Dečija i adolescentna psihijatrija – pitajte doktora
Postavite pitanje o simptomima, dijagnozi ili terapiji. Odgovor lekara je potpuno besplatan. Već 531 pitanja iz oblasti Dečija i adolescentna psihijatrija.
Da zakažete pregled pozovite 063 687 460
Lekari iz ove oblasti
Svi odgovori (531)
prevazilaze nego u starijoj dobi i prolaznog su karaktera jer su deca kreativna i radoznala i suočavaju se sa strahovima i tako ih ne održavaju. Sedenje kod vaspitačica im neće u tome pomoći. Predlažem da u Beogradu potražite Dr Nenada Rudića u Institutu za mentalno zdravlje u Palmotićevoj.
Srdačno
pogotovo za padanje u nesvest, trešenje tela i ruku. Uredan CT ne mora da znači da ti nemaš ili čak izmišljaš tegobe. "Psihološka baza" uvek prati telesne tegobe, jer je sasvim prirodno da se ljudi zabrinu kada sumnjaju u dobro zdravlje.
smišljaju zlo, zatim ćutanje kao instrument za iskorišćavanjenje tuđih ustiju i radne snage, i ćutanje kao model mudrologa koji je imitacija ponašanja neke uspešne ali ćutljive osobe, na kraju nam ostaje ćutanje kao reakcija STRAHA u prisustvu drugih ljudi. Ukoliko je tvoj govor i ponašanje naišao na smeh drugih (koji si ti shvatio negativno), sasvim je razumljivo da ćeš se uzdržavati od sličnog pričanja, jer niko ne voli da bude iznova neuspešan. Ali obično postoji hiljadu načina da neko stekne uverenje zašto se neko drugi nasmejao. Pa tako, najčešće umesto da stekne utisak da mu je svaka reč i rečenica odisala mudrušću i znanjem, obično se tuđi gest smeha protumači kao dokaz neadekvatnosti i neprihvatanja. Ukoliko si sebe pronašao u ovim primerima, dve su stvari koje treba menjati. Prvo, UVERENJA o druženju. Čemu služi druženje, i koja ponašanja i razgovori mu ne služe? Drugo, treba vežbati odbranu svojih prava na način da se kaže šta se misli i oseća, a da se ne ugroze prava i osećanja drugih. To se zove asertivnost. Ona se uči i pomaže osobi da ne bude toleranatna kada je to na njenu štetu i agresivna kada je to na tuđu štetu. Dakle, čojstvo i junaštvo. Priseti se kada si poslednji put uspeo da se suprotstaviš strahu od neuspeha i kada si ćutanje, a ne govor i osećanja potisnuo i kako si se zbog toga osećao. Ako si učnio nešto da se pripremiš za taj poduhvat, priseti se i toga. A ako ne
možeš da se setiš nijednog, onda razmisli šta bi mogao sve da učiniš za taj podvig. Pozdrav
To je latinski termin za glavobolju. Leči se shodno uzroku koji izaziva glavobolju zbog ega se opisuje i više tipova gavobočja. Terapija je usmerena ka otklanjanju uzroka koji provociraju glavobolju. Glavobolje kojima se bave psihijatri su tzv. psihogene glavobolje, kada ne postoji detektabilan telesni uzrok, ali postoji jak unutrašnji emoionalni konflikt ili kada glavobolja ima funkciju regulatora nekog interpersonalnog odnosa.
Psihoze spadaju u grupu razvojno nesprecihičnih duševnih poremećaja, što znači da se mogu pojaviti u svim uzrasnim dobima, pa i dečjem. Ranije su autizam i poremećaji iz autističnog spektra bili posmatrani kao infantilna psihoza, ali se danas taj naziv više ne koristi, već u psihotične poremećaje dečjeg uzrasta spadaju svi oni psihotični poremećaji koji se javljaju i kod odraslih, ali sa karakterističnom ispoljavanjem i sadržajima svojstvenim dečjem uzrastu. Vreme javljanja, tok, dužina trajanja psihotične epizode, efikasnost terapije, svakako određuju i ishod bolesti, ali se nikako ne može tvrditi da pojava psihoze u dečjem uzrastu po pravilu ima hroničan tok i lošu prognozu, odnosno trajan ishod. Upravo je u dečjem uzrastu tzv. terapijski "prozor" širom otvoren, pa je i razloga za optimizam mnogo više nego kada su u pitanju odrasle osobe.
Poštovani, preparat koji vas interesuje spada više u grupu dijetetskih dodataka (suplemenata) neko klasičnih lekova. U svakom slučaju naziva se nootropnim preparatom, dakle onim "koji deluje na um".
Deluje povećanjem protoka krvi u mozgu i iskorišćevanjem kiseonika, poboljšava funkciju neurotransmitera acetilholina zbog čega se kod dece koriste za stimulaciju sazrevanja nervnih ćelija, uglavnom kod dece sa usporenim psihomotornim razvojem , pervazivnim poremećajima razvoja ili zastojem u razvoju govora i usvajanja školskih veština (pre svih disleksije). Kod odraslih se koristi u sprečavanju kognitvnih oštećenja kod različitih stanja hipoksije mozga (starenje, alkoholizam, Alchajmerov demencija, ishemijski inzult itd).
Nije zabeležena toksičnost, ali se savetuje opreznost u kombinaciji sa drugim lekovima, pogotovo psihostimulansima (Concerta). Obično roditelji ne primećuju nikakve efekte sve dok se ne primene visoke doze, ali su istraživanja pokazala da niže doze na duži rok imaju istovetne efekte kao i visoke doze.
Preporučuje se u obliku sirupa, kapsula i tableta 2-3 puta dnevno uz određivanje doze od strane lekara.
Poštovani, već je bilo nekoliko pitanja sličnih vašem pa vas molim da pogledate meni sa odgovorima iz dečje psihijatrije. Kombinacija motornih i glasovnog tika je uvek stanje koje zahteva pregled stručnjaka iz oblasti dečje psihijatrije, jer takva kombinacija visoko koincidira sa stanjem koje se naziva Gill de la Tourette sindrom (možete potražiti na internetu) i koji zahteva aktivan terapijski pristup. Takođe, potrebno je uraditi i dopunska ispitivanja i psihoedukaciju roditelja koja ne podrazumeva puko ignosrisanje ponašanja deteta, već i aktivnu pomoć u interakciji, ali i prilagođavanju okruženja (familijarnog, komšijskog, vršnjačkog, školskog itd.) na ponašanje dečaka. Srdačno
Poštovani, pitanje koje ste mi postavili izlazi iz domena medicine i psihijatrije i spada u oblast socijalnih pitanja. U načpj državi zu tom pogledu postoje dva odvojena resorna ministarstva )zdravlja i socijalnih pitanja). Ono što znam je da se u Nišu to Dom za decu bez roditeljskog staranja, a u Beogradu dom u Zvečanskoj ulici. Sva ostala pitanja možete postaviti u vačem Centru za socijalni rad gde sam siguran da ćete dobiti adekvatne odgovore. Srdačno
Poštovana ujna, razvoj govora, grubo rečeno, ima 3 komponente: ekspresivnu (izgovaranje reči) receptivnu (razumevanje reči koje prati izvršavanje jednostavnih naloga) i adekvatna upotreba govora (pragmatika, pogotovo u socijalnom kontekstu). Granica kada se može reći da je razvoj govora poremećen je 18,5 meseci. Sa 20,5 meseci se očekuje da dete zna više fraza od dve reči tipa imenica, da prepoznaje desetak do petnaest slika (da ih imenuje) i da izvršava najjednostavnije naloge (uzmi, daj itd) uz tendenciju izvršavanja i dvosložnih naloga (odnesi, zatvori, donesi). I pored ovih kategorijalnih odrednica, ne sme se izgubiti iz vida da normalan (očekivan) razvoj govora ima i komponentu koja se naziva individualnost, a po najviše je zavistan od spoljašnje stimulacije i očuvanosti slušnog i govornog aparata. Jedan kontrolni logopedski pregled bi najverovatnije otklonio sve dileme u pogledu razvoja govora vašeg sestrića.
Poštovani, obzirom da je dečak uključen u terapijsko praćenje kod dečjeg psihijatra i defektološki tretman, pokušati ću da informacijama premostim period do sledećeg susreta, kada ćete pomenute strzčnjake otvoreno pitati u vezi svih dilema koje imate o lečenju vašeg sina. Najustaljenija osobina tikaova je da se periodično pojačavaju i slabe sa i bez terapije. Uključivanje lekova ima za cilj da produži vreme do eventualne ponovne pojave tikova ili da umanji njihovo ispoljavanje kada se pojave. Mehanizam delovanja je unutrašnji (preko centara za kontrolu pokreta u mozgu) i spoljašnji (smanjivanjem tenzije u odnosima sa roditeljima koji obično vrše nekontrolisani pritisak da dete kontroliše pokrete, što najčešće samo trenutno otklanja tikove, a generalno ih još više pogoršava). Ono što ja savetujem roditeljima je da u svakom slučaju odustanu od zahteva da dete ne ispoljava tikove, jer taj zahtev uz nailazeću potrebu da to čine, stvara veliku unutrašnju napetost deteta. Posebno je važno da roditelji obrate pažnju kako se ponašaju u periodu kada dete ne ispoljava tikove (prema njemu ili jedno prema drugom). Sa druge strane, sa detetom koje ima 9 godina, mnogo toga se može raditi i individualno (elementi "HRT" programa). Svakako je od koristi reedukacija psihomotorike, pogotovo kod dece sa nezrelom motorikom i izmenjenom kontrolom pokreta. Zbog podataka koje ste vi napisali (iznenadni početak (da li posle nekog stanja sa povišenom temperaturom??), energičnost u ispoljavanju), predložio bih da se dečaku uradi bris grla i nosa i određivanje antistreptolizinskog titra (ASTO) zbog eventualno imunološke pozadine pojave tikova. Upotreba neuroleptika (ili antipsihotika, što je veoma nesrećan naziv za ovu grupu lekova jer se ne upotrebljavaju samo za psihoze i shizofrenjiju) je uobičajena praksa i u svetu, ali su doze koje se prepisuju u lečenju tikova značajno niže od onih koje se propisuju za shizofreniju i imaju za cilj da pomognu u kontroli pokreta, što je u lečenju shizofrenije nus pojava. Eglonil (sulpirid) spada u grupu veoma pouzdanih lekova koji se široko upotrebljavaju i u psihijatriji (dečjoj i adultnoj), pa i pedijatriji u lečenju različitih gastrointestinalnih smetnji. Srdačno
U stručnoj literaturi, problem koji ste opisali naziva se enkompreza (encompresis). Dakle preko interneta možete tražiti tekstove ukucavajući tu ključnu reč. Stičem utisak da se ne radi o organskom poremećaju, niti o disregulaciji prepoznavanja signala i organizovanja pražnjenja creva. Mislim da ste u pravu kada kažete da je najverovatnije u pitanju obuka, odnosno da vaš sin nije naučio samostalnu regulaciju pražnjenja creva. Dakle, potrebno je učenje, motivisanje da uspe (nagrada za učenje novog ponašanja, a ne za "kakanje") i konsekvence ukoliko u tome ne uspe (ukidanje privilegija i preuzimanje obaveza čišćenja). Obuka je jednostavna i sastoji se u davanju informacija šta se od njega očekuje, šta dobija i šta će mu biti ukinuto ukoliko ta očekivanja i obaveze ne ispuni. Refleks za pražnjenjem (gastrokolični refleks) se javlja nakon obroka i tada treba ukazati i dečaku da pokuša sa pražnjenjem, bez obzira da li mi se tada to radi ili ne. Motivacija se sastoji u pravljenju spiska njemu potrebnih stvari (u skladu sa njegovim uzrastom zbog učenja novog ponašanja), od kojih će dobiti prvu na listi ukoliko bude naučio šta se od njega očekuje (i to održao u budućnosti). Na kraju, mora znati i čega se sve mora odreći ukoliko se ne potrudi. Naravno, da bi ovaj metod uspeo, potrebna je apsolutna saglasnost i pomoć bez sabotiranja od strane svih ukućana, što može biti problem, ako granice uticaja roditelja i baka i deka nisu regulisane. U slučaju da se ne regulisanost dalje održava neophodno je potražiti savet stručnjaka koji bi eventualno sagledao i druge medicinske okolnosti koje mogu komplikovati usvajanje ove razvojne veštine. Srdačno
Poštovana, u vešem pismu ima dovoljno odgovora, da i nije potrebno da nešto posebno ja odgovoram. Međutim, da vi viditie te odogovore ne biste mi pisali pitanje. Šta vi i vaša svekrva činite za njega, sebe, supruga i porodicu ukoliko Vi nemate granice u ponašanju prema dečaku? Da li je takvo vaše ponašaanje amortizacija očeve strogosti i nedostatka bliskosti sa detetom, ili se vi možda bojite timkog rada sa ocem koji je i prema vama možda strog ili je on strog jer smatra da vi nemate autoritet nad detetom...? To vi bolje znate. U svakom slučaju, da bi dete povratilo ili steklo kontrolu nad svojim emocijama i ponašanjem ( i pored pameti), potrebno je da oba roditelje imaju bliskost sa detetetom, ali i neophodan autoritet. Roditeljski zadatak je da pomognu detetu da ovlada veštinama kontrole agresivnosti (na nenasilan način), jer će u suprotnom to učiniti škola i društvo, ali po znatno skupljoj ceni. Ako znate da dete ima pokvaren zub, bolestan organ, da li ćete dozvoliti da dete od pet godina odlučuje kada će se lečiti i da li će mu biti od pomoći da se u lečenju npr. karijesa prištedi. Vi mu najviše možete pomoći u motivisanju da reakcije ne bi bile burne, ali ne i poštedom od učenja kontrolisanog ponašanja, u čemu će umesto svekrve mnogo više pomoći otac u timskom radu sa vama. Uputstva o postupanju moćete naći na sajtu Stetoskop u meniju "moje zdravlje-zdravlje dece". Srdačan pozdrav
Na žalost kao dečji i adolescentni psihijatar, mogu vam pomoći samo u domenu čestitanja, uz predlog da se u vezi vaših pitanja obratite za to kompetentnoj osobi, što psihijatar sigurno nije sve dok se ne utvrdi suprotno
Poštovana , kada su u pitanju noćni strahovi, od koristi je surfovati po internetu, ali je još korisnije javiti se dečjem psihijatru ili neurolog i konsultovati se koje rutinske medicinske procedure treba učiniti da bi se napravila tačnija procena o čemu se radi. Prvenstveno treba uradiditi elektroencefalografski smimak (EEG) u budnom stanju, a pogotovo tokom spavanja. Sa druge strane, bitno je i prikupiti dovoljno informacija o dinamici javljanja epizoda noćnog straha i eventualno sličnim fenomenima u detinstvu roditelja, jer se često dolazi do podatka da je jedan ili čak oba roditelja imalo slične epizode koje su iščezle tokom razvoja. Dakle, prvo treba klinički jasno postaviti dijagnozu i isključiti druge probleme koji se mogu ispoljiti na sličan način, a onda i što pre predložiti specifičnu terapiju.