ljubomora – pitajte doktora
Postavite pitanje o simptomima, dijagnozi ili terapiji. Odgovor lekara je potpuno besplatan. Već 6 pitanja na temu ljubomora.
Da zakažete pregled pozovite 063 687 460
Svi odgovori (6)
Imamo jedan jako veliki problem. Naš sin, koji ima 4 godine, jako
Biti "previše" kući zajedno ne znači i baviti se decom i vaspitavati ih ispravno, što sugeriše vaš opis u kome je prepušteno da četvorogodišnjak organizuje porodično funkcionisanje i vaspitavanje (u ovom slučaju svoje sestre) . Manje televizije za roditelje, više vremena van kuće sa svakim detetetom posebno, postavljanje pravila i uvođenje konsekvenci za ružno ponašanje, umnogome će promeniti ponašanje deteta, a vi nećete biti na ivici nervnog sloma zbog svoje dece, već ćete moći da razmišljate kako da rešite probleme koji su zaista realni i vaši, a ne dečiji.
Zanima me da li je normalno da dete od pet godina histeriše
Ne znam šta podrazumevate pod "histerisanjem bez razloga", ali ukoliko dete nema poremećeno ponašanje izazvano psihijatrijskim poremećajem, a takvi poremećaji se ne ispoljavaju samo u prisustvu brata ili samo u kući, onda se najverovatnije radi o naučenom ponašanju.
Ideja da se obratite dečijem psihologu ili psihijatru nije loša, jer ima izgleda da se radi o emocionalno nezrelom dečaku koji možda i nije s Vaše strane dovoljno pripremljen za dolazak mlađeg brata, pa je ljubomora time uzrokovana, ili primećuje da je Vaša pažnja neravnomerno distribuirana između njih dvojice, što opet može podstaći "proteste". Obično je način da se prevaziđe ovakvo ljubomorno ponašanje podsticanje timskog porodičnog funkcionisanja, organizovanje dnevnih aktivnosti tako da deci poveravate "odgovorne" poslove, kojima ćete dati odgovarajući značaj, da Vam npr. nešto važno donesu iz druge sobe ili da na njih računate kada je u pitanju npr. provera termostata na frižideru, ili tako nešto, čime ćete pokazati njihovu važnost u skladu, naravno, sa njihovim uzrastom. Znate da je najbolja taktika da se najnemirniji đak u odeljenju postavi za kontrolora ponašanja, tada se i on oseća važnim i smiruje svoje ponašanje! Tako i Vi ovde treba sa dosta takta da pristupite ovom problemu, da preispitate da li ste i Vi možda povremeno doprinosili, manjkom svoje diplomatije, ovakvom ponašanju, pa da pokušate da i u svom i u ponašanju deteta/dece izazovete korekciju postupaka. Ukoliko ustanovite da to niste u stanju sami, potražite ipak stručnu pomoć jer će pasivnost po pitanju tog problema sada vrlo verovatno dovesti do produženja ili komplikovanja problema.