Sportska medicina – pitajte doktora

Poštovana,
Vaše pitanje mi je tek juče prosleđeno (03. 01. 2010.) pa se izvinjavam što sa zakašnjenjem odgovaram. Uradite obavezno ehosonografski pregled abdomena. Tu će se najbolje videti da li postoje oštećenja nekih organa ili se radi o povredi mišićne muskulature trbuha. Ako nalazi budu u redu, uradite radiološki pregled kuka iz preventivnih razloga. Sa nalazima se javite specijalisti sportske medicine koji će odrediti dalji tretman.
Pozdrav

Poštovana,
Nikada više nemojte da idete kod “nadri lekara” jer u poslednje vreme (sa socijalnom krizom) mnogi ljudi sebe proglašavaju znancima u svim sferama života, pa i u medicini, a jedini cilj im je brzo uzimanje para. Ovo što sam vama napisao odnosi se na sve sportiste i bio bih srećan da to prihvate jer bi specijalisti sportske medicine i ortopedi (kojima ste odmah trebali da se javite) mogli pravilno, u interesu zdravlja sportiste, da urade intervenciju koja bi dovela do izlečenja. Konkretno, kod vas je došlo do avulzionog preloma prsta šake i stvarno je čudno kako ste mogli ceo period da trenirate. U svojoj praksi sam imao sportiste sa takvim povredama i epilog je bio imobilizacija od 3 nedelje i još 15-20 fizikalnih tretmana. Sada će najverovatnije trebati manja hirurška intervencija jer je došlo do kontrakture prsta i izmeštanja iz njegovog anatomskog položaja. Prestanite sa treninzima i javite se obavezno specijalisti sportske medicine i ortopedu.
Pozdrav

Poštovana,
Predložam da se javite specijalisti sportske medicine koji je najbliži mestu vašeg stanovanja. Razlog je uzimanje kreatina monosulfata što zahteva lekarsko praćenje. Imajući u vidu antropometrijske parametre vašeg sina ne bih savetovao uzimanje suplemenata kreatina. Mišljenja sam da uzimanje vitamina, minerala i pravilna ishrana sasvim zadovoljavaju potrebe sportiste fudbalera (vašeg sina) u godinama adolescentnog (pubertetskog) perioda. (u stetoskopu sam opisao ishranu sportista, ishranu fudbalera u pripremnom periodu i ishranu u kućnim uslovima, pogledajte) . Što se tiče opasnosti uzimanja kreatina, ako je uzet pod kontrolom stručnog medicinskog lica, neke posebne kontraidikacije ne postoje. Principijelno sam uvek protoiv uzimanja suplemenata u uzrastnom peridu u kome se nalazi vaš sin, jer nekih posebnih pozitivnih efekta neće imati, u to sam siguran.
Pozdrav

Poštovana,
Obavezno treba da se javi specijalisti sportske medicine na sportski pregled. Imajući u vidu kompleksnost tog pregleda biće sasvim jasno šta je u pitanju. Sigurno da se ne preporučuje fizička aktivnost dok se ne uradi gore navedeni medicinski pregled.
Pozdrav

Poštovani,
U predelu grudnog koša se nalazi veliki splet interkostalninih mišića koji su inervisani od nervnog spleta pa bol koji osećate najverovatnije potiče od istegnuća nekog od mišića. Možete da uzmete neki lek iz grupe antireumatika. Bilo bi poželjno da u teretani uradite pred stručnim licem vežbu koja izaziva bol, jer postoji mogućnost nepravilne tehnike koja može da izazove simptome koje ste naveli. Obavezno se javite specijalisti sportske medicine na specijalistički pregled radi utvrđivanja zdravstvenog stanja i fizičke pripremljenosti.
Pozdrav

Poštovani,
Stabilnost kolenu daju aktivni stabilizatori mišići butine i pasivni stabilizator - ligamenti. U zavisnosti od jačine butnih mišića i nalaza mri (magnetne rezonance) treba se opredeliti za operativni zahvat ili ne. Savetujem vam da ne idete odmah na operaciju jer posoperativni oporavak je u proseku između 6 i 9 meseci. Na bazi nekih svojih iskustava kod ljudi koji se rekreativno bave sportom operativni zahvat se predlaže samo ako sve medicinske procedure budu urađene, a oporavka nema. Vežbe za jačanje butnih mišića: 1. Lezite na ravnu i čvrstu podlogu, ispod kolena postavite nekoliko manjih, čvrstih jastučića. Podižite potkolenicu, sa stopalom savijenim prema sebi. Zadržite taj položaj 6 sekundi, uz maksimalno stegnute mišiće natkolenice (butine-aktivne stabilizatore kolena) . Koleno treba da je neprestano u kontaktu sa čvrstim jastučićima ispod. Kod opterećenja može se dodati kesa peska presavijena poput bisaga i prebačena preko gornjeg dela skočnog zgloba. Vežbu ponoviti 10 puta u jednoj seriji. Potrebno je uraditi tri serije, sa pauzom od jednog minuta između serija, a eventualno dodatno opterećenje na nogu je do 2kg.
2. Ista vežba može da se uradi i na stolici. Sedite na čvrstu podlogu (sto ili visoka stolica) , dok vam potkolenice opušteno vise preko ivice stolice. Zatim ispravite koleno i zadržite krajni položaj 6 sekundi. Možete koristiti opterećenje do 3kg.
3. Sa stegnutim mišićima natkolenice, nogu ispravljenu u kolenu podignite prema gore i zadržite tako 6 sekundi. Potrebno je uraditi tri serije, po 10 ponavljanja, sa pauzom od jednog minuta između serija. Ukoliko imate tegobe u vidu bolova u krstima, nemojte podizati nogu više od 30- 40 cm, a drugu nogu držite savijenu u kolenu 4. Dok ležite na boku, podižete sa strane nogu ispruženu u kolenu, do visine od 30-40 cm. Vežbe ponovite 10 puta u jednoj seriji. Potrebno je uraditi tri serije, sa pauzom od jednog minuta između serija, a dodatno opterećenje na nogu iznosi do 1kg.
5. Pri ležanju na stomak, podignite nogu ispruženu u kolenu, do visine od 10-15 cm. Vežbe ponovite 10 puta u jednoj seriji. 6. Izvedite “polučučanj” u slobodnom prostoru, ili uz pridržavanje za okolne čvrste predmete, ukoliko su vam kolena nestabilna. Pravite spore pokrete, malim amplitudama, da ne izazovete bol. Koleno je savijeno pod uglom od 15stepeni, maksimalno do 30 stepeni. Vežbu ponovite 10 puta u jednoj seriji. Potrebno je uraditi tri serije, sa pauzom od jednog minuta između serija. 7. Držite se, ili naslonite, na neki čvrsti predmet ispred vas i savijajte od nazad nogu u kolenu.) veoma je bitna upornost i strpljenje. (pogledajte moj teks povreda prednjeg uršenog ligamenta u stetoskopu možda vam i to bude od pomoći)

Pozdrav

Poštovani,
U zavisnosti od vaše starosti, i aktivnosti u sportu (sportista, rekreativac) lekar se odlučuje na fizikalni ili operativni zahvat. Na osnovu nalaza mri predlažem da probate fizikalni tretman.
Pozdrav

Poštovani,
Uradite ehosonografski pregled mišića butine. Nakon postavljanja dijagnoze, obratite se specijalisti sportske medicine za mišljenje i terapiju. Do povrede je najverovatnije došlo zbog nagomilavanja mlečne kiseline u mišićima butine, odnosno blokade produkcije glikogena, pa je sam tim i povreda bila neminovna. Dok ne uradite gore navedenu dijagnostiku hladite (ne više od dva minuta!) nekoliko puta u toku dana i aplikujte masti koje u svom sastavu imaju heparina i kamfora. Mirujte, nikakve fizičke aktivnosti, sem eventualno plivanje, radi održavanja kontinuiteta u treningu i stimulativnog dejstva na povredu koju imate.
Pozdrav

Poštovani,
Najverovatnije je operacija bila urađena laparaskopskom metodom. Saglasan sam sa kolegom koji vam je dao savet. U početnoj fazi rada dozirajte trbušnjake (izbegnite “upalu trbušnih mišića”) prema objektivnim mogućnostima uz konsultaciju sa hirurgom i specijalistom sportske medicine.


Pozdrav

Poštovani,
Najverovatnije da se radi o tkz sindromu simfize koji se manifestuje sa simptomima koje ste vi naveli, a nastaje usled preopterećenja u trenažnom procesu. Najčešće se javlja kod sportista koji nemaju kontinuitet u treningu, a žele da postignu dobre rezultate. Ovo bolno stanje često se javlja kod fudbalera raznih kategorija i starosti. Još 1932. Godine spinelli je primetio bolno stanje i disfunkciju femoro-ingvinalne regije. Sa profesionalizacijom sporta i uvođenjem intezivnih treninga svakodnevno, kao i odigravanja velikog broja utakmica u toku godine, vreme za oporavak je smanjeno, ili ga uopšte nema, pa ova povreda postaje jedna od dominantnih u sportu.
etiopatogeneza bolnog sindroma simfize leži u konfliktu između nejednakih mišićnih snaga dveju susednih regija: trbušnog zida i donjih ekstremiteta, i neadekvatnog funkcionalnog opterećenja svih mišićno-ligamentarnih insercija u predelu pubične kosti (često srećemo naziv ovog oboljenja- pubalgija) . Bolni sindrom abdomino-ingvinofemoralnog predela „bolest napora“ u sportu može da se definiše kao disbalans mišićnog raskršća simfize i dezekvilibrijuma, između mišićne snage trbušnog zida, njegovih slabih tački i hipertrofične muskulature donjih ekstremiteta (nešović) .
simptomatologija sindroma simfize je karakteristična ali ne i tipična. Prvi bolovi se obično javljaju posle velikih i često ponavljanih opterećenja treningom i odigravanjem velikog broja utakmica u toku kratkog perioda. Kretanje posle napornih treninga kada se igrač „ohladi“ postaje otežano, naročito stepeništem i kosim ravnima. Povređeni sportista zauzima prinudni povijen stav, a kod spavanja zauzima „uklupčan“ bočni položaj. San je isprekidan, ustajanje iz kreveta ili sa stolice je otežano a prvi koraci su bolni. I na fudbalskim utakmicama uočeno je ako sportista na poluvremenu sedne i ohladi se, nije u stanju da nastavi utakmicu. Karakteristične tegobe su bol pri kašljanju, kijanju, defekaciji, uriniranju u predelu simfize. Objektivnom palpacijom uočavamo bolnu osetljivost različitog intenziteta na insercijama aductora, pravog trbušnog mišića, pripoju pupartovog ligamenta i na mestu spoja između dve pubične kosti. Palpatorno otkrivaju se tkz. “meke“ prepone (s. Radojević) . Kod kontrakcije ili baloniranja prednjeg trbušnog zida u stojećem ili ležećem položaju dobija se malgaigneov kapitalan znak, sa kobastičastim vretenastim izbočenjem koji se prostire od pubisa do spine iliace anterior et superior, i ukazuje na postojanje atonije slabosti kose i poprečne muskulature trbušnog zida i njegovih aponevroza. Digitalnim pregledom ingvinalnog prstena u većem ili manjem stepenu konstatujemo njegovu proširenost i bolnost. Zbog jakog i akutnog bola sportista ne dozvoljava pregled ingvinalnog kanala. Pri kontrakciji prednjeg trbušnog zida uočava se jasna razlika između snage abdominalnog rektusa i bočne muskulature. Aktivna elevacija noge u spoljnoj rotaciji i sa ekstendiranim kolenom je bolna, i često neizvodljiva sa ili bez otpora. Adukcija kuka je limitirana bolom. Abdukcija kuka je ograničena pojavom bola iritiran njegovom distenzijom. Pokušaj sportiste da sedne iz dorzalnog dekubitusa, praćen je bolom na inseraciju pravog trbušnog mišića. Antefleksija trupa sa minimalnim otporom i ekstenzija, zabacivanje trupa prema unazad, prouzrokuje vrlo jak bol.
radiografski znaci nisu tipični ali su karakteristični. U odmaklom stadijumu prisutne se velke promene ovog sindroma, dok na početku bolesti radiološki nalazi su atipični i skoro neprepoznatljivi. U razvijenom stadijumu evolucije promene su jasne, bizarnog izgleda, lako se prepoznaju i odgovaraju subjektivnim tegobama i objektivnim nalazima, što u inicijalnom stadijumu nije slučaj.
kineziološkim ispitivanjem snage kose i poprečne muskulature trbušnog zida, pravog abdominalnog mišića i abduktora javlja se bol u predelu simfizne kosti čime se potvrđuje postojanje oboljenja.
lečenje: može biti konzervativno i operativno. Konzervativno lečenje zahteva sledeće tretmene: a) mirovanje od 3. Do 9. Meseci, b) suzbijanje bola analgeticima i antiinflamatornim sredstvima, c) direkna aplikacija analgetika u bolno mesto, d) upotreba kortikostereoida, e) dejstvom elektroterapije u cilju suzbijanja bola, g) aplikacija ultra zvučne terapije, h) hidroterapija, i) izometrijske i izotoničke vežbe, j) korekcija statike, k) rengensko zračenje. Pojava recidiva direkno ukazuje na potrebu hiruškog zahvata. Dr. Nešović je autorizovao tehniku sa kojom je učinio nekoliko stotina operacija i nazavao je „ plastica telmentis abdominales et canalis ingvinlis sec. Bassini cum modificatio nešović“ ovaj operativni zahvat baziran je na bassinievoj tehnici lečenja ingvinalnih hernija.

Pozdrav

Poštovani,
Kolega vam je dao dobar savet i terapiju. Nalazite se još u fazi rasta i vaša butna muskulatura (aktivni stabilizator kolena) je slaba i ne može da izdrži napore trenažnog procesa. Dozirajte treninge, a ako ispoštujete predloženu terapiju možete očekivati veoma brzo potpuni prestanak bolova.


Pozdrav

Poštovani,
Da ne bi došlo do povrede zadnje lože, bez obzira na godine sportiste i sporta kojim se bavi, neophodno je dobro “zagrevanje” (isezanje) pre početka, za vreme i po završetku trenažnog procesa. U vašem slučaju predlažem da uradite ehosonografski pregled zadnje lože i nakon postavljanja dijagnoze može se odrediti terapija i vreme oporavka
Pozdrav

Poštovana,
Uradite ehosonografski pregled lista noge. Nakon postavljene radiološke dijagnoze obratite se najbližem specijalisti sportske medicine koji će na osnovu dobijenih rezultata predložiti dalji tretman. Što se tiče aerobika, nastavite sa vežbama (nakon potpunog izlečenja) jer ste izabrali rekreaciju koja je najprimerenija vašim godinama.
Pozdrav

Poštovani,
Moja preporuka je da odete u republički zavod za sport i medicinu sporta u košutnjaku. Pre terapije obavezno se javite specijalisti sportske medicine da proceni težinu povrede koju imate.
Pozdrav

Poštovani,
Uradite mri (magnetnu rezonancu) kolena kako bi se precizno postavila dijagnoza.
ojačajte mišiće natkolenice u teretani. Druge vežbe ne bih za sada preporučio zbog slabosti mišića butine (aktivni stabilizatori kolena); postoji verovatnoća da su oštećeni i ligamenti (pasivni stabilizatori) kolena.


Pozdrav

Poštovana,
Morbus shllater osgud je karakterističan za adolescentni period kada dolazi do naglog rasta koji ne prati i muskulaturnu jačinu, posebno u predelu potkolenice (butine) koji su aktivni stabilizatori kolena, koji sa ligamentima (pasivni stabilizatori) daju stabilnost kolena. Za razliku od fizijatara i ortopeda specijalisti sportske medicine dozvoljavaju fizičke aktivnosti koje su dozirane prema mogućnostima sportiste. Glavni saveti kod ovog sindroma su: doziranost trenažnog procesa koji odgovara mogućnostima butne muskulature sportiste, vremensko doziranje treninga i fizičkih aktivnosti u toku dana (najčešće ne duže od 60 - 80 minuta) , izbegavanje promene podloge za trening, nikakva imobilizacija kolena. U mom stažu specijaliste sportske medicine video sam mnogo sportista sa ovim sindromom i u 18-toj godini, ako su slušali savete, “bolni simptomi” su prestajali i ti sportisti su se normalno takmičili, a pojedinci su postizali i vrhunske rezultate. Rezime: sportista slobodno može da nastavi sa fizičkim aktivnostima bez pauza (u kontinuitetu) sa poštovanjem gore navedenih predloga. Nema potrebe za uzimanjem preparata koje ste pomenuli ako se sportista pravilno hrani (pogledajte moj članak “ishrana sportista” u stetoskopu) .
Pozdrav

Poštovani,
Probajte sa sledećim vežbama: 1. Lezite na ravnu i čvrstu podlogu, ispod kolena postavite nekoliko manjih, čvrstih jastučića. Podižite potkolenicu, sa stopalom savijenim prema sebi. Zadržite taj položaj 6 sekundi, uz maksimalno stegnute mišiće natkolenice (butine-aktivne stabilizatore kolena) . Koleno treba da je neprestano u kontaktu sa čvrstim jastučićima ispod. Kod opterećenja može se dodati kesa peska presavijena poput bisaga i prebačena preko gornjeg dela skočnog zgloba. Vežbu ponoviti 10 puta u jednoj seriji. Potrebno je uraditi tri serije, sa pauzom od jednog minuta između serija, a eventualno dodatno opterećenje na nogu je do 2kg.
2. Ista vežba može da se uradi i na stolici. Sedite na čvrstu podlogu (sto ili visoka stolica) , dok vam potkolenice opušteno vise preko ivice stolice. Zatim ispravite koleno i zadržite krajni položaj 6 sekundi. Možete koristiti opterećenje do 3kg.
3. Sa stegnutim mišićima natkolenice, nogu ispravljenu u kolenu podignite prema gore i zadržite tako 6 sekundi. Potrebno je uraditi tri serije, po 10 ponavljanja, sa pauzom od jednog minuta između serija. Ukoliko imate tegobe u vidu bolova u krstima, nemojte podizati nogu više od 30- 40 cm, a drugu nogu držite savijenu u kolenu.
4. Dok ležite na boku, podižete sa strane nogu ispruženu u kolenu, do visine od 30-40 cm. Vežbe ponovite 10 puta u jednoj seriji. Potrebno je uraditi tri serije, sa pauzom od jednog minuta između serija, a dodatno opterećenje na nogu iznosi do 1kg.
5. Pri ležanju na stomak, podignite nogu ispruženu u kolenu, do visine od 10-15 cm. Vežbe ponovite 10 puta u jednoj seriji.
6. Izvedite “polučučanj” u slobodnom prostoru, ili uz pridržavanje za okolne čvrste predmete, ukoliko su vam kolena nestabilna. Pravite spore pokrete, malim amplitudama, da ne izazovete bol. Koleno je savijeno pod uglom od 15stepeni, maksimalno do 30 stepeni. Vežbu ponovite 10 puta u jednoj seriji. Potrebno je uraditi tri serije, sa pauzom od jednog minuta između serija.
7. Držite se, ili naslonite, na neki čvrsti predmet ispred vas i savijajte od nazad nogu u kolenu.

Pozdrav

Poštovani,
Uradite ehosonografski pregled kolena. Ako postoje neke nejasnoće u dijagnostici nakon tog pregleda uradite i mri kolena. Nakon dobijene dijagnoze javite se specijalisti sportske medicine na dalji tretman ako za to ima potrebe. Opis simptoma ukazuje na lošu doziranost u trenažnom procesu. Razmislite o tome.


Pozdrav

Poštovani,
Cirkulacija krvi u organizmu je od vitalnog značaja za sve ljude. Bolja cirkulacija (prokrvljenost) kod sportiste daje mnogo bolje rezultate nego kod sportista gde je cirkulacija slabija. Proverite vašu cirkulaciju, nije neophodno uzimati dodatne suplemente jer je poznato da sport pospešuje cirkulaciju. Postoji mogućnost da doziranost vašeg treninga nije adekvatna vašim fizičkim mogućnostima i da zato imate te tegobe.
Pozdrav

Poštovani,
Gips neće pomoći, može samo da odmogne time što može da dođe do hipotrofije mišića butine (aktivni stabilizator kolena) . Uradite mri i nakon postavljene dijagnoze obratite se specijalisti sportske medicine koji će utvrditi da li vam je potreban operativni ili fizikalni tretman. Po svemu što ste napisli moguće je da je došlo do otšećenja ligamentarnog aparata (pasivni stabilizatori kolena) .
Pozdrav