Dečija i adolescentna psihijatrija – pitajte doktora

Postovani
imam cerkicu od 4 godine sace 5 ziva je jako i radoznala i dosta zeza svoju stariju sestru koja ima 10 godina, prvi put pre dve godine se uplasila aviona koji je prasio komarce i nisko prosao od tada nije smela sama napolje tj u voriste da bi se proslo leto opet to desilo ove zime imala je ruzne snove kaze da je neko ubo nozem u stomak i bojala se da zaspi da nebi sanjala inace jos uvek spava snama u krevetu i sto je najgore nesme da ostane sama u sobi ni minute stalno neko mora da je tu i ima panican strah od doktora iako nije isla cesto kod doktora ali kad je zadnji put isla da vadi krv to je bilo deranje strasno i kod zubara isto tako ali joj zubar nista nije radio, da li je to prolazni period ili sta da radim jako mi je velika razlika izmedju nje i prvog deteta skojim nisam imala nikakvih problema i koje je bilo uvek razumno i nikad nije ispoljilo takvo ponasanje. Zabrinuta mama

Postovani,
moje dete ima 6.godina problem koji me zabrinjava je skripanje zubima u toku spavanja, to traje jos od prvih zubica.Zanima me da li je skripanje zubima psiholoski problem i kako se leci?
Unapred zahvalna zabrinuta majka.

Poštovani,
Imam ćerkicu od 3.5god i ona već odavno spava sama u sobi(obraćala sam Vam se zbog problema sa pričanjem priča pred spavanje i saveta našeg pedijatra i hvala Vam na odgovoru)!Opet je problem isti taj pedijatar.Mi imamo i ćerkicu od 10meseci.Od trećeg meseca dete jednostavno neće da spava u krevecu,u snu se okreće,udari glavcicom u ogradu(iako sam je ja tapacirala ogradicama)probudi se i gotovo je sa spavanjem!Onda sam je ja prebacila u naš krevet gde smo spavale same jer nam je psiholog savetovao da suprug spava sa starijom ćerkom jer se osećala odbačenom.To mi je i bilo logično dok je beba sisala(do 6.5 meseci)ali posle mi je bilo nelogično i neprir5odno da beba spava sa roditeljima a mi po sobama!U međuvremenu smo uspeli da osposobimo mali prostor i da i njoj napravimo njenu "sobu"!Tu je nastao problem.Mala je da spava u krevetu jer se vrti i kad se probudi "planinari" i preskače prepreke pa se bojim da ne spadne,u krevecu hoće samo da se igra preko dana i da uz šipke ustaje i jača noge pa smo,suprug i ja,došli do epohalnog rešenja da dete spava u ogradici!Njoj se tosvidelo,kad se okreće mrežica je ne žulja,ne budi se,spava celu noć i divota!!!Jedan dan dok je ona tako spavala došla je patronažna sestra i rekla kako to nije zdravo.Tu se priča na trenutak završila.U savetovalištu naš pedijatar,koji je blagovremeno obavešten od patronaže o slučaju,pravi haos.Da je to zdravo ne bi ljudi pravili krevece,te mnogo je nisko prehladiće se (inače deca su ,hvala Bogu,zdrava i ne znaju šta je prehlada),psihički će je to ubiti itd. Kad sam Vam se obratila za stariju ćerkicu rekli ste da je dobro da se što pre osamostaljuje.Koja je sad razlika između kreveca i ogradice ako detetu ne smeta?Molim Vas vrlo mi je bitno ako to nije dobro imate li neki savet?Hvala unapred.

Poštovani doktore,
pre godinu i po dana sam u eksploziji plina izgubila brata i snaju. Ostalo im je dete koje sada ima dve i po godine. Trenutno zna da su mu roditelji gore na nebu (to smo ga naučili), poznaje ih na slikama...mene interesuje sa koliko godina da ga odvedemo na groblje a da to bude za njega manje bolno, da se ne prepadne. Neko nam govori od četiri godine a psiholog kod nas u mestu kaže da smo ga trebali već voditi. On sada živi sa mnom i sa mojim ocem. Ja sam mu staratelj. Nama kao ostatku porodice je jako teško pa hoćemo da bar njemu bude što bezbolnije.
Unapred yahvalna tetka!!!!

Imam 19 godina. Nalazim da mi je jako teško, čak mučno da komuniciram sa ljudima, sa kojima bih volela da komuniciram. Ponekad osećam strah od ljudi i često kad sam u društvu ne mogu da kontrolišem svoje misli i ponašanje. Ne znam da li je ovo dovoljno jak razlog za odlazak kod psihijatra, ne osećam se nenormalno samo da mi kvalitet života nije zadovoljavajući. Često se osećam otudjeno i depresivno. Majka mi je duševni bolesnik. Molim za savet...

Odmah na pocetku da naglasim da nisam sigurna da li je ovo prava oblast gdje postavljam pitanje, ali mislim da ne grijesim. Imam 24 god. i VELIKI problem mi je sto se stalno crvenim u licu, da li to bilo u drustvu koje poznajem ili ne. Ta pojava mi je nastala jos u pubertetu i jos ne prestaje i nisam sigurna da ce ikad prestati. Jako mi to smeta, ja znam da moram sama sebi pomoci ali ne znam kako.
Molim Vas pomozite mi, odgovorite mi nesti, bilo sta! Veliki pozdrav!

Moj sin ima dve godine i mesec dana, uglavnom po rodjenju mu je u urinokulturi pronadjena bakterija klebsiella. Lečen je na institutu za majku i dete i otpušten uz terapiju od godinu dana. Posle tog vremena otišli smo na kontrolu, rekli su da je sve u redu i završili smo sa terapijom! Uglavnom njemu se jednom do dva puta u toku 2 meseca javljaju napadi i to isključivo noću dok spava, počne da vrišti, ukoči mu se celo telo ponekad su mu oči zatvorene a ponekad otvorene ali pogled neodredjen. Nije moguće probuditi ga, kada se smiri, posle 10-20 min, zaspi i lepo spava! Inače on je preko dana sasvim normalan, čak se može reci i da je hiper aktivan.

Poštovani
Imam ćerku koja ima 4.5 godine, inace, vrlo razigrano i radoznalo dijete koje na sve ima pitanje i usvaja sve što joj se kaže. Odrasta bez oca ali u jednoj velikoj porodici okružena ljubavlju i pažnjom. Tokom njenog odrastanja primjetila sam da je vrlo nepovjerljiva prema ljudima i djeci iz okoline. Na igralistu bi se najčešće igrala sama a u komunikaciji sa drugom djecom i pri najmanje povisenom tonu bi bježala meni (inače nema traume po tom pitanju jer je porodica u kojoj odrasta izuzetno skladna). Prvo sam počela da je vodim u razne igraone i na mjesta gdje ima dosta djece (jer se radije igrala sa odrastlima nego sa vršnjacima), nakon toga sam uzela tetu da je čuva koja takođe ima sina njenih godina sa kojim se ona fenomenalno slagala. Savšeno dobro je shvatila zašto je baka više ne može čuvati i nije se bunila što je mene iznenadilo. Nakon toga sam je upisala u vrtic i svaki dan ispitivala vaspitacice o njenom ponasanju. Jednom prilikom mi je jedna vaspitacica rekla da je inteligentno dijete samo prestraseno (???) Stekla je najbolje drugarice ali ipak od svih najvise se vezala za vaspitacice, najvise voli da se igra sa mojim bratom i njegovom djevojkom, savrseno je opustena u drustvu mojih prijatelja ali ne i sa vrsnjacima. Međutim, postoje periodi kada se ona izdvaja među vrsnjacima, inicijator je, vodi drugu djecu, vodi medju njima glavnu rijec pa se onda opet naglo povuce u sebe i zatvori u svoj savsen svijet doma u kojem živi, ima svoj jezik i u stanju je satima da se sama igra ili da jednostavno sjedne za racunar gdje je sa 3.5 godine otvarala fotografije, crtala po njima, naucila kako da pali i gasi racunar i otvara programe vezane za fotografiju i sl. Jednom sam joj pokazala kako se to radi i ona je to usvojila (sada vec se uveliko sluzi racunarom) totalno netipicno za dijete tog doba. Sta jos da pokusam da bih je oslobodila straha od njenih vrsnjaka jer sam je vidjela u tih par navrata kada bi se otvorila u drustvu sa njima pa onda opet naglo povlacila u sebe.

U poslednje vreme sam non stop pod stresom imam puno problem.Primetila sam da mi se povremeno tresu ruke,imam pad koncentracije i jednostavno se psihicki lose osecam.Sta da radim?

Nase dete ide od 3. godine kod logopeda. Posle tri godine videci da nema gotovo nikakvog efekta u njegovom napredovanju zamolila sam doktorku za uput za Institut za eksperimentalnu fonetiku. Ona je me je tada ubedila da u DZ ce dobiti svu neophodnu strucnu pomoc i da nema potrebe da bilo gde idemo i predlozila koleginici defektologu da se ukljuci u rad. Posto je dete bilo predskolskog uzrasta predlozile su mi da odlozimo skolu i to smo ucinili. Kako nismo mogli dobiti adekvatan broj termina u DZ (mogli smo dobiti samo 1 tretman nedeljno kod logopeda i defektologa) angazovali smo logopeda iz DZ da privatno dolazi kod nas radi vezbi. Dete je prosle godine poslo u skolu, ali smo i dalje nezadovoljni njegovim napredkom. Odlazimo u Institut za eksperimentalnu fonetiku i tamo dobijamo audiolingvisticki nalaz Dysphasia evolutinis expresiva (F 80.1), a ne Dislalia kako nam je do tada bilo prezentovano u DZ. Dobijamo savet da sa detetom koje sada ima 8.godina pod HITNO treba za pocetak poceti tretman Ksafa aparatom. Obracamo se Razvojnom savetovalistu u DZ i dobijamo odgovor koji nas porazava, a to je da je doktorka mislila da treba da dete ima audiolingvisticki tretman Ksafa aparatom ONA BI TO I URADILA JER DZ IMA ISTI APARAT, ali da to nema efekta jer nase dete ima mentalni problem, a ne govorni itd. itd. Dobili smo blago receno ruzan prijem od doktora kojima smo verovali i prepustili ``sudbinu deteta u njihove ruke`` . Uput za Institut nam nisu hteli dati jer smo ispali magarci koji kada im se pokaze sargarepa pocinju da trce za njom, i da cemo samo baciti novac i gubiti vreme. Ali ako smo nezadovoljni mozemo dobiti uput za Zavod za mentalno zdravlje i patologiju govora. Molim za strucno misljenje da li da krenemo na tretman KSAFA aparatom u Institutu (bez uputa moramo placati) ili da nastavimo da idemo kod logopeda u DZ ili da se javimo Zavodu?

Imam cerkicu od 25 godina.Kao dete imala je poremecaj metabolizma .Dijagnoza HYPERLACTATEMIA TRANSITORIA.Lecena je B 1 vitaminom do 8 godine zivota.Isla je u redovnu skolu,B1 vitamin vise nije postojao i lecenje je zavrseno.Pohadjala je osnovnu i srednju skolu , i uspesno zavrsila uz izuzetno blagu pomoc pojedinih profesora.Sto znaci logicne predmete je slabije rezonovala.Zadnjih 18 meseci pocela je naglo da se zatvara u sebe i sve sto je do tada znala zaboravila je,s tim sto se ponekad seti nekih stvari.Posetili smo Insitut za majku i dete-odeljenje metabolizma gde su rekli da metabolisticki poremecaj nije uzrok takvog njenog ponasanja.Psiholog i psihijatar su dali dijagnozu F 70 i terapija PRAZINE 25 mg,LORAZEPAM 2.5 mg I EFTIL,da bi posle krace upotrebe doslo do drhtanja ruku,lek su joj smanjili i sada pije samo Prazine i Lorazepam,a rezultatai su razocaravajuci.Ona i dalje tiho prica sama sa sobom i nista ne ume sama da uradi oko svoje licne higijene.Molim za vase misljenje .

Poštovani...
pišem vam po drugi put u nadi da ću dobiti odgovor. Reč je o mojoj mami. Boluje od artritisa,ima jake bolove u predelu vrata,lopatica,kukova i zglobova. Veoma često zbog toga noćima ne spava,pri čemu se javljaju dodatni problemi. Preko dana bude umorna,neispavana i nije joj ni dočega. U poslednje vreme je počela veoma često da uzima sedative,kao što su bromazepan,bensedin i druge koje jako negativno utiču na nju. Valjda joj takvi lekovi koliko toliko pomažu,ali njeno ponašanje postane nepodnošljivo. Ne zna šta govori,razdražljiva je, radi neke stvari koje da je u normalnom stanju nikad ne bih, jedsnostavno to ponašenje nije kao njeno normalno. Svakim danom strahujem da kada dođe sa posla nije opet pod tim lekovima. Ne uzima ih što voli,već što joj valjda malo pomognu,ali da li postoji drugo rešenje??? Pošavala sam da je nateram da ode kod lekara da se pregleda,ali kako ona kaže " sita je toga ". Imala je pre koju godinu konsaki virus i dosta je provodila u bolnici zbog toga,tako da sad ne želi ni da ode na najobičniji pregled. Da li postoje neki drugi lekovi ili neko drugo rešenje,da njoj ublaži bolove,a da ne mora da konzumira te tablete. Kako najbolje da se smosi sa tom bolešću,kako da joj pomognem. Unapred zahvalna!

Postovani dr.
imam devojcicu od 4.5god i ima cest obicaj da dira usi kako svoje tako i moje,tatine ili od brata.To radi ne znam bas tacno od kada ali znam da je pocelo malte ne kao beba.Ona je zdravo dete i nemamo zbog toga problema ali mene vise zanima zasto to radi.Primetila sam da usi najvise dira kada joj se spava.Moze li to da ima neke negativne posledice.Bila bih vam jako zahvalna na odgovoru.
HVALA UNAPRED I PRIMITE POZDRAV.