Bavim se fudbalom 11 god i vec god. Dana vucem povredu primicaca

Poštovani,
Najverovatnije da se radi o tkz sindromu simfize koji se manifestuje sa simptomima koje ste vi naveli, a nastaje usled preopterećenja u trenažnom procesu. Najčešće se javlja kod sportista koji nemaju kontinuitet u treningu, a žele da postignu dobre rezultate. Ovo bolno stanje često se javlja kod fudbalera raznih kategorija i starosti. Još 1932. Godine spinelli je primetio bolno stanje i disfunkciju femoro-ingvinalne regije. Sa profesionalizacijom sporta i uvođenjem intezivnih treninga svakodnevno, kao i odigravanja velikog broja utakmica u toku godine, vreme za oporavak je smanjeno, ili ga uopšte nema, pa ova povreda postaje jedna od dominantnih u sportu.
etiopatogeneza bolnog sindroma simfize leži u konfliktu između nejednakih mišićnih snaga dveju susednih regija: trbušnog zida i donjih ekstremiteta, i neadekvatnog funkcionalnog opterećenja svih mišićno-ligamentarnih insercija u predelu pubične kosti (često srećemo naziv ovog oboljenja- pubalgija) . Bolni sindrom abdomino-ingvinofemoralnog predela „bolest napora“ u sportu može da se definiše kao disbalans mišićnog raskršća simfize i dezekvilibrijuma, između mišićne snage trbušnog zida, njegovih slabih tački i hipertrofične muskulature donjih ekstremiteta (nešović) .
simptomatologija sindroma simfize je karakteristična ali ne i tipična. Prvi bolovi se obično javljaju posle velikih i često ponavljanih opterećenja treningom i odigravanjem velikog broja utakmica u toku kratkog perioda. Kretanje posle napornih treninga kada se igrač „ohladi“ postaje otežano, naročito stepeništem i kosim ravnima. Povređeni sportista zauzima prinudni povijen stav, a kod spavanja zauzima „uklupčan“ bočni položaj. San je isprekidan, ustajanje iz kreveta ili sa stolice je otežano a prvi koraci su bolni. I na fudbalskim utakmicama uočeno je ako sportista na poluvremenu sedne i ohladi se, nije u stanju da nastavi utakmicu. Karakteristične tegobe su bol pri kašljanju, kijanju, defekaciji, uriniranju u predelu simfize. Objektivnom palpacijom uočavamo bolnu osetljivost različitog intenziteta na insercijama aductora, pravog trbušnog mišića, pripoju pupartovog ligamenta i na mestu spoja između dve pubične kosti. Palpatorno otkrivaju se tkz. “meke“ prepone (s. Radojević) . Kod kontrakcije ili baloniranja prednjeg trbušnog zida u stojećem ili ležećem položaju dobija se malgaigneov kapitalan znak, sa kobastičastim vretenastim izbočenjem koji se prostire od pubisa do spine iliace anterior et superior, i ukazuje na postojanje atonije slabosti kose i poprečne muskulature trbušnog zida i njegovih aponevroza. Digitalnim pregledom ingvinalnog prstena u većem ili manjem stepenu konstatujemo njegovu proširenost i bolnost. Zbog jakog i akutnog bola sportista ne dozvoljava pregled ingvinalnog kanala. Pri kontrakciji prednjeg trbušnog zida uočava se jasna razlika između snage abdominalnog rektusa i bočne muskulature. Aktivna elevacija noge u spoljnoj rotaciji i sa ekstendiranim kolenom je bolna, i često neizvodljiva sa ili bez otpora. Adukcija kuka je limitirana bolom. Abdukcija kuka je ograničena pojavom bola iritiran njegovom distenzijom. Pokušaj sportiste da sedne iz dorzalnog dekubitusa, praćen je bolom na inseraciju pravog trbušnog mišića. Antefleksija trupa sa minimalnim otporom i ekstenzija, zabacivanje trupa prema unazad, prouzrokuje vrlo jak bol.
radiografski znaci nisu tipični ali su karakteristični. U odmaklom stadijumu prisutne se velke promene ovog sindroma, dok na početku bolesti radiološki nalazi su atipični i skoro neprepoznatljivi. U razvijenom stadijumu evolucije promene su jasne, bizarnog izgleda, lako se prepoznaju i odgovaraju subjektivnim tegobama i objektivnim nalazima, što u inicijalnom stadijumu nije slučaj.
kineziološkim ispitivanjem snage kose i poprečne muskulature trbušnog zida, pravog abdominalnog mišića i abduktora javlja se bol u predelu simfizne kosti čime se potvrđuje postojanje oboljenja.
lečenje: može biti konzervativno i operativno. Konzervativno lečenje zahteva sledeće tretmene: a) mirovanje od 3. Do 9. Meseci, b) suzbijanje bola analgeticima i antiinflamatornim sredstvima, c) direkna aplikacija analgetika u bolno mesto, d) upotreba kortikostereoida, e) dejstvom elektroterapije u cilju suzbijanja bola, g) aplikacija ultra zvučne terapije, h) hidroterapija, i) izometrijske i izotoničke vežbe, j) korekcija statike, k) rengensko zračenje. Pojava recidiva direkno ukazuje na potrebu hiruškog zahvata. Dr. Nešović je autorizovao tehniku sa kojom je učinio nekoliko stotina operacija i nazavao je „ plastica telmentis abdominales et canalis ingvinlis sec. Bassini cum modificatio nešović“ ovaj operativni zahvat baziran je na bassinievoj tehnici lečenja ingvinalnih hernija.

Pozdrav