teško leči i da osoba prolazi kroz veoma mučan i težak period. U grupu anksiolitika spadaju Bensedin, Bromazepam, Diazepam, Demetrin, Tranex, Xanax, Ksalol, Lorazepam, Loram i sl.
Što se tiče infarka miokarda i anksiolitika, možete ih uzimati. Medjutim, izbor leka, dnevnu dozu i dužinu upotreba anksiolitika je potrebno da odredi lekar (najbolje psihijatar) zato što nestručnom upotrebom možete sebi učiniti lošu uslugu. Takodje, može da se desi da je za lečenje Vaših strahova indikovana drugačija terapija i da upotrebom samo anksiolitika ne dodje do poboljšanja i nestanka tegoba.
Potreban mi je savet u vezi sa depresijom. Naime, izgubila sam obe noge (posledica bolesti) i do skoro sam uspevala da se "dogovorim" sa samom sobom da život ide dalje i da boriti se za svaki proživljeni dan sa svojom porodicim znači uspeh. U poslednje vreme dobijam na kilaži pod izgovorom "ne krećem se" ali u razgovoru sa smom sobom krijem hiljadu pitanja: "a zašto ja, pa moglo je drugačije?". Znam da je to početak straha od onoga šta će doći. Imam 48 godina i porodicu koja me podržava, ali nemam uslova da izadjem iz kuće. Sada trnutno ne umem da nastavim, sve mi izgleda bez cilja. Molim Vas pomozite, ali nemojte me slati psihijatru, rado bih porazgovarala sa nekim ali moj izlazak iz kuće nije moguć, bar za sada. Da li bi korišćenje nekog antidepresiva pomoglo?
Ono što bi mnogo bolje pomoglo od antidepresiva je da pokušate da se vratite u što je to moguće normalniji način života. Uz to, posebno je važno da napravite spisak svih onih aktivnosti koje su Vam ranije pričinjavale zadovoljstvo i da isplanirate kako možete da ih i sada (čak i u modifikovanom obliku) sprovedete u delo. Naravno da će biti i nekih poteškoća, ali ako imate podršku porodice, kako kažete, verovatno će većina stvari biti moguća. Recimo, jako je pogrešno da se čovek osami i povuče iz socijalnih relacija. Verujem da nije nemoguće za Vas da pozovote prijatelje da dodju ili da porazgovarate telefonom. Ako osećanje beznadežnosti i bezperspektivnosti ipak zavlada Vama, za uključenje bilo kakve medikamentozne terapije je neophodan lekar (psihijatar) koji će Vas predhodno pregledati, jer se u psihijatriji ni jedan lek ne daje uniformno, već naspram osobe i vrste i izraženosti vetegoba. Ako Vi ne možete psihijatru, svakako da se preko primarne zdravstvene zaštite može organizovati kućna poseta psihijatra.
Imam sina od 18 godina, visok je 179cm a ima samo 49 kilograma. On prema debljim osobama ima netrpeljivost. Prema hrani oseća odbojnost i gadjenje, njegov jelovnik je sveden na čips i čokoladu. Čak ni brzu hranu (pljeskavice i gazirano piće) ne jede. Mlada kćerka nema problema u ishrani, ona jede sve, a on sve vreme priča kako će ona da bude debela jer jede sve vrste hrane.
Body Mass Index (BMI) Vašeg sina iznosi 15,4, što ga svrstava u grupu nedovoljno uhranjenih osoba (normalna vrednost je od 18,5 do 24,9). Problem u ishrani koji ima Vaš sin može biti iz različitih razloga. Najverovatnije se radi o anoreksiji, koja se najčešće javlja kod devojčica, ali se može naći (znatno redje) i kod dečaka. Glavni problem kod ove bolesti je promena u doživljavanju sopstvenog tela. Osoba, čak i ako je izuzetno mršava, smatra sebe debelom i neprivlačnom i stalno ima strah od debljine. Zbog toga odbija hranu i samnjuje maksimalno obroke. Zbog lošeg načina ishrane, kod ovih osoba može doći do brojnih telesnih i psihičkih oboljenja – gubitak mišićne mase, kod devojčica izostanak menstruacije, slabljenje srca, jetre, pa sve do čestih preloma kostiju, epileptičnih napada, opadanje kose, ispadanje zuba i sl. Gotovo da nema dela tela koji ne pati kod ove bolesti. To je jedina bolest u psihijatriji zbog koje, ako se ne leči, može doći do smrtnog ishoda. Zato je veoma važno da se što pre javite psihijatru, internisti i nutricionisti radi uključenja u terapiju. Nema specifične terapije za anoreksiju, leči se dominantno simptomatski i psihoterapijom (najčešće porodična i kognitivno bihejvioralna psihoterapija).
Javila sam kod psihijatru zbog poremaćaja sna, neraspoloženja i brojnih somatskih teškoća koje su se javile u poslenje vrijeme. Imam 42 godine, sedam godina pijem Lexillium (uveče, od 6 mg), a sada samo povećavam dozu, jer imam utisak da mi daje kontra efekat. Moja doktorica mi je propisala iz Dg: Reactio psychosomatica da pijem Zoloft a 50 mg 1,1,0; Xanax a 0,25 mg 0,1,1; Sanval a 5 mg o,o,1 po potrebi. Ja sam nakon uzimanja tri dana sve te lijekove pobacala, jer mi jednostavno ne odgovaraju. Kada popijem Sanval ja odmah zaspim i probudim se nakon 3 sata sna, pa opet uzmem Sanval i onda se ujutro osecam neispavano, a uz to, još i gore, pomenuta terapija me dovodila do ludila. Ne znam šta radim nekako sam najvjernija Lexilliumu (nekad mi pomogne nekad ne). Napominjem da mi se ovo moje stanje dešava pred ciklus u toku ciklusa i nakon ciklusa, sveukupno 15 dana. Voljela kad bi bile nekakve tablete za raspoloženje, da me dignu iz stanja depresije jer me je više sramota reći da me sve boli i da ne mogu ništa raditi. Išla sam na ostale pretrage kod raznih ljekara. Imam pijeska i kamenja u bubrezima što prouzorkuje pojavu leukocita i eritrocita u urinu. Ceste urinarne infekcije. Nalaz krvi uredan. Ginekološki nalaz Colpitis kojeg se ne mogu nikako riješiti. Nervozna sam toliko da mi kaplje znoj sa dlanova. O tahikardiji da ne pricam. Ekg uredan. Draga moja doktorice sve bih ja nekako samo da se mogu naspavati kao nekad (8 sati). Posavjetujte me šta da radim, ja ovo Vama pišem i placem jer svojoj psihijatici ne vjerujem. Stekla sam utisak da mi je dala dijagnozu samo da me se riješi i daje terapiju svima istu. Unaprijed zahvalna i srdacan pozdrav cijeloj vašoj ekipi na ovako dobrom sajtu!
Prvo na šta se pomisli ako neko uzima 7 godina Lexillium (ili bilo koji drugi lek za smirenje iz grupe benzodiazepina), kada uz to kaže i da je uznemiren, da se preznojava, da su joj potrebne sve veće i veće doze leka i da ne može da spava - je da se razvila tolerancija na lek i da je osoba postala zavisna od tog leka. Ako je tako, problem Vam nije mali! Onda je potrebno da uz pomoć stručnjaka što pre prekine uzimanje leka za smirenje. Umesto njega se moraju ubaciti lekovi iz druge grupe da bi sprečili veoma neprijatne i teške apstinencijalne simptome. Ono što se do kraja ne uklapa u zavisnost od benzodiazepina je činjenica da Vam se ovakvo stanje javlja samo petnestak dana u toku meseca i da je povezano za menstrualni ciklus. Ako niste sa ginekologom popričali o ovome, bilo bi dobro da mu se ponovo obratite i uradite hormonalni status. Medjutim, plašim se da su tegobe ipak posledica dugogodišnjeg uzimanja lekova za smirenje i da Vam je neophodan hitan i intenzivan psihijatrijski tretman.
Recite mi kakve su sanse da se broj progresivno pokretnih spermatozoida
koji iznosi 30%,popravi uz neku terapiju.Operisao sa varikocelu prosle
godine i razultati se nisu ni malo promenili po pitanju
pokretljivosti.Testirao sam se na bakterije koje izazivaju neplodnost i
razultati su negativni.Prisutne su samo streptokoke pa mi recite da li
one imaju uticaja na plodnost.Molim Vas recite mi da li pokusavati uz
lekove da se popravi broj progresivnih ili predlazete vestacku.Hvala
Vam puno!
U konsultaciji sa urologom mozete jos neko vreme probati da lekovima
poboljsate spermogram, ali ne u nedogled. Takodje u konsultaciji sa Vasim
ginekologom mozete probati inseminaciju posle pripreme sperme za istu
(centrifugiranje u specijalnom medijumu koje za cilj ima izdvajanje
kvalitetnih spermatozoida) , a tek posle toga razmatrati IVF.
Koji su lekovi anksiolitici, koji otklanjaju strahove, i koje lekove smem da pijem ako sam preležao dva infarkta miokarda?
Odgovoreno: 24. 04. 2007.Poštovani,
Anksiolitici ili sedativi su lekovi koji dominantno deluju na smanjenje straha, strepnje, zebnje i napetosti. Imaju i pozitivno dejstvo kod tretmana poremećaja sna. Opuštaju mišiće a koristimo ih i kod pojedinih oblika epilepsije. Daju se i kod osoba koje su agresivne i lako planu. Ono što je problematično je njihova “ružna navika” da povećavaju toleranciju (što znači da su za efikasno sredjivanje tegoba potrebne sve veće i veće doze leka), kao i da dovode do zavisnosti (psihičke i fizičke), što predstavlja novu bolest. Iz dosadašnjeg kliničkog iskustva, mogu Vam reći da se zavisnost od anksiolitika veoma teško leči i da osoba prolazi kroz veoma mučan i težak period. U grupu anksiolitika spadaju Bensedin, Bromazepam, Diazepam, Demetrin, Tranex, Xanax, Ksalol, Lorazepam, Loram i sl.
Što se tiče infarka miokarda i anksiolitika, možete ih uzimati. Medjutim, izbor leka, dnevnu dozu i dužinu upotreba anksiolitika je potrebno da odredi lekar (najbolje psihijatar) zato što nestručnom upotrebom možete sebi učiniti lošu uslugu. Takodje, može da se desi da je za lečenje Vaših strahova indikovana drugačija terapija i da upotrebom samo anksiolitika ne dodje do poboljšanja i nestanka tegoba.
Potreban mi je savet u vezi sa depresijom. Naime, izgubila sam obe noge (posledica bolesti) i do skoro sam uspevala da se "dogovorim" sa samom sobom da život ide dalje i da boriti se za svaki proživljeni dan sa svojom porodicim znači uspeh. U poslednje vreme dobijam na kilaži pod izgovorom "ne krećem se" ali u razgovoru sa smom sobom krijem hiljadu pitanja: "a zašto ja, pa moglo je drugačije?". Znam da je to početak straha od onoga šta će doći. Imam 48 godina i porodicu koja me podržava, ali nemam uslova da izadjem iz kuće. Sada trnutno ne umem da nastavim, sve mi izgleda bez cilja. Molim Vas pomozite, ali nemojte me slati psihijatru, rado bih porazgovarala sa nekim ali moj izlazak iz kuće nije moguć, bar za sada. Da li bi korišćenje nekog antidepresiva pomoglo?
Odgovoreno: 24. 04. 2007.Poštovana,
Ono što bi mnogo bolje pomoglo od antidepresiva je da pokušate da se vratite u što je to moguće normalniji način života. Uz to, posebno je važno da napravite spisak svih onih aktivnosti koje su Vam ranije pričinjavale zadovoljstvo i da isplanirate kako možete da ih i sada (čak i u modifikovanom obliku) sprovedete u delo. Naravno da će biti i nekih poteškoća, ali ako imate podršku porodice, kako kažete, verovatno će većina stvari biti moguća. Recimo, jako je pogrešno da se čovek osami i povuče iz socijalnih relacija. Verujem da nije nemoguće za Vas da pozovote prijatelje da dodju ili da porazgovarate telefonom. Ako osećanje beznadežnosti i bezperspektivnosti ipak zavlada Vama, za uključenje bilo kakve medikamentozne terapije je neophodan lekar (psihijatar) koji će Vas predhodno pregledati, jer se u psihijatriji ni jedan lek ne daje uniformno, već naspram osobe i vrste i izraženosti vetegoba. Ako Vi ne možete psihijatru, svakako da se preko primarne zdravstvene zaštite može organizovati kućna poseta psihijatra.
Imam sina od 18 godina, visok je 179cm a ima samo 49 kilograma. On prema debljim osobama ima netrpeljivost. Prema hrani oseća odbojnost i gadjenje, njegov jelovnik je sveden na čips i čokoladu. Čak ni brzu hranu (pljeskavice i gazirano piće) ne jede. Mlada kćerka nema problema u ishrani, ona jede sve, a on sve vreme priča kako će ona da bude debela jer jede sve vrste hrane.
Odgovoreno: 24. 04. 2007.Poštovana,
Body Mass Index (BMI) Vašeg sina iznosi 15,4, što ga svrstava u grupu nedovoljno uhranjenih osoba (normalna vrednost je od 18,5 do 24,9). Problem u ishrani koji ima Vaš sin može biti iz različitih razloga. Najverovatnije se radi o anoreksiji, koja se najčešće javlja kod devojčica, ali se može naći (znatno redje) i kod dečaka. Glavni problem kod ove bolesti je promena u doživljavanju sopstvenog tela. Osoba, čak i ako je izuzetno mršava, smatra sebe debelom i neprivlačnom i stalno ima strah od debljine. Zbog toga odbija hranu i samnjuje maksimalno obroke. Zbog lošeg načina ishrane, kod ovih osoba može doći do brojnih telesnih i psihičkih oboljenja – gubitak mišićne mase, kod devojčica izostanak menstruacije, slabljenje srca, jetre, pa sve do čestih preloma kostiju, epileptičnih napada, opadanje kose, ispadanje zuba i sl. Gotovo da nema dela tela koji ne pati kod ove bolesti. To je jedina bolest u psihijatriji zbog koje, ako se ne leči, može doći do smrtnog ishoda. Zato je veoma važno da se što pre javite psihijatru, internisti i nutricionisti radi uključenja u terapiju. Nema specifične terapije za anoreksiju, leči se dominantno simptomatski i psihoterapijom (najčešće porodična i kognitivno bihejvioralna psihoterapija).
Javila sam kod psihijatru zbog poremaćaja sna, neraspoloženja i brojnih somatskih teškoća koje su se javile u poslenje vrijeme. Imam 42 godine, sedam godina pijem Lexillium (uveče, od 6 mg), a sada samo povećavam dozu, jer imam utisak da mi daje kontra efekat. Moja doktorica mi je propisala iz Dg: Reactio psychosomatica da pijem Zoloft a 50 mg 1,1,0; Xanax a 0,25 mg 0,1,1; Sanval a 5 mg o,o,1 po potrebi. Ja sam nakon uzimanja tri dana sve te lijekove pobacala, jer mi jednostavno ne odgovaraju. Kada popijem Sanval ja odmah zaspim i probudim se nakon 3 sata sna, pa opet uzmem Sanval i onda se ujutro osecam neispavano, a uz to, još i gore, pomenuta terapija me dovodila do ludila. Ne znam šta radim nekako sam najvjernija Lexilliumu (nekad mi pomogne nekad ne). Napominjem da mi se ovo moje stanje dešava pred ciklus u toku ciklusa i nakon ciklusa, sveukupno 15 dana. Voljela kad bi bile nekakve tablete za raspoloženje, da me dignu iz stanja depresije jer me je više sramota reći da me sve boli i da ne mogu ništa raditi. Išla sam na ostale pretrage kod raznih ljekara. Imam pijeska i kamenja u bubrezima što prouzorkuje pojavu leukocita i eritrocita u urinu. Ceste urinarne infekcije. Nalaz krvi uredan. Ginekološki nalaz Colpitis kojeg se ne mogu nikako riješiti. Nervozna sam toliko da mi kaplje znoj sa dlanova. O tahikardiji da ne pricam. Ekg uredan. Draga moja doktorice sve bih ja nekako samo da se mogu naspavati kao nekad (8 sati). Posavjetujte me šta da radim, ja ovo Vama pišem i placem jer svojoj psihijatici ne vjerujem. Stekla sam utisak da mi je dala dijagnozu samo da me se riješi i daje terapiju svima istu. Unaprijed zahvalna i srdacan pozdrav cijeloj vašoj ekipi na ovako dobrom sajtu!
Odgovoreno: 24. 04. 2007.Prvo na šta se pomisli ako neko uzima 7 godina Lexillium (ili bilo koji drugi lek za smirenje iz grupe benzodiazepina), kada uz to kaže i da je uznemiren, da se preznojava, da su joj potrebne sve veće i veće doze leka i da ne može da spava - je da se razvila tolerancija na lek i da je osoba postala zavisna od tog leka. Ako je tako, problem Vam nije mali! Onda je potrebno da uz pomoć stručnjaka što pre prekine uzimanje leka za smirenje. Umesto njega se moraju ubaciti lekovi iz druge grupe da bi sprečili veoma neprijatne i teške apstinencijalne simptome. Ono što se do kraja ne uklapa u zavisnost od benzodiazepina je činjenica da Vam se ovakvo stanje javlja samo petnestak dana u toku meseca i da je povezano za menstrualni ciklus. Ako niste sa ginekologom popričali o ovome, bilo bi dobro da mu se ponovo obratite i uradite hormonalni status. Medjutim, plašim se da su tegobe ipak posledica dugogodišnjeg uzimanja lekova za smirenje i da Vam je neophodan hitan i intenzivan psihijatrijski tretman.
Recite mi kakve su sanse da se broj progresivno pokretnih spermatozoida koji iznosi 30%,popravi uz neku terapiju.Operisao sa varikocelu prosle godine i razultati se nisu ni malo promenili po pitanju pokretljivosti.Testirao sam se na bakterije koje izazivaju neplodnost i razultati su negativni.Prisutne su samo streptokoke pa mi recite da li one imaju uticaja na plodnost.Molim Vas recite mi da li pokusavati uz lekove da se popravi broj progresivnih ili predlazete vestacku.Hvala Vam puno!
Odgovoreno: 24. 04. 2007.U konsultaciji sa urologom mozete jos neko vreme probati da lekovima poboljsate spermogram, ali ne u nedogled. Takodje u konsultaciji sa Vasim ginekologom mozete probati inseminaciju posle pripreme sperme za istu (centrifugiranje u specijalnom medijumu koje za cilj ima izdvajanje kvalitetnih spermatozoida) , a tek posle toga razmatrati IVF.
Prikazano 91306-91310 od ukupno 91954 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima