Dečija i adolescentna psihijatrija – pitajte doktora

Poštovani,
Gde se u Srbiji sprovodi lečenje apatične dece? Radi se o porodici koja je u Švedskoj i treba da bude deportovana. Roditelji su lošeg materijalnog stanja, i po povratku neće imati ni dokumenta, sem putnog lista, niti mesto boravišta, a dete koje imaju je apatično.
Unapred hvala na brzom odgovoru. Marija

Poštovani,
Majka sam devojčice od 7 i dečaka od 10 godina. Živimo u kući sa dvorištem, imamo dve mačke koje moja ćerka obožava, nosi ih, igra se sa njima i redovno je upozoravamo na obavezno pranje ruku posle svakog kontakta sa životinjama, posebno od kada je pre četiri meseca preležala Salmonelu. Dečak je vrlo razuman i poslušan. Od pre petnaest dana počeo je preterano da pere ruke, čini mi se na svakih pola sata, ne želi da ga sestra dotakne ako je dirala mačku dok se sam ne uveri da je oprala ruke, pa čak i tada posle njihove igre odlazi i pere ruke. Drugi problem je taj što ne dodiruje stvari - daljinski upravljač i igračke koje je ona dodirivala. Pokušavam da mu objasnim da mačije dlake neće preći na njega i da se neće razboleti ali on to ne prihvata. Da li je to prolazna faza ili ozbiljniji problem, da li je potrebno da se životinje uklone?
Hvala unapred.

Poštovani,
Imam 17 godina. Već duže vreme osećam neke emocije jakog intenziteta prema starijem ali oženjenom čoveku. U početku mi je to prijalo, ali sad to počinje da mi smeta. Volela bih da ga prebolim, jer ja nikad ništa nisam imala sa njim, niti je on meni davao povoda, ali to je se javilo samo od sebe. Išla sam na razgovore kod stručnjaka, ali on mi je rekao da je to prvi korak ka patologiji. Zašto se to dešava meni? Kako sa tom navodnom ljubavi da se izborim? Kako da se ponašam u trenutku kad ga vidim, jer ja osećam lupanje srca, leptiriće u stomaku i itd.? Da li to može da se smiri lekovima? Koristila sam lorazepam i largactil (po preporuci psihijatra) međutim ništa.
Šta da radim?

Poštovani,
Imam 17 godina bavim se streljaštvom, redovno treniram (neki put i do 6 sati dnevno), ali kada odem na neko takmičenje pred nastup počnem da drhtim, dlanovi počnu da mi se znoje, ubrzano dišem itd. I to u velikoj meri utiče na moje rezultate. Često se dešava da pred takmičenje ne mogu da zaspim, i da imam mučninu. Da li postoji mogućnost da se otarasim tih tegoba? Pomoću nekih lekova ili neke terapije.
Unapred hvala!

Poštovani,
Ja sam mama 16 godišnnjeg momka. On je odličan učenik i sa te strane nemamo problema s njim. U potpunosti razume poruku: znanje je sila, znanje je moć. On je pasionirani ljubitelj računara. Njih koristi za zabavu, učenje, druženje i najmanje za igru. S njim provodi puno vremena, a uveče izlazi si zdrugovima. Kao dete je preosetljiv. Kad se prvi put zaljubio i "pošao" so devojčicom imao je napade ljubomore koji su se manifestirovali s negovim plakanjem zbog nekog njenog postupka. Ovo se događalo kući, ne pred njom. Vodili smo duge razgovore s njim o tome i mislam da se polako primirio sa svojim takvim ponašanjem. Sad, nisu više zajedno i mislim da trenutno nema devojku isto tako, ubeđena sam da ne koristi nikakve opijate. Evo šta me brine: juče, kad se vratio s izlaska, legao je da spava negde oko 4 ili 5 sati, ustao, i došao u našu spavaću sobu, koja je odmah do kupatila. Moj soprug se probudio i pitao ga šta mu je, ali on nije reagirao i pomokrio se pored plakara. Otac ga je opet pitao šta mu je, a on je potražio vode, ušao u kupatilo, umio ruke i legao. Otac kaže da je imao prazan pogled, kao da nije bio svestan. Vrlo smo uznemireni. Što se događa? Zašto se događa? Što treba preuzeti?
Pozdrav.

Poštovani,
Užasno me grize savest i povređena sam, imam 18 god u završila sam srednju školu. U prvoj god sam prišla jednom dečku iz škole, nije me pozvao posle toga. Ispala sam smotana i lupala sam gluposti. Ne spavam mirno zbog toga ni dan danas, ego mi je povređen, ali mi se i sviđa nekada toliko da ne znam šta ću pa popusti pa opet. Ne znam da li je to opsesija ili zaljubljenost koja nije uzvraćena i zato me užasno boli već 3 god. Nisam priznala mami nemam snage niti nameravam. Drugarice znaju. Jedna mi je rekla da zna šta je on pričao o meni i da je nju čak to povredilo. Pričao je da je razmišljao da me iskoristi ali da to nije ništa da ostatak ne sme da mi kaže pošto bi po njenom mišljenju upala u depresiju. Ja ne mogu više da patim zbog njega i da slušam pesme koje me na to podsećaju kako bi se još više mučila. Posle mi je mahao iz autobusa, pa ogovarao, ali tu nema nade prošlo je 3 god, a ja još mislim na njega. 90% njegovih devojaka je ružnije od mene, i lake su devojke, čak mi je i on to rekao sa gađenjem, njega svaka druga može da ima a ja ne, sa toliko njih sam mogla da budem a sa njim nikada neću moći, i to me psihički razdire, mama vidi da se nešto dešava ja poričem, i grickam nokte do živca što je izluđuje i po tome vidi da se nešto dešava, ne znam kako ovo da prevaziđem, morala sam da budem opširna.
Hvala puno unapred na pomoći. Pozdrav.

Poštovani,
Izgubio sam nevinost sa devojkom koja nije bila nevina. Priznao sam joj to a u međuvremenu se zaljubio u nju i stalo mi je jako do nje i njoj do mene i više od godinu dana smo u vezi. Međutim to što ona nije bila nevina mi sada predstavlja veliki problem kada sam joj priznao i ne znam kako to da prevaziđem i ja je sada odbacujem nesvesno i gledam drugim očima iako to ne bih želeo. Da li je moguće to da ikako promenim jer mi je to prva ozbiljna veza i znam iz drugih iskustava da je to gotovo nemoguće?
Hvala unapred.

Poštovanje!
Majka sam troje dece i imam problema u vaspitanju. Neposlušni su a ja to rešim batinama a znam da tako ne treba i zato pitam kod koga bi mogla da odem, možda neki psiholog, ne znam kome da se obratim. Obožavam ih, volim ih najviše na svetu a oni postaju mnogo agresivni i neke probleme sa svojim vršnjacima rešavaju batinama.
Pomozite!

Poštovani,
Htela sam da Vas zamolim da mi pomognete. Moj sin u Avgustu puni 4 godine. On je živahan, neumoran i bistar dečak ali jako slabo jede. Sada ima 101cm i 14 kg, borimo se oko svakog zalogaja. Ceo dan je aktivan i dešava se da uveče kada saspe tačno sat vremena posle uspavljivanja kreće da vrišti sa otvorenim očima, nešto nerazumljivo priča i to otprilike traje do 10 minuta. To se ne dešava svako veče ali je jako stresna situacija za sve nas u kući.
Molim Vas za pomoć. Hvala

Poštovani doktore,
Vaši savjeti (oko 23.01.09) su mi pomogli u savlađivanju vriske mog mlađeg dječaka. Vrištanje je startovalo sa navršenom godinom dječaka, pa je usledilo, udaranje glavom, pa ujedanje i grebanje. Pola godine smo se mi (ja i suprug) mučili da sve to saniramo. Da nepričam o našim zdravstvenim problemima koje smo stekli sa dječakovom vriskom. Kažem sanirali smo to uz trampu, stalno sam ga izvodila napolje, al bogami ljutila sam se da na mom licu vidi da nisam srećna, stojički podnosila ugrize i svašta nešto. Zbog njegovog ponašanja ljudi su nas počeli izbjegavati. Sad mali moj problemčić, začepi uši pa počne da vrišti, pa nekoliko puta začepi prstićima, pa izvadi prstiće, mi mu skrenemo pažnju, tako što ga opomenemo stavimo mu u ruke nešto, te on zaboravi, pa opet. Sada je on 18 mjeseci i stekao je navike, kad se jede (on sjedi i čeka), kažem mu da ide u krevetac (čim vidi pidžamu na sebi i čuje rječi on sam ide u sobu), stani da te obujem, peremo ruke i sl. Saradnja je na nivou a sobzirom na sve poteškoće, disciplinovala sam oba dječaka za ono što je korisno. Mi ih podižemo bez ičije pomoći, suprug kad dođe sa posla oni se njemu obraduju, al nikad neće zaplakati kad on ide iz kuće koliko će plakati kad ja krenem. Tako da se ja uvjek vješto iskradem. Stariji dječak ima 2 godine  i 8 mjeseci. On pored dječačkih stvari voli jedno ćebe i plišanu macu. Voli mačke, a ja ih ne volim po kući, onda smo te prave mace zamjenili ovom krpenom i on je jako zadovoljan. Nigde bez ćebeta i mace. Koliko smo ih puta ja i suprug sušili fenom ili napolju sjedi ispod strika i čeka da se osuši. Sad za sad nema problema neke vrste, ja Vas pitam za jedan savjet. Naime, mi se spremamo za mjesec dana na put u našu maticu. Let će sa presedanjima trajati 29 sati. Kako sa djecom u avionu, kao puno plaču zbog pritiska? Kako sa tim pritiskom se izboriti? Naravno nosi se i ćebe, maca i nove igračkice. Kad malo bolje razmislim jedan dan patnje sa djecom je ništa naspram onih šest mjeseci vrištanja.
Hvala za bilo koji savjet i svako dobro.

Poštovani,
Moj sin će u Septembru napuniti 6 godina, zdrav je i aktivan, nema nikakvih hroničnih tegoba, alergija, naslednih predispozicija ni za kakve bolesti. Od malena nemirno spava, skoro 4 godine nije vezao pošteno celu noć, budio se da piški, bio žedan, plačljiv... Taman kada smo mislili da je to prestalo, počeo je da se budi 2, 3 puta mesečno i da plače u snu uz strašno drhtanje kao da preživljava neki san, ne budi se skroz, ali priča. Kada piški, to istog trenutka prestane, ali dok traje izgleda užasno stresno. Ovo se dešava poslednja 2 meseca, ponekad moram i 2 puta da ga odvedem u toalet dok se ne smiri, kao da ne ispiški sve. Trudimo se da pre spavanja isprazni bešiku, ali i pored toga ovo nam se događa. Rođen je carskim rezom, ako je to bitno. Da li je potrebno da radimo analize glave? Šta mi savetujete?
Unapred, hvala.

Pozdrav,
Htjela bih da Vas pitam imam djevojčicu od 5,5 godina, ali problem je u tome što se ona plaši grmljavine, vjetra, buke uopšte a inače je u potpunosti zdrava, pa me interesuje da li je to nešto ozbiljno zahtijeva li liječenje ili će to nestati samo od sebe.
Hvala.

Poštovanje,
Imam unuku od 10 god, koja povremeno žmirka (tik) jako sam se zabrinula. Znam da je to zbog neke psihičke traume, ali, nije mi jasno, kada je ona to u pitanju. Po mom, previše su prema njoj nežni. Sve joj dozvoljavaju od malena, kupuju i potrebno i nepotrebno, i više ni sama ne zna šta bi poželela kada je pitam. TV gledaju i kompjuter do besvesti, na šta sam jako ljuta. Ima sestricu od 2,5 god, i lepo su sa njom postupali, uključujući je u sve aktivnosti. Nikada prema njoj nisu bili grubi. A kada je bila mlađa, histerično je povraćala, kada su negde odlazili, a meni ostavljali da je čuvam ali, i pored toga, ona poželi da sa njom postupam kao sa bebom. Nesigurna je bojažljiva, sva je krhka. Porodica inače u skladnom braku. Molim Vas, na email mi odgovorite, jer bojim se da neću naći tu odgovor, jer sam i sada slučajno pronašla ovaj blog, kako sa takvim detetom postupati? Ja sam isto ne znam sa njom, ali mlađoj, naprosto moram više pažnje posvetiti. Jako sam zabrinuta, kako će ona i kada da se malo osamostali. Da se ponaša kao devojčica od 10 g. Kada se setim sebe, čini mi se da sam bila mnogo zrelija, a te uslove nisam ni blizu imala. I danas zaspi pored oca, koji je kasnije odnese, tako tešku, na rukama u krevet.
S poštovanjem, Dara.

Poštovani,
Imam skoro 18 godina i imam nekih problema. Ja sam žensko, a shvatila sam negde oko 12 godina da mi se sviđaju ženske osobe. Sviđaju mi se i muške, ali više ženske. To još niko ne zna i ne smem nikom da se poverim. Da li je to bolest i kako to može prestati? I da li bih trebala otići kod nekog doktora i popričati ili nešto drugo? Jer ovo je za mene jako teška situacija i ja bih volela da to prestane.
Unapred se zahvaljujem na savetu. Pozdrav

Poštovani doktore,
Imam ćerku od 4 godine. Jedinica je i prvo unuče u porodici. Toliko je tvrdoglava i neposlušna da molim za savet kako da se ponašam. Kada joj neko drugi nešto kaže (da jede, piški, uzme nešto ili ostavi) ona poluša. U vrtiću s njom nemaju nikakvih problema. Mene i supruga ne sluša. Dešava se da je zovem po 5-6 puta da ruča, opere ruke. Ona sve shvata, zna šta od nje očekujem da uradi, ali hoće samo onda kada njoj to odgovara. Pokušavam da s njom pričam o tome, da joj lepo objasnim, ali ništa. Nisam pristalica batina, neki put je kaznim tako što ne gleda svoj omiljeni crtać ili slično, ali ni to ne deluje. Molim za savet.
Unapred zahvalna mama.

Poštovani,
Moja ćerka ima 4,5 godine. Problem je počeo pre par meseci kada se iz sna probudila vrišteći, tresla se plakala satima, govorila nam je da je sanjala pticu koja je svojim kandžama prišla sovi i ubola je u oko. Pričali smo da to ne postoji, pokazivali, ubeđivali, ali od tada ne prođe dan da je ne spomene počne da plače i plaši se da zaspi. Od tada ne želi da se odvoji od nas ni tren. Danas je videla na TV u nekom crtaću dečaka ništa posebno, ali ona je imala napad straha, plakala je tresla se i sve ponovo. Inače dete je super u svakom pogledu. Ide u vrtić od 2 godine i vaspitačice su prezadovoljne sa njom. Živi u odličnim uslovima imamo samo nju ljubavi ima dovoljno i ništa se novo ne dešava u ovom periodu. Da li će ovi strahovi proći? Da li da idemo na razgovor kod dečijeg psihologa?
Hvala

Poštovani,
Imam devojčicu od 20 meseci i jedan problem koji me muči već duže vreme a ne znam kako da se postavim niti kome da se obratim za savet. Naime, devojčica je još kao beba od godinu dana volela da se trlja (nešto kao samozadovoljavanje) na stolici za hranjenje, u trenucima pre ili posle jela kada je vesela i uzbuđena. Znala sam da je to samo faza pa nisam obraćala pažnju na to. Posle toga je prešla na omiljene plišane igračke i tada je već bilo očigledno o čemu se radi. Sada je postalo još gore, jer su joj sada omiljeni predmeti ja i tata. To mi je zaista veoma neprijatno i ne znam šta da radim. Ako je prekinem i odgurnem jako se ljuti i plače i baš joj je teško i ponaša se kao povređena i uvređena i odbačena. Kako da se postavim i šta da radim? Pokušavala sam naravno da joj objasnim da to što radi nije lepo, ali čini mi se da je još uvek suviše mala da to shvati. Da li je takvo njeno ponašanje normalno i kad mogu da očekujem da ta faza prođe? Inače je jako temperamentna, živahna a i maza je. Često nas ljubi a i gricka od ljubavi.
Molim Vas za savet i hvala unapred! Zabrinuta mama

Poštovani,
Moj sin jedinac ima 6,5 godina. Emotivan je, inteligentan, razmažen, sada je u fazi nekih strahova, podjednako se dobro igra sa djecom oba pola, i sa vršnjacima i sa malo starijom djecom. Suprug i ja smo temperamentni, ljuti i emotivni. Sin je svjestan koliko ga volimo, mene malo više voli, a kada sam mu rekla da me podjseća na tatu, rekao je da mu se ostvarila želja, da bude kao on. Koliko ja shvatam ovo je sve u redu, ali problem je sledeći: prvo je bio zaljubljen u mene, doktoricu, učiteljicu iz vrtića. Pa čovjeka na ulici, druga, tatu. Sve po muškarcima. Volio bi biti kao ja - kuvati svojoj ženi. Zaljubljenost shvata da neko živi zajedno, da se lijepo provodi. Ove misli naziva glupim i stid ga je i strah da to kaže.  Kaže da to njegova glava tako misli i obraća pažnju na to.  Ovo je rečeno meni u povjerenju. Bliski smo. Pomozite jer ne znam šta da mislim, kako da shvatimo ovo, ima li potrebe za brigu i ubuduće.

Hvala puno.

Poštovani!

Moja ćerka ima 3 godine. Pre malo manje od godinu dana počela je da sredjuje svoje igračke, sve moraju biti na svom mestu. Imala sam čak i problem da obrišem prašinu sa njih, čemu su prethodili dugi razgovori o tome i obećanja da će sve biti vraćeno na svoje mesto. Ja sam pretpostavila da je to faza u njenom sazrevanju i da će to proći. To je ostalo i danas tako. Nakon toga pojavili su se novi ˝problemi˝: kada je umivam ili peremo ruke boji se da joj se odeća ne pokvasi i ako se to desi pita me po desetak puta ˝mama, hoće li ovo da se osuši? ˝ (govorimo o nekoliko kapljica vode); zatim se plaši da joj se cipele ne isprljaju i briše ih rukama, a onda plače jer su joj ruke isprljane, pa peremo ruke i plačemo ukoliko se malo isprskamo i tako u krug. Od 13 meseci ide u obdanište i uvek je volela da ide, ali sada ne voli, jer tamo ne mogu svaki čas da je presvlače, ili da joj peru ruke.  Vaspitačice se takodje brinu, tako da je to počelo da utiče i na njen drustveni život. Suprug i ja nismo preterano pedantni, niti smo je ikada grdili da sredi igračke, ili da se ne prlja. Pri tom nema problem sa tim da rastura po kući stvari koje ˝nisu njene˝, niti da isprlja moju odeću. Ne pokazuje nikakve druge poremećaje u ponašanju. Voli da se igra sa drugom decom, da peva, da gleda crtaće, boji. Molim vas da mi date vaše mišljenje u vezi naše situacije.

Unapred zahvalna!

Da li je normalno da dete od tri godina nema interesovanje za drugu decu? Inače živimo u kraju gde nema mlađe dece sa kojom bi mogao da se druži. Planiram baš iz tog razloga da ga upišem u obdanište za par meseci. Na koje načine mogu da ga ohrabrim da priđe drugoj deci i komunicira sa njima?
Unapred zahvalna