Moje postovanje,od pre dva dana imam problem sa decakom ima 7 godina. I pre par dana je jednom samo dosao i rekao mi ove recenice mama ja sam tebe lagao za to i to,i place pa posle par sekundi dodje i kaze mama ja sam uradio to i to pa place. Mama ja ne zelim da umrem pa place. Mama ja nekada psujem u sebi pomislim na psovku,ja mu za sve to kazem u redu je ne brini sve je to normalno. Neces umreti,odakle ti to. Ne brini i smirim ga. Ali vec dva dana on u sebi tj.u mislima izgovara razne psovke i to se desava na svaku sekundu i dolazi da mi kaze mama opet sam rekao u sebi evo opet,pa ode pa dodje i kaze evo opet. Sav se zacrveni u licu kao da ima tremu,drhti jako se uznemiren. Mi ga smirujemo i kazemo da pomisli na neke lepse reci,ali on ne zna kako. I sve to kroz plac,ja mu govorim da izbaci to iz glave a on mi ponavlja ne znam sta mi je kako to da izbacim. I onda opet kaze evo opet sam rekao u sebi,samo mi dodje. Inace je prvi razred i ucitelj ga veoma hvali kako je odlicno savladao i cak mnogo bolje od ostale dece slova racunanje i donosi samo odlicne ocene. Kako da mu pomognem jer se plasim da nesto gore ne bude? Da odbija da jede,stalno kaze nisam gladan ne kogu sad i stalno je zamisljen. I kada gleda tv.kao da gleda kroz njega i stalno ponavlja u sebi te psovke. Molim vas za brz odgovor hvala najlepse.

Postovani, Imam jedan problem.Imam 19 godina i pre par dana sam imala prvo seksualno iskustvo i zbog krvarenja tada odlucila sam da pitam majku da l je to normalno, ona je lose reagovala na to, napala me je da nisam normalna i rekla mi je:" sta ces ako si zatrudnela i ako treba da se udas, mozes of fakulteta da se oprostis..." (Da odnos jeste bio bez zastite ali na pola prekinut zbog bola, nije bilo ejakulacije i slicno, takk da barem mislim da ne treba da se plasim za tako nesto). U losim odnosima sam sa majkom od tad, a i imam jos par problema pored tog i nervozna sam samim tim mi je i muka...Nr znam sta da radim, kako da popravim odnos sa njom,sta mi je sve ispricala stvarno pocinjem da brinem da sam trudna( a 90% sam sigurna da nisam), kako da joj dokazem da nisam, da moze da mi veruje.

Dobar dan, imam pitanje u vezi moje djevojčice(6god). Nakon konfliktnog razvoda koji se dogodio u 6.mjesecu ove godine moja djevojčica je se počela jako čudno ponašati.Sve je bilo u redu do zadnjih mjesec dana kad je naglo počela ponavljati neke stvari kao npr. da joj je mokro oko usta i u ustima i to ponekad ponovi po sto puta ili drži sake sklopljene, neda baciti nebitne stvari npr.dlake kad je pitam zašto kaže zato što joj to nedostaje te odbija ići kod oca kojeg inace jako voli i ide rado. Inače je dobro, jede spava, raspoložena je, vesela, ide rado u školu ali te ostale stvari nam već počinju stvarat probleme i ne znam kako da se ponašam. Puno vam hvala i iskreno se nadam vašem odgovoru.

Postovanje imam cerkicu 3 godine I pre dve nedelje desava se da se u snu otvori oci I smeje se kao da je budna, tek posle nekih dva minuta dodje sebi I ponovo se uspava. Dali je ovo za brigu? Hvala

Dobar dan.Imam devojcicu od 13 god.sa kojom imamo velikih problema.Jako je lenja,neuredna,neposlusna,buntovna itd.i do skoro je bila samo kuci a sada je postala u skoli.Velike promena ponasanja ima,ne moze da se prica sa njom,savete a tek kritike nikako ne prihvata.Sve sto radi uradi na silu.Ne mogu da protumacim dal je ljubomorna,dal ima neke komplekse.Sve su to neki da kazem simptomi koje prate decu u pubertetu,al kod nje je najveci problem sto je agresivna i ima samo veliki revolt prema meni kao majci.Nema nacina da bilo ko dopre do nje i pronadje srz problema i stvarno vise ne znamo sta da radimo jer sve ce biti jos gore.Imala bi jos mnogo toga da vam napisem,al bi za sada htela da poslusam vas savet i predlog.Hvala

Dobro veče, imam 16 godina, odlična sam učenica pa mi mnoge stvari što se tiče ličnog sazrevanja i psihologije nisu jasne. Smatram da mi je neophodna stručna pomoć. Mnogo sam depresivna, emotivna, često plačem, osetljiva i veoma usamljena. Živim u složnoj i srećnoj porodici, ali okruženje je to što me čini nesrećnom. Društvo sa kojim sam odrasla kao da se preko noći promenilo i to je na mene mnogo uticalo. Svesna sam da se ne uklapam u njihovo društvo, zbog toga što sam u svemu uspešnija od njih, ali to do skoro nije bio problem. Mislim da je u pitanju ljubomora, ali nisam sigurna. Stalno pitam sebe da li sam nešto pogrešila i krivo mi je što me odbacuju na neki način jer smo odrasle zajedno. Koje je rešenje ovog mog problema? Unapred hvala

Moja cerka 15 god.ima strah od pauka i insekata.jos od detinjstva ali se to intenziviralo u zadnjih godinu dana a u zadnjih nedelju dana je bas haos.boji se paukova i stonoga kad vidi u kupatilo ili u sobi pa i onog najmanjeg.zivimo na primorju leti vrucine zimi vlaga nefali nam insekata cak i tarantelice mali gusteri zalutaju u kucu.Dotle je doslo da sinoc nije smela u toku noci uci u kupatilo da mokri vec trpela celu noc .ovih dana se tusirala i isla na wc kod babe -koja zivi u istoj kuci na drugom spratu.Ici cemo psihologu vidim vec da moramo al je na godisnjem pa moramo cekati.imamo li razloga za brigu. Devojcica je inace ok zdrava prava drustvena.

Poštovani, Imam blizance od oko 20 meseci. Problem je u tome što jedan udara glavom o zid illi pod. Dešava se sa razlogom npr brat mu uzme nešto iz ruke, ali i bez nama vidljivog razloga. Pedijatar to smatra odrazom karaktera i nije imala komentar na to. Čitala sam na raznim stranicama iskustva drugih majki i videla da se to prosto dešava i da prođe do nekih godina. Tako sam i ja shodno savetima i iskustvima ignorisala to ponavljanje, ali u tim trenucima bila pored deteta, pričala mu, objašnjavala ponekad ga i nežno fizički pomerala od zida. Nije mi bilo rešenje ni da vraćam otete stvari ili da ga prezaštićujem da bih izbegla te situacije jer sam smatrala da bi tek to bilo pogrešno na duge staze. Međutim, danas mu je brat izbio iz ruku neku kašičicu iz ruke a on se bacio na pod i udario glavom tako krvnički da se i sam iznenadio. Prestravila sam se. Brine me šta može da bude npr u vrtiću ili igralištu ako se desi. Dugo razmišljam i preispitujem se da li sam nesvesno doprinela nekako tome i mogu li nešto da promenim. Da Vam napomenem da živimo sa babom i dedom. Tata je brižan i nežan. Brak je stabilan. Od početka ih tretiramo kao individue ne kao "paketić". Trudim se da im posvetim podjednako pažnju. Inače, ja sam na trudničkom ponovo, tako nisam ni polazila na posao, dosta sam im posvećena kao i ostatak porodice. Oni su dugo čekana deca i smatram da su voljeni, ali su i učeni šta znači "ne" i smatram da nisu razmaženi. Znate li, ovako na daljinu, šta bih mogla da preduzmem ili promenim da ovo ublažim? Imate li savet. Unapred sam Vam zahvalna.

Desava se kod deteta od 8godina da na momenat se ukoci i ne mrda,to traje jako kratko i on kad se pokrene ne seca se toga? Ti "napadi" dešavaju se jednom u 5 dana, da li mi možete reći vase mišljenje sta je to ili sta bi moglo biti?

Postovani, imamo probleme sa starijom cerkom (10 god) koji su postali veoma intenuivni u poslednja 2 meseca. Prvo se javio glas (navodno lik iz nekog strasnog filma) koji joj govori sta sme, a sta be sme da uradi i ako to ne uradi desice se nesto strasno. Kao posledica tih prisilnih misli javljaju se kompulzije u vidu ponavljanja reci, tera nas da ponavljamo reci, pljuvanje odredjen broj puta, dodirivanje odredjenih stvari... Deluje da smo okidaci suprug i ja, ka nama je usmeren njen bes, a ka mladjoj sestri (8 god) ljubimora. Njoj ne dozvoljava da nosi odredjenu garderobu, ako nosi ona ne sme da joj pridje blizu ili dodirne. Kad ne zadovolji kompulzije zna vrlo burno da reaguje, histericno i glasno... Svesna je nase brige i kaze da jako tesko ovo podnosi. Molim za savet