Pitajte doktoraDečija i adolescentna psihijatrija
Dečija i adolescentna psihijatrija – pitajte doktora
Postavite pitanje o simptomima, dijagnozi ili terapiji. Odgovor lekara je potpuno besplatan. Već 531 pitanja iz oblasti Dečija i adolescentna psihijatrija.
Da zakažete pregled pozovite 063 687 460
Lekari iz ove oblasti
Svi odgovori (531)
?
Pitanje #262949. 4. 2009.
Miodrag StankovićSpecijalista dečije i adolescentske psihijatrije
Radi se najverovatnije o naučenom ponašanju, odnosno načinu ispoljavanja voljnog odlaganja mokrenja. Deca na različite načine pokušavaju da odlože mokrenje (ukrštanjem nogu, cupkanje, različitim uvijanjem tela) i to je znak roditeljima da ih hitno treba odvesti u toalet (ne čekati da kaže da mu se piški, jer je signal sam po sebi dodovoljan), dok ne nauče sami da na vreme signaliziraju bez trpljenja koje je obično vezana za započetu igru i aktivnost koju ne bi da prekidaju. Ukoliko se takvo ponašanje nastavi i pored primenjenih Vaših intervencija, uradite EEG snimak glave i konsultujte se sa dečjim neurologom (može ga odvesti tata, a ni Kosovo nije "preko sveta").
Srdačno
?
Pitanje #258212. 4. 2009.
Miodrag StankovićSpecijalista dečije i adolescentske psihijatrije
U toku adolescencije, nagle promene emocionalnog stanja, raspolođenja, razmišljanja, aktivnosti nisu ništa novo niti čudno, ali ukoliko dugo traje određeno stanje koje preplavljuje strahom, ometa razmišljanje, pravljenje planova, uopšte funkcionisanje, to predstavlja znak da je vreme da se bez stidljivosti potraži pomoć u prevazilaženju takvog kriznog stanja, što često bude u formi razgovora sa adolescentnim ili odraslim psihijatrom.
PozZz
PozZz
?
Pitanje #257642. 4. 2009.
Miodrag StankovićSpecijalista dečije i adolescentske psihijatrije
Poštovana,
kamo sreće da i ostale majke imaju tu privilegiju da imaju takvu fizičku i emocionalnu pomoć u brizi oko deteta. Selidba samo zbog toga je Vaš način razrešenja rivaliteta koji razvijate sa drugim ženama u porodici umesto da bude povod za osamostaljivanje porodice. To umesto da pomogne, biće samo povod za pogoršanje odnosa a ne za napredak porodice, a dete će biti lišeno osoba koje očigledno lepo prihvata. Umesto toga, bolje rešenje Vam je da muževljevu sestru zamolite da vam pokaže kako ona uspeva sa decom, šta je primetila kod Vašeg deteta da je motivišuće. Drugim rečima, da joj odate priznanje što je prihvatila i zauzela se u toj meri da Vam pomogne i olakša brigu oko deteta koje svakako neće moći da pogreši u životu ko mu je majka.
Srdačno
kamo sreće da i ostale majke imaju tu privilegiju da imaju takvu fizičku i emocionalnu pomoć u brizi oko deteta. Selidba samo zbog toga je Vaš način razrešenja rivaliteta koji razvijate sa drugim ženama u porodici umesto da bude povod za osamostaljivanje porodice. To umesto da pomogne, biće samo povod za pogoršanje odnosa a ne za napredak porodice, a dete će biti lišeno osoba koje očigledno lepo prihvata. Umesto toga, bolje rešenje Vam je da muževljevu sestru zamolite da vam pokaže kako ona uspeva sa decom, šta je primetila kod Vašeg deteta da je motivišuće. Drugim rečima, da joj odate priznanje što je prihvatila i zauzela se u toj meri da Vam pomogne i olakša brigu oko deteta koje svakako neće moći da pogreši u životu ko mu je majka.
Srdačno
?
Pitanje #256861. 4. 2009.
Miodrag StankovićSpecijalista dečije i adolescentske psihijatrije
Ne vidim iz pitanja koliko dete ima godina, jer je to bitna informacija, ali ako ima manje od 5 godina i takvu porodičnu situaciju, svakako da nagle promene osoba koje se o detetu staraju može ostaviti traga na razvoj emocionalnog vezivanja.
Samozadovoljavanje nije bolest, ali je takođe važno u kom uzrastu se javlja i kakvu funkciju ima.
Srdačno
Samozadovoljavanje nije bolest, ali je takođe važno u kom uzrastu se javlja i kakvu funkciju ima.
Srdačno
?
Pitanje #2526327. 3. 2009.
Miodrag StankovićSpecijalista dečije i adolescentske psihijatrije
Poštovana,
ako znate šta nije u redu a nije detetov problem, pokušajte prvo to da dovedete u red, pa tek onda ispravljajte detetovo ponašanje, a najbolje je da to činite paralelno.
Srdačno
ako znate šta nije u redu a nije detetov problem, pokušajte prvo to da dovedete u red, pa tek onda ispravljajte detetovo ponašanje, a najbolje je da to činite paralelno.
Srdačno
?
Pitanje #2517826. 3. 2009.
Miodrag StankovićSpecijalista dečije i adolescentske psihijatrije
Institut za mentalno zdravlje, Palmotićeva 37, dispanzer za mlade, KBC Dragiša Mišović, odeljenje za adolescentnu psihijatriju. Srdačno
?
Pitanje #2506625. 3. 2009.
Miodrag StankovićSpecijalista dečije i adolescentske psihijatrije
Poštovana,
takvi događaji kao što su eksplozije (iznenadna jaka zvučna i vizelna draž) predstavljaju mešavinu filogenetskih draži (vezanih za razvoj ljudske vrste) i ontogenetskih draži (vezanih za ravoj osobe) odnosno signala opasnosti koji se ne ignorišu već pamte. Organizam je tokom evolucije naučio da pamti ono što je opasno i toga se sklanja, tako da neko pamćenje (koje može biti na nivou motorike, emocija i slika, predstava) siguirno postoji. Dobar razvojni psiholog svakako da putem različitih instrumenata (procena crteža, opservacije igre i ponašanja i usmerenim razgovorom) može razumeti šta je i na koji način ostavilo traga na dete i na koji način može imati uticaja na detetovo ponašanje (preterana povučenost, strašljivost, usporen razvoj govora itd.).
Srdačno
takvi događaji kao što su eksplozije (iznenadna jaka zvučna i vizelna draž) predstavljaju mešavinu filogenetskih draži (vezanih za razvoj ljudske vrste) i ontogenetskih draži (vezanih za ravoj osobe) odnosno signala opasnosti koji se ne ignorišu već pamte. Organizam je tokom evolucije naučio da pamti ono što je opasno i toga se sklanja, tako da neko pamćenje (koje može biti na nivou motorike, emocija i slika, predstava) siguirno postoji. Dobar razvojni psiholog svakako da putem različitih instrumenata (procena crteža, opservacije igre i ponašanja i usmerenim razgovorom) može razumeti šta je i na koji način ostavilo traga na dete i na koji način može imati uticaja na detetovo ponašanje (preterana povučenost, strašljivost, usporen razvoj govora itd.).
Srdačno
?
Pitanje #2505425. 3. 2009.
Miodrag StankovićSpecijalista dečije i adolescentske psihijatrije
Poštovana, iz vašeg pisma nisam mogao da zaključim da jeste i kako ste utvrdili baseline. Ako ste učinili onako kako protokol nalaža onda OK, moje pisanje će poslužiti nekom drugom, a ako niste, onda je moglo da posluži kao podsećanje a ne kao pedagoška pridika. Izvinjavam se ako je \"zvučalo\" kao ovo drugo. Takođe, moji odgovori imaju za cilj da određeno pitanje sagledaju više generalno, nego individualno, iz čisto praktičnih razloga da budu od koristi i drugima a da se pitanja ne bi ponavljala. Otuda podatak da dete spava samo nije u suprotnosti sa onim što je napisano, jer sam napomenuo da principe uslovljavanja treba poštovati kada je u pitanju sekundarna enureza koja se može sagledavati kao psihogeni problem (mada ako se daje vazopresin to onda nikada nije u potpunosti psihogeno), a u slučaju vašeg pacijenta, radi se o primarnoj enurezi gde psihogeni faktori mogu biti precipitirajući i održavajući, ali ne i predisponirajući (pri čemu psihičko lečenje neće imati uspeha pre nego se pod kontrolu stave biološki (organski) uticaji) i da je zbog toga potrebno raditi koterapijski sa pedijatrom-neforlogom koji ipak u ovom slučaju treba imati vodeću ulogu. Pozdrav i vama
?
Pitanje #2504224. 3. 2009.
Miodrag StankovićSpecijalista dečije i adolescentske psihijatrije
Moj savet je da se fokus sa \"hiperaktivnog\" deteta premesti na \"nepažljive\" roditelje i dete zaštiti od štetnog (i nasilnog) ponašanja. Srdačno
?
Pitanje #2447618. 3. 2009.
Miodrag StankovićSpecijalista dečije i adolescentske psihijatrije
Najverovatnije se radi o noćnim strahovima (latinski \"pavor nocturnus\", što možete potražiti na internetu), ali je potrebno da se uradi EEG snimanje i konsultacija sa dečjim neuropsihijatrom. Srdačno
?
Pitanje #2428216. 3. 2009.
Miodrag StankovićSpecijalista dečije i adolescentske psihijatrije
Iako sam i sam učestvovao u opisivanju psihotične epizode kod četvorogodišnjeg deteta (u asopisu Psihijatrija danas iz 2003. ili 2004 godine, što možete ponaći preko sajta Instituta za mentalno zdavlje), zaista se radi o ekskluzivitetu i pravoj retkosti. Ranije u dečjoj psihijatiji nije pravljena razlika između autizma i dečjih psihoza sa ranim početkom, već je sve bilo posmatrano kao infantilna psihoza. Stoga, preostaje mi da posumnjam da se adi o nekoj \"starinskoj\" dijagnozi, a da se zapravo radi o autističnom ponašanju, o čemu se možete naširoko informisati putem interneta. Takođe, predažem da potrađite još jedno mišljenje specijalizovanog dečjeg psihijatra a zatim i postavite pitanja od interesovanja.
Srdačno
Srdačno
?
Pitanje #2425015. 3. 2009.
Miodrag StankovićSpecijalista dečije i adolescentske psihijatrije
Najlakše je proveriti pregledom dečjeg psihijatra ili kliničkog psihologa. Srdačno
?
Pitanje #2424815. 3. 2009.
Miodrag StankovićSpecijalista dečije i adolescentske psihijatrije
Poštovana,
tačno je da sam predavač na edukaciji iz bihejvioralno kognitivne terapije dece i adolescenata, ali nikada nisam predavao da se dete sa primarnom enurezom budi 80 minuta nakon uspavljivanja. Bihejvioralni pincipi i logika nalažu da se base line ustanovi bez buđenja. Dakle, 3 noći se detetu daje ista količina vode (pola ili 1 čaša) uz praćenje dnevnog unosa, i te 3 noći se na 2 sata roditelji bude i beleže u koje vreme se je dete mokro a kada suvo. Kada se utvrdi bliži obrazac onda se u vreme kada je dete bilo mokro na pola sata prati isti princip suvo-mokro sledeće 3 noći. Tek tada se može ustanoviti base line. Nakon toga počinje uslovljavanje. Logika buđenja nakon 80-90 minuta je nefunkcionalna. Jasno je da je ideja da se dete probudi u IV fazi NREM spavanja kada se umokravanje i najčešće događa, ali zbog individualnih razlika i drugih faktora (pomeranja NREM i REM ciklusa), nije siguno da se tada stvara uslovni refleks (buđenje kada je bešika puna), već je se to čini onda kada je bešika puna, a to vreme se ustanovljava prve nedelje (base line). Takođe, moje skromno iskustvo govori da deca sa enuezom najčešće ne spavaju sama i da inače nisu dovoljno samostalna što treba takođe uslovljavati adekvatno. Logika osamostaljivanja u spavanju nalazi uporište i fiziologiji spavanja a bihejvioralno se speračava održavanje problema. Kako je NREM faza u funkciji hlađenja «procesora» i prokupljanja energije za burnu REM fazu (faza procesovanja informacija, reprogramiranja «softvera» i reparacije endokrinih i imunoloških funkcija), blisko spavanje sa drugom osobom remeti termoregulacioni odgovor mozga koji mora smanjiti aktivnost još više (dublje spavanje) da bi se dostigla potebna temperatura štednje. Otuda problem u buđenju deteta koje spava «tvrdim» snom. Treći i ne manje bitan problem je što se radi o primanoj enurezi gde je potreban detaljni pregled urinarnog trakta. Dakle, predlažem da izmenite terapijski pristup poštujući principe uslovljavanja, što znači ne buditi posle 80 minuta već onda kada je to potrebno (kada je bešika puna) prema podacima iz base line praćenja. Korišćenje \"pi-pi alarma\" je lakša ali skuplja varijanta klasičnog uslovljavanja. Lečenje Minirinom je kod sekundanih enureza sekundarno jer je simptomatsko, ali kod primarnih je potrebna koterapijska saradnja sa pedijatrom.
Srdačno
tačno je da sam predavač na edukaciji iz bihejvioralno kognitivne terapije dece i adolescenata, ali nikada nisam predavao da se dete sa primarnom enurezom budi 80 minuta nakon uspavljivanja. Bihejvioralni pincipi i logika nalažu da se base line ustanovi bez buđenja. Dakle, 3 noći se detetu daje ista količina vode (pola ili 1 čaša) uz praćenje dnevnog unosa, i te 3 noći se na 2 sata roditelji bude i beleže u koje vreme se je dete mokro a kada suvo. Kada se utvrdi bliži obrazac onda se u vreme kada je dete bilo mokro na pola sata prati isti princip suvo-mokro sledeće 3 noći. Tek tada se može ustanoviti base line. Nakon toga počinje uslovljavanje. Logika buđenja nakon 80-90 minuta je nefunkcionalna. Jasno je da je ideja da se dete probudi u IV fazi NREM spavanja kada se umokravanje i najčešće događa, ali zbog individualnih razlika i drugih faktora (pomeranja NREM i REM ciklusa), nije siguno da se tada stvara uslovni refleks (buđenje kada je bešika puna), već je se to čini onda kada je bešika puna, a to vreme se ustanovljava prve nedelje (base line). Takođe, moje skromno iskustvo govori da deca sa enuezom najčešće ne spavaju sama i da inače nisu dovoljno samostalna što treba takođe uslovljavati adekvatno. Logika osamostaljivanja u spavanju nalazi uporište i fiziologiji spavanja a bihejvioralno se speračava održavanje problema. Kako je NREM faza u funkciji hlađenja «procesora» i prokupljanja energije za burnu REM fazu (faza procesovanja informacija, reprogramiranja «softvera» i reparacije endokrinih i imunoloških funkcija), blisko spavanje sa drugom osobom remeti termoregulacioni odgovor mozga koji mora smanjiti aktivnost još više (dublje spavanje) da bi se dostigla potebna temperatura štednje. Otuda problem u buđenju deteta koje spava «tvrdim» snom. Treći i ne manje bitan problem je što se radi o primanoj enurezi gde je potreban detaljni pregled urinarnog trakta. Dakle, predlažem da izmenite terapijski pristup poštujući principe uslovljavanja, što znači ne buditi posle 80 minuta već onda kada je to potrebno (kada je bešika puna) prema podacima iz base line praćenja. Korišćenje \"pi-pi alarma\" je lakša ali skuplja varijanta klasičnog uslovljavanja. Lečenje Minirinom je kod sekundanih enureza sekundarno jer je simptomatsko, ali kod primarnih je potrebna koterapijska saradnja sa pedijatrom.
Srdačno
?
Pitanje #2413614. 3. 2009.
Miodrag StankovićSpecijalista dečije i adolescentske psihijatrije
AHAD je akronim organizacije koja se bavi ishranom, a jedino sa čime sam ja upoznat a tiče se BELT sindroma je u vezi povreda nastalih kaišem za vezivanje ukolima \"seat belt sy\" (mislim da se tako piše). Ukoliko ste umesto AHAD možda mislili na ADHD to već menja stvari i o tome možete pročitati tekst na \"stetoskopu\" autorke Marije Mitković. Takođe, možete isto pitanje poslati i konsultantu za pedijatriju. Srdačno
?
Pitanje #2410413. 3. 2009.
Miodrag StankovićSpecijalista dečije i adolescentske psihijatrije
Predispitini strahovi sa psihosomatskim (vegetativnim) reakcijama su široko rasprostranjeni i radi se o udruđenosti crta ličnosti (osetljive, pedantne, zatvorene) i životnih iskustva koji su povezali takvu reakciju sa određenim događajem. Savetujem da potražite konsultaciju od strane psihijatra bihejvioralno kognitivne orijentacije (dr Blagoje Kuljić u Institutu za mentalno zdravlje u Palmotićevoj) koji će vas posavetovati o metodama relaksacije i rasplašivanja. Srdačno
?
Pitanje #2383511. 3. 2009.
Miodrag StankovićSpecijalista dečije i adolescentske psihijatrije
Istraživanja pokazuju da su to vodeći rizici. Svakako da možete poptražiti o tome više preko net-a ukucavajuži kljućne reči u browser. Srdačno
?
Pitanje #235835. 3. 2009.
Miodrag StankovićSpecijalista dečije i adolescentske psihijatrije
Poštovana gospođice, momci se ne nalaze da bi se usrećili roditelji, drugarice, rodbina niti se deca rađaju zbog komšiluka, nastavljanje loze i sličnih društvenih pritisaka. U svim tim slučajevima se zanemaruju lične potrebe i osećanja. Zato, ne obaziri se na komentare drugih (ali ih svakako saslušaj), a \"leptirići u stomaku\" i tvoje \"srce\" će ti već reći kada si spremna i šta treba da radiš- PozZz
?
Pitanje #235305. 3. 2009.
Miodrag StankovićSpecijalista dečije i adolescentske psihijatrije
Poštovani, doktor dečje psihologije ne postoji osim ako niste mislili na doktora nauka iz oblasti psihologije. što ne podrazumeva nužno klinički rad. Zato, ne verujem da ste mislili na lekara, dečjeg psihijatra. Takvi lekari rade u Institutu za mentalno zdravlje u Palmotićevoj i na Klinci za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu u Dr Subotića 6. Srdačno
?
Pitanje #235175. 3. 2009.
Miodrag StankovićSpecijalista dečije i adolescentske psihijatrije
Provera je moguća iz urina, uz pomoć testva koji se mogu kupiti u apaotekama, ali narvno da je za to potreban blagoslov onoga ko se testira. Njegovo dobijanje (blagoslova), ako nije moguć milom, onda je moguće po sistemu \"ja tebi ti meni\". Srdačno
?
Pitanje #2313027. 2. 2009.
Miodrag StankovićSpecijalista dečije i adolescentske psihijatrije
Poštovana,
pošto je u centru zbivanja strah, a ne bol, logično je bilo i još uvek jeste da potražite i psihijatrijsku pomoć za dete i zajedno sa stručnjakom sagledate na koji način je strah naučen i kako se održava. Kada se napravi tzv. bihejvioralna analiza, biće jednostavno i suprotstaviti se takvom neadaptibilnom ponašanju. Zbog toga nije uputno davati pretpostavke tipa \"verovatno je prezaštićena...ili ima model u kući...ili roditelji imaju problema pa ih dete miri simptomima itd.\" Da bi se izbeglo nagađanje, predlažem da potražite stručnjaka koji se bavi dečijom psihijatrijom i krenete u borbu protiv straha.
Srdačno