Dečija i adolescentna psihijatrija – pitajte doktora

Postovani, imam na izgled neresiv problem sa svojom cerkom, koja ima 11 godina. Inace, sa suprugom i sa jos dvoje dece zivimo u malom stanu. Problem je u tome sto moja cerka odbija da bilo sta nauci, sve joj je drugo vaznije nego skola. Ona ce satima da gleda crtane filmove, da se igra na kompijuteru, da radi bilo sta osim sto je potrebno za skolu. Sve ce da joj odvrati paznju, namerno ce da nesto ispusti iz ruke, zevace non-stop, vrtece se na stolici i radice bilo sta samo ne sto je potrebno oko skole. Supruga (koja inace nije zaposlena) sa njom sedi saaaatima ali bezuspesno, cerka jednostavno (cini mi se) nista ne moze da zapamti. Strahujemo sta ce da bude u 5-om razredu kada bude dobila vise predmeta i nastavnike. Nismo se obracali psihologu, vec smo pokusavali da stvar resimo u okviru porodice. Inace dobar je sportista, trenira kosarku i karate i dosta je uspesna. Sin (13) je vrlo-dobar djak a mladja cerka (6) je predskolac. Molim vas da nam pomognete vasim savetom sta da radimo, jer ovo prerasta u ocaj

Poštovani, imam pitanje za dr. Biljanu pirgić, dečijeg psihologa. Interesuje me kako i gde možemo kontaktirati doktorku i, po mogućstvu, sa njom obaviti razgovor i dobiti savet. Inače, samohrana sam majka dvoje dece, 13 i 10 godina, sa veoma specifičnom porodičnom situacijom.

Moj sin je krenuo u prvi razred i ima problema sa praćenjem nastave. Dok mu pokazujem ili objašnjavam nešto on gleda na stranu ili se smeje bez posebnog razloga (seti se nekog događaja iz skorije prošlosti nevezanog za ono što tada radimo) sve ostalo što se tada dešava vidi i čuje i želi u svemu da učestvuje osim u rešavanju svojih zadataka. Ima velikih problema sa koncentracijom i stalno bi se igrao i u školi ne pokazuje nikakvo interesovanje - radi šta hoće, kad hoće i kako on hoće. Posetila sam više stručnjaka do sada i svi su mi rekli da je dete emocinalno nezrelo (iako je inteligentan) i da tu malo šta može da se učini jer to sazrevanje dolazi samo po sebi-kod nekog ranije a kod nekog kasnije. Našla sam se u čudu jer stvarno više ne znam na koji način da doprem do njega ida mu pomognem jer mi se ponekad čini da on živi u nekom svom svetu i ne želi dodir sa stvarnošću jer mu se u toj stvarnosti nešto ne sviđa. Naravno to su samo moje pretpostavke a vama sam se obratila za pomoć i molim vas ako možete da me posavetujete šta da radim i kome da se obratim za pomoć jer se bojim da će problem postajati sve veći i teži sa godinama. Još jednom vas molim recite mi šta mogu da učinim za svoje dete jer on postaje svestan svoje "posebnosti" i bojim se da ga deca ne odbace. Inače je veoma pričljiv ali isto tako veoma loš u slušanju onoga što drugi njemu govore. Unapred hvala.

Molim vas recite mi kako izlečiti elektivni mutizam već sam pisala o devojčici od šest godina koja priča kad hoće i sa kim hoće šta raditi sledeće godine kad krene u školu uččiniću sve da bude kao sva normalna deca

Naše dijete ima 8 godina i ide u 3. razred. Čitajući razne članke na internetu primijetili smo da ima simptome straha, da spava sa upaljenim svjetlom, pokriva se preko glave, sa drugarima priča o čudovištima koja ih kao proganjaju, ima često glavobolje, izbjegava nepoznata društva.

Molimo vas da nam odgovorite šta mi kao roditelji možemo da preduzmemo prije obraćanja psihologu ili je to ipak jedino rešenje?

Postovani. . . Imam sina od 7 godina, pohadja drugi razred. Problem je njegovo ponasanje. Nemoze mirno sjediti, nemoze se skoncentrisati na ono sto ga ne zanima, a sto ga zanima u tome je savrsen. Kada sjedi ili vrti noge, ili ruke, jednostavno nema mira. Iz skole me svako malo upooravaju na njegovo ponasanje, ubiti, nikoga on ne dira, nije nasilan, ne tuce nikoga, ima jako razvijene emocije, ali u skoli kazu da svojim brzim hodanjem, trcanjem, okretanjem moze nekoga povrijediti. I na kraju velika je pricalica. Izgubio je oca kada je imao tri godine i prosle godine smo promijenili drzavu. Koliko je to utjecalo na njega i sta se da popraviti? Hvala!

Postovani, imam sina od 4 godine i vaspitacica mi kaze da je jako pametan, ima paznju, igra se sa decom, sve je ok. Medjutim nekad joj se cini da ono sto kaze ne dopire do njega, kao da ne kapira uzrocno-posledicne veze. Npr. Kaze mu da se ne spusta niz tobogan naglavacke, on kaze dobro i spusti se naglavacke. Ili kad mu nesto govori ili ga kritikuje bledo je gleda ko da je ne razume. Meni se to isto kuci desava s njim da mu nesto pricam a shvatim da je njemu pamet negde drugo i na pola moje price on pocne drugu temu. Sta predlazete?

Poštovani doktore, već neko vreme pokušavam sa 18-togodišnjim sinom da dođem do psihologa ili psihijatra koji bi nam pomogao u rešavanju problema adolescencije. Molim vas, preporučite mi neku privatnu ordinaciju u nišu kojoj bih mogla da se obratim. Najviše bih volela da stupim sa vama u kontakt. Unapred zahvalna majka.

Postovani, imam dve cerke 11 i 5 godina, jako su razlicite, svekrva mi je nerv. Bolesnik sifra f20 mozda i ceo zivot samo kazu da je bila normalna dok su joj deca bila mala ako je to tacno. Moje pitanje je da li je to nasledna bolest i da li imam razloga za brigu i na sta treba da obratim paznju kod ponasanja svoje dece jer mi starija polako ulazi u pubertet. Hvala

Imam sina od osam godina, koji ide u drugi razred o. Škole. Moj problem je što više ne znam kako da rešim problem sa njegovim ponašanjem. Kada ga neko pipne ili udari, on im vrati udarac odmah, a ako nije u prilici da to učini odmah, onda sačeka i nekoliko dana, pa ih izudara. Verbalna komunikacija mu je loša, teško se izražava, nikako ne zna da se svađa ili da se opravda (učiteljica ga i ne sluša) , stalno je on kriv, što verovatno i jeste istina, pa ispoljava agresivnost prema ostaloj deci. Slabije i manje od sebe nikada ne dira, nego ih brani. Voli da ide u školu i socijalno je dete, nije povučen u sebe. Odlicno spava, lepo jede, samostalan je i pedantan. Od malena ga učim da pokaže sve vrste emocija u porodici, što i radi. Domaće zadatke radi, ponekad zaboravi neki zadatak, ali smo to rešili tako što sam mu rekla da zapiše šta ima za domaći. Od početka prvog razreda pa i drugog je na času miran i pažljiv. Kada nešto zna javi se da i to kaže. Impulsivan je i žuri i kada radi kontrolne zadatke i kada radi domaći, samo što pre da završi da može da se igra i slično. Stalno mu pričam o odnosima među ljudima, pitam ga za mišljenje i šta bi on uradio da je u određenim situacijama u koje on dovodi decu kada ih povredi udaranjem. Ima mlađeg šestogodišnjeg brata, koji je suprotnost njegovom karakteru i slažu se dobro. Razmišljam da odem kod nekog psihijatra, ali živimo u malom gradu. Živimo kao većina porodica normalno. Otac mu je posvećen i dobro se slažu. I suprug i ja se dobro slažemo. Svi provodimo solidno vreme zajedno. Inače od malena je takvog karaktera. Mi ga zovemo "daj" i "još" i retko je zadovoljan dobijenim, i ako jeste, onda je to kratkog vremena. Nije ljubomoran, zavidan, čak i ne zna šta to znači, nije sebičan. Kako da mu pomognem da smiri agresiju i bes? Probala sam da ga kaznim, ali ni kazna ni nagrada nemaju nikakvog efekta. Ne voli nešto preterano da se mazi, ali mi ga i mazimo i ljubimo. Možda ne zna da se uklopi sa ostalom decom ili neće da ga prihvate (pošto ih je napadao u prvom razredu, pa im je učiteljica rekla da se ne druže sa njim) , a on ne zna da im priđe. Ima fizičku energiju i retko kaže ne mogu, umoran sam, kada je u pitanju trčanje, vožnja biciklom, košarka, fudbal, što naravno voli da igra sa drugom decom ili sa tatom kada nema druge dece. Neće ili nije siguran da hoće nešto od sportova da trenira. Nekada se dobro koncetriše na nešto, naravno što ga interesuje, a na ono što ga ne zanima teško se koncetriše. Kako da kontaktiram nekog dečijeg psihijatra?

Pitanje je za dečjeg psihologa. Moj mlađi sin, koji je rođen u februaru 2001. God. U poslednjih par nedelja ima neverovatan strah od odlaska u školu. Problem je krenuo kada je devojčica iz razreda ispričala neke strašne priče o događajima 'iza škole'. Od tada počinju problemi - strah, plač pred odlazak u školu, povraćanje ili povišena temperatura ujutru, a zatim u toku dana, ako ostane kod kuće dete bude potpuno zdravo. . . U početku, prvih par dana nismo u postunosti sagledali veličinu problema, mislili smo da je u pitanju prehlada, pa je on tako razdražljiv. Posle par dana, smo krenuli sa pričama. . Ali sve je to uzalud. Kada pričamo suprug i ja sa njim, sve on razume i prihvata, ali kada treba da krene u školu-problem. Idemo za vreme odmora, upoznali smo ga sa školskim policajcem, čekamo ga posle škole. . . Vikendom ej sve u redu, do nedelje uveče, kada počinje panika, buđenje u toku noći, plač, a opet u ponedelajk ujutru povraćanje i nevoljan odlazak u školu. Domaće zadatke redovno i samoinicijativno radi, čak i danima kada ne ide u školu, zove drugare i sve odradi kao da planira sutra da ide. Pritom bez problema odlazi u muzičku školu (sviraklavir) i na treninge (atletika) , samo je odlazak u redovnu školu problem. Mali je veoma emotivno dete i možda je na njega uticalo i to što je suprugu pre 4 meseca dijagnostikovana multipla skleroza. Mali zna da je tata bolestan jer se u kući uvek otvoreno priča o svemu. Svako drugo veče tata daje sebi injekcije, deca to gledaju, prosto mislili smo da je bolje tako 'javno' nego da slučajno nalete na tatu koji sam sebi daje injekciju i tek onda dožive šok, jer to nije nešto što će trajati par dana - tata će do kraja života primati datu terapiju. Mali ide u treći razred, odličan je učenik, ali ima (po mojim kriterijumima) izuzetno strogog učitelja (ne mislim da je problem u učitelju, jer je treću godinu kod njega u razredu, ovo je više napomena) . Za ovih par nedelja od kada traje sve to, mali je smršao, smanjen je apetit. Inače se sasvim normalno ponaša u toku dana i vikendom, druži se sa dečicom, igra igrice na kompjuteru. . . Sve ono što je radio i ranije. Mi više nemamo ideju šta da radimo i šta da pričamo. Stariji sin (deca su jako vezana i jako se vole) je takođe uključen u sve to, provodi male odmore sa njim i velike kada mi nismo u mogućnosti da dođemo u školu. Molim vas za neki savet, jer, ponavljam, više nemam ideju kako da reagujemo. Svaka noć i svako jutro je agonija. Hvala!

Postovani doktore, izvinite da vas pitam. Imam problem sa sinom, ima 6 godina ide u obdaniste, i mnogo, mnogo je stidljiv. Mnogo zna, pametan je, al i ono sto zna nece da kaze nego koliko se stidi krene da place. Bojim se da ce takav da ostane i da ce i kad stigne u skolu takav da bude. Uticace ta stidljivost i na njegove ocene. Sta da radim da ga oslobodim. On se kuci ne stidi al tamo ne progovara.

Postovani doktore, imam kcerku od dvije godine koja u kontaktu sa drugom djecom ne pokazuje nikakvo zanimanje. Samo stoji po strai i gleda. Ne progovori ni jednu rijec a ako je neko lagano dodirne ili uzme njenu igracku tada urla. Sad je posla u vrtic i tamo se desava isto a uz to sad u vrticu u roku 3 sata ide i do 5 puta na tutu. Neznam sta da radim. Hvala vam

Postovani doktore moj sin koji sad puni 5 godina je poceo kad god dode kod nekoga u goste ili iz obdanista ukrade ponesto sto da radimo, ja inace ne tucem decu imam sina od 16 godina i uvek sam sa razgovorom resavala probleme. Ali ovaj nece da razgovara samo me slusa, juce nam se pozalila njegova odgajateljica u obdanistu da je ukrao neku stvar i da pokusamo sa njim da razgovaramo ali mi smo vec duze vreme opazili da on kad dodemo negde u goste uzme po nesto. Meni je neprijatno te stvari vratiti sto da radim sa njim juce smo ga kaznili morao je biti ceo dan u svojoj sobi i nismo mu dozvolili npr. Da gleda tv ni da izlazi iz sobe. On nece da razgovara u vezi toga sve sam pokusala, ne mogu da ga tucem jer to nije po mom misljenju dobro. Dali mozete da mi objasnite sto se sanjim dogada i kako da resim taj problem. Inace je dobro dete osecajno ali kad se naljuti jako je histerican. Ovde ne mogu da odem kod psihijatra jer ne znam toliko jezik zato vas od sveg srca molim da mi pomognete kako da pomognem svom detetu. Hvala unapred

Moja ćerka koje ima dvanaest godina nosi naočare (strobizam) . Često se dok je bila mala saplitala, nije znala koja joj je cipela leva a koja desna, oblačila odeću naopako. Kada je krenula u školu prilično neuredno je pisala i još teže čitala dugo sricala mešala i preskakala slogove. Problemi sa čitanjem su se i dalje nastavili ali smo sa tim nekako izašli na kraj iakoje za svoj uzrast sasvim normalno dete odličan djak, problem je nastao sa engleskim jezikom u petom i šestom razredu. Dosta slabo čita menja slova b i d tokom pisanja permutuje slogove iako je pročitala za raspust dosta knjiga (instistirali smo na čitanju da bi obogatila rečnik jer kada su joj reči poznate manje greši) . Sada je sa engleskim jezikom podbacila i dobila jedinicu iako je i za raspust radila a svakodnevno puno radi. Voli da gleda crtane koji nemaju tekst i imam utisak da su joj samo slike bitne a radnja i tekst su u drugom planu. Bistra je i prilično lepo rezonuje samo su joj jezici problem. Verbalno naučeno gradivo iako sporije sasvim lepo nauči. Inače drugo dete je po redu izmedju starije sestre i mladjeg brata koji su izuzetno dobri djaci. Da li je to disleksija i dali treba da se obratimo nekom lekaru?

Postovani dr. Stankovic, zamolila bih vas za savet. Imam sina koji je krenuo u predskolsko, prve dve nedelje je bio odusevljen, a onda mu se desilo da se ukaki i otada odbija da ide, odnosno dodje do ucionice obujemo patofnice i onda jednostavno ne zeli da udje u ucionicu. Vise ne znam u kom pravcu da vodim razgovor sa njim, pokusala sam sam sa nagradama, sa kaznjavanjem vise nema snage. Vasptacica je pomalo nezainteresovana za nas slucaj ona ga jednostavno pozove a na njen pozovi on ne reaguje. I onda sve sve svede da mi njega na silu uvucemo u ucionicu uz njegovu vrisku i plac. . On se cesto pri tome greba i cupa kosu. . . Posle nekog vremena on se smiri i sasvim je drugo dete obicno sa osmehom na licu izadje iz obdanista i prica o tome sta su radili. Bojim se da takvim nasilnim ulaskom ne stvorimo jos neku vecu odbojnost i averziju prema obdanistu i skoli u buduce. Razmisljam o promeni vasptacice i grupe. Ali plasim se da ne bude isto. Kako prelomiti taj ulazak u ucionicu? Pomenuo je da se plasi da se opet ne ukaki, da mu smetaju deca koja su zivahnija i koja galame. . Da se plasi da ja necu doci po njega. . . Ne znam u kome i u cemu lezi problem u meni kao roditelju, u detetu ili u pristupu vaspitacice prema njemu. Molim vas za savet. Bas sam ocajna!! Hvala

Citajuci o problemu poremecaja paznje i koncentracije shvatila sam da moje dete ima bas taj problem. Da li postoji u beogradu (pripadamo karaburmi) neka lekarska sluzba kome mogu da se obratim za pomoc. Mozda pri domu zdravlja. . Decak ide u drugi razred i ima 8 godina. Unapred zahvalna. . . Draganicka

Imam blizanke od 6 godina i obe imaju nocno mokrenje pa vas molim da mi odgovorite kako se leci i koje su posledice jer se upiske i po 2 puta nocu pa nekad ostanu mokre i do jutra, hvala unapred

Postovani, nadamo se da nam mozete pomoci. Problem koji imamo tice se sestre koja ima 9 god. I ide u treci razred. Ima problema sa ucenjem, pamcenjem i uopste sa koncentracijom. Ona sada ide u treci razred a nije savladala sva slova ni brojeve. Samim tim citanje i pisanje su jako otezani skoro na nivou prvaka a racunanje i brojevi skoro nikako. Govor je veliki problem jer zna da izgovori cisto, ako se potrudi š, đ, ž, č, ć, ali u govoru u brzini nepravilno ili uopste ne koristi. Najvise nas brine to sto ne pokazuje skoro nikakve reakcije na bol i mnogo ga trpi, skoro vise i od odraslog coveka. Kada se povredi (padne ili je neko dete udari, pri cesljanju jako pocupa ili zubobolja) ne place i nista ne govori. Cak ce reci i da je ne boli, i retko joj se po licu vidi reakcija. Logika kod nje i ne postoji. No u igri sa drugom decom, nismo primetili da nesto kasni ili se razlikuje od druge dece cak se i na kompjuteru odlicno snalazi, sa mobilnim isto tako, jednom ili dva puta joj je dovoljno objasniti i sve pamti. Sve pesme na tv-u pamti i sve reklame. Do sada je isla kod logopeda i on tvrdi da je sve u redu, da samo treba da vezba, a ona vezba vec trecu godinu. Kod decijeg psihologa je sva testiranja za skolu prosla i do sada skolski psiholog nije nista prijavljivao da nije u redu. Uciteljica je veliki problem, o njoj necemo ni pricati. Jer kada god je pitamo za nju ona tvrdi da je sve uredu i da ona cak i ne tepa i cak joj daje petice za zadatke koji nisu dobri (vidi se da ih nije ni pogledala) . Jedino je uciteljica kod koje ide na privatne casove vec dve godine, rekla da sa njom nesto nije uredu i da bi smo trebali da posetimo strucnjaka jer kod nje logike nema i neke osnovne stvari je nemoguce nauciti. Problem je sto kada je posmatramo u nekim stvarima je sasvim normalna i normalno se razvija dok u drugim nikako. Ono sto nas interesuje je to, sta bi sa njom moglo biti i kojim strucnjacima da se obratimo. Unapred smo vam zahvani.

Moja cerka ima problema jos od rodjenja sa stresom, trzala se na svakav zvuk, cak i sada kada ima 18 godina tresu joj se ruke kao da ima tremu, i dosta je nervozna, kako da joj pomognem a da ne pije lekove