Povratak na sva pitanja
Zakažite pregled
?
Objavljeno: 03. septembar 2009.Oblast: Dečija i adolescentna psihijatrija
Imam zensko dete 6 god. Staro, predskolac je. Vrlo je pametno, ljubopitljivo,
Imam zensko dete 6 god. Staro, predskolac je. Vrlo je pametno, ljubopitljivo, radoznalo, cak i razumno, ali je u poslednje vreme i previse placljivo, tj. Ne voli da gubi, zeli da je u svemu prvo, i ako to ne dobije, povlaci se iz igre, tj. Ne prihvata tudj nacin igre. Ne zeli da se samo uspavljuje, govori da sanja ruzne snove. Zanima me da li moze da bude razlog ovome ponasanju, i to sto je jedinica, ili je jedna od prolaznih faza, koju treba kontrolisati. Samo ne znam kako? Molim vas za pomoc i savet. Unapred zahvalna mama
Miodrag Stanković
Specijalista dečije i adolescentske psihijatrije
Poštovana,
Biće onih koji će reći da je faza i onih koji će reći da je naučeno ponašanje. Kao sistemičar i bihejviorista svako ponašanje posmatram kao kombinaciju temperamenta i konsekvencu iskustva, modelovanja i učenja. Pošto se na temperament ne može bitno uticati psihološkim intervencijama, preostaje da se adekvatnim podučavanjem dete nauči samostalnosti i civilizovanom ponašanju. Previše plača, povlačenje iz igre (pasivizacija i izbegavanje neprijatnosti) mogu biti naučena ponašanja ukoliko je dete dobijalo potkrepljenje (nagradu) u vidu utehe ili pažnje ili čak oslobađanje od obaveza i dostizanje cilja uz pomoć drugih kada je god to radilo. Tako preterano brižni roditelji nauče dete da ono postane nestamostalno jer ga "čuvaju i spašavaju" od duševnih patnji, često do te mere da ono postane toliko osetljivo da nikakvu neprijatnost više ne može da toleriše, pre svega u njihovom prisustvu. Dakle, pomoć u osamostaljivanju deteta je ključno u normalnom socijalnom, a pre svega emocionalnom razvoju i kontroli ponašanja. Predlažem da krenete od spavanja i plakanja. Svaka pomoć je dobrodošla. Raspitajte se i kako su drugi roitelji izlazili na kraj sa takvim ponašanjima.
Pozdrav
Biće onih koji će reći da je faza i onih koji će reći da je naučeno ponašanje. Kao sistemičar i bihejviorista svako ponašanje posmatram kao kombinaciju temperamenta i konsekvencu iskustva, modelovanja i učenja. Pošto se na temperament ne može bitno uticati psihološkim intervencijama, preostaje da se adekvatnim podučavanjem dete nauči samostalnosti i civilizovanom ponašanju. Previše plača, povlačenje iz igre (pasivizacija i izbegavanje neprijatnosti) mogu biti naučena ponašanja ukoliko je dete dobijalo potkrepljenje (nagradu) u vidu utehe ili pažnje ili čak oslobađanje od obaveza i dostizanje cilja uz pomoć drugih kada je god to radilo. Tako preterano brižni roditelji nauče dete da ono postane nestamostalno jer ga "čuvaju i spašavaju" od duševnih patnji, često do te mere da ono postane toliko osetljivo da nikakvu neprijatnost više ne može da toleriše, pre svega u njihovom prisustvu. Dakle, pomoć u osamostaljivanju deteta je ključno u normalnom socijalnom, a pre svega emocionalnom razvoju i kontroli ponašanja. Predlažem da krenete od spavanja i plakanja. Svaka pomoć je dobrodošla. Raspitajte se i kako su drugi roitelji izlazili na kraj sa takvim ponašanjima.
Pozdrav
Ovaj odgovor je pružen u informativne svrhe i ne zamenjuje direktan pregled kod lekara.
Dodajte Vaš komentar ili iskustvo
Podelite svoje mišljenje ili postavite dodatno pitanje vezano za ovu temu.
O lekaru
Mr sci. dr Miodrag Stanković, je specijalista dečije i adolescentne psihijatrije i porodični psihoterapeut. Radi u Dnevnoj bolnici za decu i omladinu Klinike za zaštitu mentalnog zdravlja i neuropsihijatrijurazvojnog doba Kliničkog centra u Nišu.
Oblasti medicine (Medicinska Ekspertiza):
- Psihijatrija
- Dečija psihijatrija
Vaša privatnost
Anonimno i bezbedno
Sva pitanja na portalu su potpuno anonimna. Vaši lični podaci i email adresa nikada se ne objavljuju javno.
Odgovoreno
Lekar je odgovorio na ovo pitanje