Sportska medicina – pitajte doktora

Osnovno je da se javite specijalisti sportske medicine koji će izvršiti uvid u Vaše zdravstveno stanje. Na osnovu pregleda odrediće Vaše fizičke mogućnosti od kojih zavisi i doziranost treninga.Obratite pažnju na kvantitet treninga (ponavljanje, intenzitet i trajanje vežbi prilikom trenažnog procesa). Dobro je da rekreativni trening bude kombinacija aerobika, plivanja, trčanja i teretane uz sportsku igru sa loptom (košarka, rukomet, odbojka, tenis). Rekreativni trening optimalno može da traje do 60 minuta. Za vreme rekreativnog treninga funkcionalno aerobna sposobnost maksimalno može da se kreće između 40-60% Vaše sposobnosti. To ćete najbolje postići laganim futingom 10-15 dana (3 serije po 15 minuta trčanja i pauzom za istezanje od 3 minuta između serija) tako da puls bude između 110-130 otkucaja u minutu. Naredne tri nedelje puls povećati na 120-140 otkucaja u minuti. Bitno je da brzinu trčanja dozirate tako da ne prelazi gore navedeni puls u vremenu koje Vam je zadato. Kada stvorite aerobnu bazu onda možete da pređete na gore navedene sportove. I to kombinovano jednog dana aerobik, za dva dana teretana, za tri dana plivanje, ukupno 7 dana (ovo je jedan mikrociklus koji treba da bude kao neki orjentir ). Igre sa loptom upražnjavati maksimalno do 30 minuta i to najviše dva puta nedeljno, uz smanjenje jednog od gore navedenih treninga. Bitno je da se držite pulsa koji Vam je preporučen (odnosno može biti korigovan isključivo od specijaliste sportske medicine, nakon testa opterećenja, gde će se odrediti tačne vrednosti maksimalnog i submaksimalnog pulsa). Ako niste u mogućnosti da izdržite, korigujte puls tako da Vam trening bude relaksirajući i da Vam prija. Pogledajte članak “ Ishrana i uzimanje tečnosti kod sportsista”, koje sam napisao u “Stetoskopu” pa se pridržavajte predloženih saveta.

Kod Vas se javlja torakalna mialgija grudnih mišića. Ona nastaje zboz nekontinuiteta u trenažnom procesu. Kvantitet treninga mora da bude optimalan u smislu ponavljanja i trajanja vežbi i da odgovara Vašoj trenutnoj fizičkoj pripremljenosti. Javite se specijalisti sportske medicine (u Košutnjaku, ili na Tašmajdanu, u ordinacijama specijalista sportske medicine), neka Vam urade submaksimalni Astrandov test i odrede Vašu aerobno-funkcionalnu sposobnost. Na osnovu testa preporučiće Vam se optimalan trening koji neće stvarati nelagodnosti. Iz svega što ste mi napisali Vama je sportska aktivnost neophodna. Obavezno nastavite.

Već ste imali iskustvo sa punktiranjem kolena. Nemojte sebi to zadovoljstvo ponovo da činite. Uradite ehosonograf kolena, ako imate mogućnosti uradite i magnetnu rezonancu. Ovim pregledima, uz pregled specijaliste sportske medicine, može se postaviti precizna dijagnoza. Dok ne obezbedite ova snimanja, kombinujte hlađenje 5-6 puta po 1-2 minuta na svakih 1-2 sata (hladiti više dana sve dok ima otok), uključite i antireumatsku mast 2 puta u toku dana, u podne i pre spavanja. Ako imate veliki otok uzmite i lekove za resorpciju tečnosti (drag. Chimoral forte 100, 3x2 na prazan želudac, 45 minuta pre jela). Značajno je da vežbate mišiće butine, aktivne stabilizatore kolena. ( Vežbe za jačanje bunih mišića opisao sam u nekim od prethodnih odgovora na pitanja u Stetoskopu). Ako ne dođe do hipotrofije butnih mišića. prognoza oporavka je dobra.

Pošaljite tačnu dijagnozu sa magnetne rezonance kolena. Anamneza (opis i način povređivanja) je veoma oskudan pa je teško dati konkretni savet.

Možete da ga dovedete kada god želite. Ja radim u Dispanzru za sportsku medicinu u Nišu, ulica Zetska b.b. kod gradskog stadiona. Ravna stopala nisu nasledna, ali je kroz statističko praćenje mlade populacije konstatovano da se češće javljaju kod dece kod kojih jedan ili oba roditelja ima ravna stopala.

Ako se Vi dobro osećate i nemate smetnje pri trenažnom procesu i utakmicama (kao što tvrdite), možete nastaviti sa sportskim aktivnostima. Uradite MRI, jer promene koje ste opisali na kolenu i suviše dugo traju. Radiološki i klinički pregled nije dovoljan za definitivno postavljanje dijagnoze oboljenja kolena, posebno kod sportiste.

Prikazaću Vam tabelu dinamičkog razvoja motoričkih sposobnosti u razvojnom periodu. Iz tabelarnog prikaza sigurno možete da zaključite da je usled naglog porasta telesne visine došlo do trenutnog poremećaja u kordinaciji pokreta koja će sa stabilizacijom Vašeg rasta vremenom nestati. Nastavite sa vežbama koje ste i do sada vežbali sa pojačanim akcentom na poboljšanje funkcionalno-aerobne sposobnosti (treninzi trčanja dužinskog tipa). Dinamika razvoja motoričkih sposobnosti: Motoričke sposobnosti Doba najveće dinamike razvoja Brzina 10. - 11. godine Brzinska snaga(skočnost) 11. - 13. godine Snaga (razne mišićne grupe) 15-16. godine 75%od maks. težine Osobine izdržljivosti od 14. do 16. godine Somatska obeležja, osobine (visina, dužina ekstremiteta, širina ramena) Devojčice 10-13.godine Dečaci 11-16 godine Ovo što se Vama dešava je sasvim normalno i nemate razloga za brigu.

Uradite ergo stres test, kao i ehokardiološki pregled srca. Najverovatnije kod Vas nema patoloških smetnji, jer da ih ima ne bi ste mogli da izdržite trenažni proces gde puls ide i preko 170 otkucaja u minuti. Prekontrolišite zube jer oni, kao i prehlade, mogu da utiču na rad srca kod sportiste. U dogovoru sa specijalistom sportske medicine odredite Vaše submaksimalne vrednosti pulsa u trenažnom procesu. Imaćete daleko bolje rezultate, a smetnje koje Vam se javljaju najverovatnije će prestati.

Pasivnu stabilnost zgloba (kolena) čini zglobna kapsula i sistem ligamenata zgloba kolena, LCM- ligamentum collaterale mediale unutrašnja bočna veza i obliku je trake. Srasla je sa zglobnom čaurom i bazom unutrašnjeg meniscusa. Anatomski se spušta sa unutrašnje strane kondila butne kosti do unutrašnje strane tela golenjače. Čini je tri sloja vlakana. Medijalni kolateralni ligament predstavlja prvu stabilizatornu zonu unutrašnjeg dela zgloba. Ako ne postoji nestabilnost kolena usled distenzije lečenje se vrši konzervativnim načinom lečenja. U samom startu veoma je bitno ojačati aktivne stabilizatore kolena – mišiće butina i to izometrijskim kontrakcijama, kako bi se sačuvala aktivna stabilnost mišićne snage. Specijalisti sportske medicine u ovakvim slučajevima kreću sa fizikalnim tretmanom (laser,magnetno impulsno polje, tens i vaccus terapija). Ortopedi se često odlučuju za imobilizaciju (stavljanje longete od 1-4 nedelje), ali to ima i lošu stranu jer dolazi do hipotrofije mišića butine i gubi se aktivna stabilost mišićne snage (i pored toga što ortopedi preporučuju jačanje butnih mišića), a oporavak i povratak na sportski teren se prolongira za nekoliko nedelja. Anamneza je isuviše kratka, ali ja Vam preporučujem da odmah počnete sa fizikalnim tretmanom, kao i da uzimate određene medikamente (antireumatske i antiflogističke mati) koji će ubrzati Vaš oporavak.

Poslužiću se vežbama koje prezentira Berlin - Chemie iz palete masti fastum gela: Vežbe za kolena su: 1.Ležite na ravnu i čvrstu podlogu, ispod kolena postavite nekoliko manjih, čvrstih jastučića. Podižite potkolenicu,sa stopalom savijenim prema sebi. Zadržite taj položaj 6 sekundi, uz maksimalno stegnute mišiće natkolenice (butine-aktivne stabilizatore kolena). Koleno treba da je neprestano u kontaktu sa čvrstim jastučićima ispod. Kod opterećenja može se dodati kesa peska presavijena poput bisaga i prebačena preko gornjeg dela skočnog zgloba. Vežbu ponoviti 10 puta u jednoj seriji. Potrebno je uraditi 3 serij, sa pauzom od 1 minuta između serija, a eventualno dodatno opterećenje na nogu je do 2kg. 2. Ista vežba može da se uradi i na stolici. Sedite na čvrstu podlogu (sto ili visoka stolica), dok vam potkolenice opušteno vise preko ivice stolice. Zatim ispravite koleno i zadržite krajni položaj 6 sekundi. Možete koristiti opterećenje do 3 kg. 3. Sa stegnutim mišićima natkolenice, nogu ispravljenu u kolenu podignite prema gore i zadržite tako 6 sekundi. Potrebno je uraditi 3 serije, po 10 ponavljanja, sa pauzom od 1 minuta između serija. Ukoliko imate tegobe u vidu bolova u krstima, nemojte podizati nogu više od 30-40 cm, a drugu nogu držite savijenu u kolenu. 4. Dok ležite na boku, podižete sa strane nogu ispruženu u kolenu, do visine od 30-40 cm. vežbe ponovite 10 puta u jednoj seriji. Potrebno je uraditi 3 serije, sa pauzom od 1 minuta između serija, a dodatno opterećenje na nogu iznosi do 1 kg. 5. Pri ležaju na stomaku podignite nogu ispruženu u kolenu, do visine od 10-15 cm. Vežbe ponovite 10 puta u jednoj seriji. 6. Izvedite “polučučanj” u slobodnom prostoru, ili uz pridržavanje za okolne čvrste predmete, ukoliko su vam kolena nestabilna. Pravite spore pokrete, malim amplitudama, da ne izazovete bol. Koleno je savijeno pod uglom od 15stepeni, maksimalno do 30 stepeni. Vežbu ponovite 10 puta u jednoj seriji. Potrebno je uraditi 3 serije, sa pauzom od 1 minuta između serija. 7. Držite se ili naslonite na neki čvrsti predmet ispred vas i savijajte od nazad nogu u kolenu. Ako vam je vežba suviše laka, možete dodati opterećenje do 2kg. Vežbu ponovite 10 puta u jednoj seriji. Potrebno je uraditi 3 serije, sa pauzom od 1minuta između serija. 8. Između nogu postavite loptu i snažno je stiskajte kolenima 6 sekundi. Vežbu ponovite 10puta u jednoj seriji. Potrebno je uraditi 3 serije, sa pauzom od 1 minuta između serija. 9. Ispod stopala u predelu petne kosti podmetnite predmet visine od 5 do 10 cm (deblja knjiga)gurajte koleno rukama ka dole, dok se ne ispravi. Pokret izvedite do granice “zatezanja” i bola, a zatim zadržite taj položaj 3 do 6 sekundi. Vežbu ponoviti 10 puta. 10. Lezite na ravnu podlogu i nogu savijenu u kolenu snažno povucite ka grudima. Potkolenicu savijajte koliko vam dozvoljava pokretljivost kolena, do granice zatezanja ili bola. Ostanite u tom položaju 6 sekundi. Vežbu ponovite svakom nogom po 10 puta.
Puno pozdrava

Osnovno je da uradite sistematski sportski pregled u najbližoj medicinsko - sportskoj ustanovi. Tu će Vam specijalista sportske medicine odrediti funkcionalno aerobne i anerobne sposobnosti i dati savet kojim intenzitetom treba da vežbate. Čim postoji umor i ubrzaniji rad srca po završetku treninga, najverovatnije se radi o fazi pretreniranosti (premorenosti), odnosno treninzi nisu odgovarajućeg intenziteta za Vašu fizičku pripremljenost. To nije dobro i vremenom se može doći do promena na kardiovaskularnom sistemu.

Gips Vam je stavljen zbog preloma koji je konstatovan. Lezija je oštećenje i patološko stanje ligamenta, tetive i meniskusa, i stanje koje prethodi još težem stadijumu povrede delimičnog kidanja (parcijalna ruptura) i potpuno pucanje (ruptura) ligamenta, tetive mišića i meniskusa. Mislim da će ipak morati da Vam se uradi artroskopija po skidanju gipsa. Lično mislim da Vam je to mnogo bolje rešenje od fizikalnog tretmana. Posle artroskopije fizikalni tretman je apsolutno indikovan.

U većem delu Vašeg pitanja sami ste dali odgovor. Predlažem Vam : 1. Osnovno je da ojačate mišiće butine (aktivne stabilizatore kolena); 2. „X“ noge nemaju nikakve veze sa povredom koju ste opisali; 3. Nemojte da nosite steznike, jer time slabite mišiće butine; 4. Nošenje gipsa u većini slučajeva se aplicira nepotrebno, a rezultat je kašnjenje sa fizikalnim tretmanom koji je ponekad neophodan da se odmah primeni kako bi se povreda brže sanirala i izbegla kontraktura; 5. Fizikalni tretman obuhvata laser, magnetno impulsno polje, vaccus i tens-za jačanje butnih mišića, kao i kinezi i hidroterapija. Ako za 21 dan nema poboljšanja javite se u dispanzeru za medicinu sporta (specijalisti medicine sporta) na dalje konsultacije i lečenje. Moći ćete da se bavite sportom, a steznik odmah prestanite da nosite.

Prvo, masaža kolena je jedan komplikovan tretman koji treba da radi lice sa odličnim poznavanjem anatomsko-fizioloških karakteristika kolena (specijalista sportske medicine). Lično sam protiv masaže kolena pod otokom. Uradite magnetnu rezonancu kolena. Nakon toga, dostavite mi izveštaj kako bi konkretno mogao da odgovorim na Vaše pitanje. U međuvremenu, kombinujte krioterapiju (na svakih 60 minuta 1-2 minuta hladite kolena, bar 5-6 puta u toku dana), uzmite lekove za resorpciju tečnosti (Chymoral forte 3x2 na 40 minuta pre jela na prazan želudac), kao i neki od lekova iz grupe antiflogistika i antireumatika. Nije loše uraditi i biohemijske analize sa akcentom na reumatske faktore.

Obavezno napravite pauzu sa treningom. Javite se specijalisti sportske medicine koji će tačno utvrditi dijagnozu i predložiti adekvatnu terapiju. Na osnovu kratke anamneze ja Vam predlažem: fizikalnu terapiju (laser, magnetno impulsno polje, ultrazvuk i eventualno vaccus), dalje, predlažem Vam da idete na plivanje (gde ćete vežbati karakteristične pokrete za rame, u ovoj fazi plivanje nije indikovano), nemojte ići na masaže sigurno će Vam štetiti. Povreda ramena je izuzetno bolna, duže se leči, a od sportiste traži apsolutnu saradnju. Odlazak u teretanu je zabranjen. Kada dođe do remisije povrede, treba napraviti optimalni program trenažnog procesa u teretani (odrediti optimalnu težinu sa kojom možete da vežbate). Imajte strpljenja, lekove koje koristite neće smetati, ali za Vas je najbolji lek vreme i predlog koji sam Vam dao.

Napisao sam rad u Stetoskopu o ishrani sportiste. Možda Vam to u jednom delu pomogne. U odgovoru na prethodno pitanje od 13.12.2008.god napravljena je permutacija kod funkcije natrijuma, pa na ovaj način koristim priliku da se izvinim i spravim grešku: natrijum održava osmodski pritsak telesne tečnosti-zadržava vodu u organizmu, 1 gr Natrijuma vezuje 80 gr vode, dok kalijum odvodi vodu iz tela i ima veliki značaj u mišićnim kontrakcijama i ostalim metaboličkim procesima u organizmu.

Prekid fizičke aktivnosti u tako kratkom roku sigurno ne može da da tegobe na kostima koje Vi opisujete ako nije bilo nekih povreda u vreme bavljenja sportom. Što se tiče grčeva, neophodno je uraditi biohemijske analize i to jonogram, gde posebnu pažnju treba obratiti na odnos natrijuma (koji odaje vodu) i kalijuma (koji zadržava vodu u organizmu). Morate unositi više tečnosti!

"Sportsko srce" je širok pojam i obično ga svi bivši sportisti sebi pripisuju. Da bi ste precizno utvrdili da li stvarno imate "sportsko srce" neophodno je uraditi eho srca (posebno veličina leve komore ), ujedno uradite ekg u miru i ergo stres test i tek na osnovu toga može se postaviti dijagnoza koju Vi navodite. Što se tiče pulsa, on je dobar, pravi sportski i nekih posebnih smetnji u budućnosti nećete imati. Neophodno je da imate kontinuitet fizičke aktivnosti; to je obaveza i Vas i svih sportista kada završe sportsku karijeru.

Uradite stres ergo test i ako je on uredu onda nemate razloga za brigu. Simptome koje opisujete su više funkcionaalne prirode i na njih ne treba obraćati pažnju. Dozirajte rekreativne treninge da Vam prijaju i nećete imati problema.

Odlično ste uradili. Kod sportista je najvažnija redovna ishrana i uzimanje preparata koji su dozvoljeni. Obavezno treba dozirati trening (tu ulogu ima specijalista medicine sporta, koji ujedno treba da utvrdi i funkcionalne spobnosti prema uzrastu i mogućnostima Vašeg deteta). Smatram da trening od 2 sata svakog dana je previše za uzrast Vašeg sina.