Dečija i adolescentna psihijatrija – pitajte doktora

Poštovani, imam devojčicu od 18 meseci koja je krenula u vrtić. Teško prihvata boravak u vrtiću, iako ostaje samo dva sata. Najveći problem je što svoje nezadovoljstvo izražava tako što ujeda drugu decu. Pokušavamo da joj objasnimo da to ne treba da radi, ali ona i dalje nastavlja. Veoma mi je neprijatno zbog toga, naročito zbog povređene dece i njihovih roditelja. Da li da je ispišemo, obzirom da ja počinjem da radim tek za 6 meseci, ili da je i dalje šaljemo u vrtić? Molim za savet.

Imam devojcicu koja ce u decembru napuniti 4 god. Danas je sa suprugom i mladjom sestrom bila kod muzevljevog brata ponasala se jako cudno sedela je kod oca sve vreme zatvorenih ociju, onda je suprug odveo u drugu prostoriju ali je ona i tad odbijala da prica i isto se ponasala. Kad je dosla kuci pitala sam je zasto se tako ponasala ona je govorila zato. Ona je u sustini u drustvu jako povucena i treba joj dosta vremena da se oslobodi. Zanima me sta da radim po tom pitanju? Unapred hvala

Imam blizance sin i kcerka od 16 g. Obadvoje su zdravi i idu 3 razred srednje skole. Ali su sad poceli problemi. Kcerka se pocela zaliti na strah da gubi kontrolu nemoze da prati nastavu misli da ce se onesvijestiti i to je proganja. Otisle smo doktoru i nakon duzeg razgovora dijagnoza je f41. 0. Pocela se lijeciti i ici redovno na kntrole. Pije asentra lijek ali malo joj je bolje. A sin je poceo sa nekim ponavljajucim ritualima za koje sam mislila da su sala ali se ispostavilo mnogo ozbiljnije. Kad spomenem da ide doktoru on kaze da nije bolestan i nema potrebe da ide. Stalno je prao ruke i sve isprska oko sebe, pali i gasi svjetlo, lupa vratima vise puta kad ih zatvara, kad se oblaci olrece pantalone ili majcu, stalno staje na ivice tepiha, mislim da nekim redoslijedom hoda po kuci. Sve to jacim intenzitetom. Sad se stalno udara pesnicama po licu i stegnima naizmjenicno. To mi jako smeta i zao mi je da od tako ljiepog momka izgleda kao izluda. Najgore je sto to smeta ukucanima (djed, baba, otac) stalno galame pa mi to jos bude gore. Sad je poceo izvoditi i pred drugovima i u skoli. Meni ga je zao ali vidim da nemoze protiv sebe. Kad pokusam da razgovaramo on samo cuti. Nakraju sam ga uvjerila i otisli smo kod psihijatra. Njemu je isto dala saentru. Pije vec 2 mj. Ali nista na bolje. Ja kao majka i sama sam imala nikakav zivot zivim za njih dvoje ali jako patim sto imaju ove probleme i zelim da im pomognem da nastave normalno da zive. Molim vas za dobar savjet i dali ce moci da se povrate u normalan zivot. Unapred hvala. Zabrinuta majka

Problem koji me muci tice se mog deteta, naime to je jedno hiperaktivno dete, jako je tvrdoglav, nestasan i jako uporan. Posao je u prvi razred i tu nastaju problemi koje nismo imali u obdanistu a ide od svoje trece godine. Evo o cemu se radi postao je agresivan, bije se sa drugarima, sto ranije nije radio, pljuje ih, nepazi na casu. Sa uciteljicom sam uspostavila kontakt, svaki dan se vidjamo i razgovaramo. Ja naravno i sa njim stalno pricam ali prica ocigledno ne pomaze. Molim vas recite mi sta da radim?

Moj stariji sin ima 11 godina i ide u 5. Razred. Osnovni problem u vaspitanju je oduvek bila njegov inat. Svako očekivanje koje bismo mu predočili suprug ili ja za njega predstavlja nametnutu obavezu prema kojoj ima izrazito odbojan stav. Ukoliko bismo mu ponudili neku vrstu nagrade za obavljeni posao, on bi to doživeo kao ucenu i odmah zauzeo poziciju da mu ponuđeno ne treba, da ništa ne želi i da od svega može da odustane. Kao vaspitači se nalazimo u mat-poziciji, a brinemo se i za njegovo obrazovanje, koje je zahtevnije nego ranije, i za njegov budući stav prema radu, zaposlenju i svemu što mu u životu predstoji.

Moj sin ima 8 godina, zdravo je dete i zivi u porodici u kojoj vladaju harmonicni odnosi. Problem je u tome sto nocu ima strasne more i suprug i ja ne znamo kako da se ponasamo u takvim situacijama jer ne mozemo da ga smirimo to traje po 5 minuta pokusavamo da ga tihim tonom smirimo, ali bezuspesno, onda ga malo prodrmamo da se razbudi ili ga odvedemo u kupatilo da ga umijemo ili ga pronosamo. Na primer pocne da place i uglavnom ne razumno govori, ponekad razumemo kao da se svadja sa drugovima sa kojima se svakodnevno igra, ponekad vice mama, mama ili nekog drugog zove od clanova porodice, osecam da je pun nekog straha i neretko se desava da kada se smiri i razbudi ide u wc da mokri i nikada se ne seca sta je sanjao. To se ponekada svakodnevno desava, a ponekad prodje i nekoliko nedelja da nista ne sanja. Ne znam u cemu je problem u skoli je jako prihvacen, ima jako dobru uciteljicu koja je jako dobar pedagog tako da ne smatram da ima neki problem kad nije pod mojom kontrolom jer sam ja non stop sa njim van skole, tako da bih primetila da ima strah od necega ili nekoga. Dosta je hiperaktivan, i nema nigde mira, moram da dodam i da je jedinac i da je mazen i pazen u porodici. Jedino sto je problem kod njega sto voli dosta da jede ima 43 kg i stalno ga opominjem za slatkise, i odredjujem mu kolicinu hrane. Mozda je glupo sto to pominjem ali zaista ne znam sta bi moglo da bude razlog takvih nocnih mori, jer smatram da ima zdravo detinjstvo. Molim vas pokusajte da mi objasnite u cemu je problem, da li je to cesta pojava kod dece, i kako da reagujemo u takvim situacijama, jer to traje vec duzi period ne znam tacno koliko preko dve godine? Unapred hvala!!!!!

Postovana d-r, moj sin ima 7. 5 godina. Pre godinu dana primetila sam njegovo prociscavanje grla, izbacivanja nekog kratkog kaslja. . . I maticni pedijatar je sumnjao na blagu alergiju (izgubili smo godinu dana misleci da je to) , ali ispostavilo se da je to tik. On je kao mali ima problem za fizioloskim mucanjem-ali prevazisli smo to-sa vezbama i logopedom. Brinem se zbog ovog tika jer okrivljujem sebe sto uporno pricam i radim sa njime i posvecujem puno vremena trudeci se da bude poslusan, razuman, vaspitan itd. Inace radi se o "izuzetno inteligenom detetu"-prema uciteljcama. . . Koje uvek trazi perfekciju i zeli da bude lider i najbolji u svemu sta radi, ali je nervozan ako ne uspe iz prve. Molim vas pomozite mi sa savetom sta i kako da ga opustim (mozda kosarka-ali ako nije najbolji-i to ga nervira) , posto on bi za opustanje da igra pleystation-sto prema meni izaziva veliku nervozu i stres kod njega. Dali da ukinem pleystation (kao sto sam uradila preko leta-kada je tik nestao na 3 meseca) , ili da ga nagradim sa tom igrom-ako je to ono sta najvise voli? Inace mnogu citam i pratim sve sto bi pomoglo, ali neznam dali i kako da ublazim ovaj tik, a pocinju i deca u skoli da ga ismevaju zbog toga-pa bojim se da ce se situacija pogorsati.

Postovani moji prijatelji imaju dvogodisnjeg sina, koji je izuzetno zivahan ali i neposlusan. Na njihovo ne reaguje tako sto namerno radi ono sto ne sme. Kada su van kuce stalno idu za njim, paze da ne radi sto ne sme ili da se ne povredi. Kada nije po njegovom histericno place i vice do beskonacnosti. Non stop je aktivan i tesko se uspavljuje. Nocu se budi strasno vristeci i nekad se smiri mlekom, nekad cokoladom, a nekad ga (iskljucivo) smiruje majka. Da li je on hiperaktivan, sta savetujete ovim roditeljima?

Dete ima 3 godine i 7 meseci. Pre godinu dana se oslobodila pampersa u toku dana, a u toku noci ne. Interesuje me da li trebam nesto uraditi da bi i to ubrzala? Devojcica je pametna i razumna, ali cvrsto spava, nocu se nikad ne budi, tako da uspe da se upiski dok spava. Plasim se ako bi je budila da bi joj poremetila spavanje koje je ozbiljno shvatila. Hvala na savetu.

Postovani, htio sam da pitam da li osobe koje pate od napada panike mogu da se uspjesno skoluju, ukoliko ne potraze strucnu pomoc????

Pisem u ime mog unuka: moj unuk od malena ima poremecaj koncentracije i pamcenja. Kao mali bio je nemirno dete, koje je pravilo stetu. Posao je u skolu, slabo je sklapao recenice bas kao i sada kada je v razred. Sada nije nemiran ali na casovima je odsutan, ne prati nastavu, a kada radimo sa njim gradivo posle tri cetiri procitane lekcije on to ponovi ali posle sat vremena je nezna. Potrebno nam je da to obnovimo pa da on posle to isprica. Njegove igre na kompjuteru su uglavnom igrice. Dobro poznaje kompjuter. Mobilne telefone. Izlazi napolje igra se sa drugom decom obicno fudbal, voznja biciklom a sada je krenuo i na vaterpolo. Sta da radimo sa ucenjem. Kako da radimo sa njim. Kad mu objasnjavamo lekciju on upada sa nekom recenicom koja nema veze sa predmetom koji radimo. Npr. Mi pricamo o biologiji i njenim oblastima a on upada sa recenicom "a da vidis kako je bilo sinoc na bazenu" molimo za savet kako uciti sa ovakvim detetom? Puno vam hvala mama, tata i baka

Imam cerkicu koja ce u novembru napuniti 4 godine. Imamo problem jer jos uvek kaki samo u pampers. Preko dana je u pamucnim gacicama i sama odlazi na wc ili nosu da piski ali za ovo drugo trazi pampers. Ubedjivali smo, pricali, obecavali ako kaki u nosu da ce dobiti nesto lepo, nije odreagovala. Povremeno sam i kaznjavala nedajuci pampers govoreci da je to za bebe a ona vise nije beba pa je zato zaustavljala stolicu i po dva -tri dana. Odlazili smo na nosu citajuci pricice i tako presedi sve vreme i nista ne uradi. Preko noci stavimo pampers da se ne upiski pa ujutru iskoristi priliku i obavi sve zajedno. Plasim se da zadrzavanjem stolice ne zaboli je stomacic i da napravimo jos veci problem, mada zna biti jako nervozna i razdrazljiva u tim trenucima. Sta ciniti? Unapred hvala!

Poštovani, moj sin koji uskoro puni 18 godina vrlo malo komunicira sa svojim vršnjacima, uglavnom sedi za kompjuterom, vrlo retko izlazi u grad, a kada izađe brzo se vrati, ne odlazi sa ostalima u diskoteke, na žurke. Nikada nikoga ne zove telefonom, već komunicira samo sa onima koji njega zovu. Nije zainteresovan ni za muziku, sport. Odličan je učenik, ali ga ni škola ne interesuje. U komunikaciji nije problematičan, poslušan je, miran, tih, ali mi je njegova nedruštvenost vrlo neobična. Da li je to normalno ponašanje?

Postovani, imam sina starog 15 meseci, interesuje me da li moje dete pokazuje simptome asocijalizacije, jer nas mnogi u to ubedjuju, naime, od njegovih 4 meseca jako je vezan za mene, zivimo sa mojim roditeljima, ali on nije nesto odusevljen kad baka mora da ga pricuva, place prvih par minuta dok ga uzima ali kad nadje zanimaciju prestaje, sa suprugom se odlicno slaze i dosta vremena provodi sa njim. Problem nastaje kada mu se neki ljudi priblize, on place i ne dozvoljava niko da ga mazi, uzme. . A dok od sasvim nepoznatih ljudi na ulici bez problema uzme ili smoki, ili od dece igracku, u parku se sasvim normalno ponasa, bez bojazni prilazi deci, igra se sa njima. Moje i suprugovo drustvo ne voli, jednostavno ne zeli ni da im pridje, bas negoduje kad odemo kod nekoga, trazi da je non stop kod mene u rukama, njihova deca su veca i idu u vrtic, pa nam uporno tupe pricu o asocijalizaciji, jer sam ga ispisala iz vrtica, tj nije ni krenuo jer sam ja ne zaposlena i finansijski nemoguce da placam vrtic a da sedim kod kuce, za sledecu godinu cu ga sigurno upisati, jer mislim da je sada izuzetno mali ili mozda gresim? Hvala unapred

Imam zensko dete 6 god. Staro, predskolac je. Vrlo je pametno, ljubopitljivo, radoznalo, cak i razumno, ali je u poslednje vreme i previse placljivo, tj. Ne voli da gubi, zeli da je u svemu prvo, i ako to ne dobije, povlaci se iz igre, tj. Ne prihvata tudj nacin igre. Ne zeli da se samo uspavljuje, govori da sanja ruzne snove. Zanima me da li moze da bude razlog ovome ponasanju, i to sto je jedinica, ili je jedna od prolaznih faza, koju treba kontrolisati. Samo ne znam kako? Molim vas za pomoc i savet. Unapred zahvalna mama

Postovani, mj problem je vezan za strah moga deteta od smrti, njegove, kao i nas jajblizih. On ima 13 godina, ali taj prosbem je poceo od njegove 6-7 godine, i od tada do danas desavalo se u periodima 2-3 puta godisnje da ga uhvati panika od smrti. Inace, dete i ja zivimo sami od njegove cetrvte godine, sa ocem ima jako malo kontakta. Pokusavali smo na sve nacine da izdejstvujemo da ga otac zove, posecuje i slicno, ali bez nekog uspeha. Za 10 godina od naseg razvoda, bili su na 2 raspusta zajedno po 10-tak dana i dosao je 2 puta na rodjendan detetu. Sve ostalo je bilo samo obecanje. . . Inace, dete mi je od trece godine bilo u bolnici (pertes) i skoro tri godine, koliko je trajalo lecenje, jako malo je bio u mogucnosti da izlazi napolje i da ima kontakt sa spoljanjim svetom. Sto se tice materijalnih stvari, skoro da mu je sve bilo priusteno. . . . Dobar je djak, dobro je dete, ali me jako brinu ti njegovi strahovi, jer se jako plasim da to ne ostavi trajne posledice na njegovu licnost. Molim za savet. Hvala i srdacan pozdrav. S.

Posle procitanog tekst shvatila sam da moj sin verovatno ima adhd, a na sta sam sumnjala i ranije. Od svih navedenih simptoma poseduje bar 70% . On uskoro krece u drugi razred, a kraj prvog sam docekala poluluda sa totalno poremecenom porodicnom harmonijom. U toku raspusta smo uzivali jer nije imao obaveza, a cim smo krenuli sa blagim pripremama za skolu. . . Sve se vraca na staro: (angazovala sam psihologa i isao je na tretmane jednom nedeljno, a stanje je bilo malo bolje. Medjutim psiholog tvrdi da on nije hiperaktivan ali je malo zakacio taj sindrom. Medjutim, ja se bojim da on ima bas veliki problem i jako se bojim da to ne ostavi posledice u njegovom daljem zivotu. Interesuju me ti lekovi za stimulaciju paznje, kako bi mogla da porazgovaram sa njegovim psihologom o tome. Unapred zahvalna, aleksandra

Želeo bih da znam da li aspergerov sindrom ima neke veze sa genetskim nasleđem ili je u pitanju nešto drugo. Hvala unapred

Postovana doktorko, vec sam vam pisala u vezi sa mojom devojcicom od 17 meseci koja je dokazano zdrava ali malo jede. Rekli ste da pratim dete. Problem koji vidim je u tome da se devojcica nekako jako skokovito intelektualno razvija. Ona govori logicke recenice, broji, recituje pesmice, primecuje i najmanje detalje, a da ni malo nismo insistirali na bilo cemu. Oboje smo obrazovani, i suprug i ja, tako da smo na stavu da detetu nista ne treba nametati i nismo nametali ili insistirali na bilo cemu od pomenutog osim na igri sa njom. Dete se nocu budi puno utisaka i deluje "prepuno" informacija. Od naseg pedijatra sam trazila uput za decjeg psihologa a ona je rekla da pre meni treba psihijatar i nije me podrzala u pomenutom. Zanima me da li postoji neki kompleks vitamina b ili nesto slicno sto moze da pomogne detetu da bolje spava i da se malo "smiri" (jer sam ubedjena da i apetit ima veze sa njenom "hipersenzibilnosti" koju nesumnjivo uocavam) ? P. S. Ja sam otisla kod psihijatra jer nemam predrasude i receno je da je osim normalne majcinske brige sa mnom sve u redu. Unapred zahvalna, milena

Postovani, zelela bih da mi pomognete. Imam nepunih 18 godina, a jos se bojim. Znam da je cudno, jer se niko sa 18 godina ne boji. . . Jos od malena se bojim puno (vise nego sto bi trebalo) . Bojim se mraka. Od malena sam zamisljala da ce se pojaviti nesto iz mraka (nesto poput vampira, vestica, kostura,. . .) . Ali ja se jos bojim. Znam da to ne postoji, ali sama u glavi stvorim nocu sliku o tome, i onda ne mogu da zaspim do 5, 6 sati ujutru. Zbog ne spavanja me boli glava a i nervozna sam. Horor filmove ne gledam, ali cesto se setim nekog kad sam gledala pre par godina i onda se nocu bojim. Ne znam da li da odem do doktora. A bojim se sta ce on reci, jer je sramota bojati se mraka i ostajati sam u stanu. Da li mi mozete reci kako tog straha da se resim i sta bi trebala da uradim. . . Unapred hvala. . .