Hormoni i sterilitet

Hormoni su biološki glasnici koji putuju po celom telu, upravlajući ćelijama i tkivima. Kada nisu u ravnoteži ili ne uspeju da prenesu poruku, to može dovesti do razvoja veoma učestalih hroničnih bolesti kao što su dijabetes, poremećaji štitne žlezde, rak, osteoporoza i gojaznost i drugih zdravstvenih izazova kao što je neplodnost.

Svetski dan hormona -  podizanju svesti o značaju hormona u organizmu

Nakon tri uspešne godine podizanja svesti o važnosti dobrog hormonskog statusa kroz Evropski dan hormona, 24.04.2025. se obeležava prvi Svetski dan hormona. Koncipiran je kao niz aktivnosti usmerenih na infomisanje opšte i stručne javnosti o važnosti hormonskog statusa u postizanju i održavanju dobrog zdravlja, sa fokusom na gojaznost, neoplazme i retke endokrinološke bolesti, te tzv. endokrine disruptore, odnosno spoljašnje faktore koji remete endokrino zdravlje.

U kojoj meri hormonski disbalans može da utiče na plodnost

Znaci ili simptomi poremećaja hormonske ravnoteže će zavisiti od toga koji hormoni ili žlezde ne funkcionišu ispravno i mogu da budu različiti za svakog pojedinca.

Simptomi poremećaja hormonske ravnoteže, izmedju ostalog  uključuju:

• obilne ili neredovne menstruacije, uključujući izostanak menstruacije (amenoreja), zaustavljene menstruacije ili česte menstruacije,
• smanjen seksualni nagon,
• neplodnost.

Rana dijagnostika i prevencija

Vrednosti reproduktivnih hormona, kao i hormona štitne žlezde predstavljaju značajan element u proceni uzroka nastanka sterliteta, a bitni su i za lečenje neplodnosti i za ispitivanje i praćenje disfunkcije endokrinog sistema. Takodje, pratimo koncentraciju insulina u cilju postojanja insulinske rezistencije i indeks telesne mase u sklopu procene stepena uhranjenosti.

Bitno je podvući da rebalans hormona počinje fizičkom aktivnošću koja je esencijalna za hormonsku ravnotežu. Vežbanje 1.5-2.5 sata nedeljno pomaže telu u proizvodnji hormona.

Preporučena je mediteranska ishrana sa puno svežeg voća, povrća i žitarica od celog zrna, dok brzu hranu treba svesti na minimum. U cilju održavanja koncentracije vitamina D, treba uzimati  masnu ribu poput lososa i srdele. Može se razmotriti uzimanje dodataka vitamina D kao što je ulje jetre bakalara, naročito tokom jeseni i zime kada je izloženost suncu smanjena. Jogurt, bademi, mahunarke i tamno lisnato povrće pomoći će u zaštiti kostiju i zuba, jer su bogati kalcijumom. Plodovi mora, morske alge, jaja i mlečni proizvodi mogu pomoći u održavanju nivoa joda.

Optimalno je spavati 7 sati u neprekinutom snu uvek u isto vreme, da bi se održala vitalnost i energija. Da bi se neutralisali endokrini disruptori, savetuje se izbegavanje plastične ambalaže, održavanje higijene prostora da bi se eliminisale čestice prašine, selekcija proizvoda za negu i kozmetiku sa idejom da se izbegne kupovina preparata koji sadrži hemikalije kao što su ftalati, parabeni i triklosani.

„Što se pre započne lečenje, pre nastupa subjektivno poboljšanje kvaliteta života i eliminiše se mogućnost nastanka komplikacija endokrinoloških oboljenja”, navodi doc. dr Pandrc.  

Insulinska rezistencija i njena veza sa sterilitetom

Sindrom insulinske rezistencije je stanje koje prethodi šećernoj bolesti, potencijalno je reverzibilno i podrazumeva rezistenciju perifernih tkiva, pre svega mišićnog, na dejstvo insulina, koga ima u suvišku.

Taj insulin dovodi do policistične izmene jajnika, što sve smanjuje ovarijalnu rezervu izraženu kroz AM hormon i direktno menja kvalitet ovulacije nagore.

Potrebno je učiniti laboratorijske pretrage u smislu odredjivanja jutarnjih vrednosti šećera i insulina, iz kojih se izračunava HOMA indeks, i ako je veći od 2.7, osoba ima insulinsku rezistenciju.

Potom se propisuje se lek iz klase bivandida koji je potpuno bezbedan u trudnoći, efikasno reguliše insulinsku rezistenciju a istovremeno je i induktor ovulacije, te se postiže korist za pacijentkinju na više polja.

Koliko su hormoni štitaste žlezde važni za reproduktivno zdravlje?

Jedan od efekata nedostatka tiroidnih hormona se odnosi i na polne organe. Ukoliko je prisutna smanjena funkcija štitaste žlezde, pa čak i u latentnoj formi, javlja se nedostatak polnog nagona i neregularni menstrualni ciklusi.

Od skora je poznato da čak i autoimuna bolest štitaste žlezde (Hashimoto tiroiditis) ima uticaj na razvoj ploda, jer su antitela štitaste žlezde nadjena u folikoluarnoj tečnosti embriona. To su mamina antitela i znak su da je mama nekada preležala upalu štitaste žlezde. Uvek će biti povišena kao marker preležena infekcije i imaju sposobnost da prodju kroz placentu u bebinu cirkulaciju. Ako mama u trudnoći ima akutnu upalu štitaste žlezde, ta antitela ostaju samo u maminom telu jer ne prolaze placentu.  Zato je neophodno popraviti funkciju štitaste železde pre ulaska u bilo kakvu priču o radjanju, a naročito u proces vantelesne oplodnje.

Da li je moguće zatrudneti uz prisustvo hipotireoze i kako se vodi trudnoća kod takvih pacijentkinja?

Ukoliko pacijentkinja ima hipotireozu, trudnoća je moguća kao biohemijska (povišen beta HCG). To praktično znači da je može doći do spajanja muške i ženske polne ćelije, ali je sledeća faza razvoja ploda (implantacija embriona u zid materice) problematična. U tih pacijentkinja uvodimo supstituciju hormona štitaste žlezde do postizanja vrednosti TSH izmedju 2 i 3. Obzirom da se levotiroksin dozira po kilogramu telesne mase, potrebne su češće kontrole vrednosti TSH, kako odmiče trudnoća i trudnica dobija u telesnoj masi.

U ovih pacijentkinja se, takodje, preporučuje uvodjenje selena kao esencijalnog mikronutrijenta, ključnog u sintezi, aktivaciji i metabolizmu hormona štitne žlezde. Nadoknada selena u toku trudnoće može biti korisna, pogotovo kod trudnica s prisutnim antitelima. Studije pokazuju smanjenje nivoa antitela i smanjenu pojavu nepravilnog rada štitne žlezde u postpartalnom periodu. Neke države Evrope u svojim smernicama navode kao prevenciju postpartalnog hipotiroidizma suplementaciju selenom u dozi 200 µg ujutro u toku trudnoće i 12 meseci nakon porođaja kod žena s pozitivnim nalazom TPO antitela. 

Na koji način gojaznost utiče na hormonalni status i plodnost kod muškaraca i žena?

Masno tkivo predstavlja nezavistan endokrini organ koji produkuje estrogen u suvišku tako da povišen indeks telesne mase značajno se smanjuju i šanse za uspešnost oplodnje, bilo spontane bilo asistirane. Takodje, luči brojne faktore koji remete i funkciju jajnika i sve funkcije materice koje se tiču reprodukcije od ovulacije do samog procesa proizvodnje, transporta oplođene jajne ćelije i implantacije.

U muškaraca, enzim aromataza iz masnih ćelija muški testosteron može da prevede u estrogen, remeteći produkciju sperme koja je preduslov za mušku plodnost.

U lečenju steriliteta i podizanju fertilne sposobnosti u gojaznih osoba se preporučuje se tzv. mediteranska ishrana – sveže voće i povrće, maslinovo ulje, riba i druge namirnice bogate antioksidantima i omega 3 masnim kiselinama. Za žene je posebno važno gvožđe i folna kiselina.

Pravilna ishrana uz redukciju telesne mase za oko 7% u intervalu od 6 meseci, bi trebalo da se sprovodi doživotno. To znači 500 kalorija dnevno manje, nedeljno pola kilograma, mesečno 2 kilograma. Pravilna ishrana podrazumeva raznovrsnu ishranu sa :

• oko 130g složenih ugljenih hidrata dnevno,
• uz zabranu unošenja trans masti (prženje, pohovanje),
• prostih ugljenih hidrata (slatkiši, beli hleb) i
• restrikciju zasićenih masti na manje od 7% dnevnog kalorijskog unosa (svinjska mast).

Preporučuju se nezasićene omega 3 i 6 masne kiseline, kojih ima u biljnoj hrani , plavoj ribi (sardela, skuša, tuna, inćuni) te ribi iz hladnih mora (haringa, losos), orašastim plodovima, uz pripremu na hladno cedjenom maslinoviom ulju. Naravno , ukoliko se higijensko-dijetetskim režimom ne postigne zadovljavajuća redukcija telesne težine, razmatra se uvodjenje medikamentozne terapije gojaznosti.

Ključni hormoni koji se prate u procesu dijagnostike steriliteta 

U proceni uzroka steriliteta određujemo hormonski status pacijentkinje koji obuhvata sledeće hormone:

• estradiol (prati rast folikula) ,
• FSH (stimuliše rast folikula i indirektno zadebljanje  zida materice),
• LH (ukazije na  ovulaciju),
• progesteron (priprema sluzokožu materice za prihvatanje oplođene jajne ćelije),
• prolaktin (može sprečiti mogućnost začeća, neretko prati vrednotsi TSH),
• testosteron (vrednosti iznad referentnih za žene mogu biti znak sindroma policističnih jajnika),
• TSH (povišen TSH ukazuje na smanjen rad štitaste žlezde),
• FT4  ( snižene vrednosti TSH uz visoke nivoe T3 i T4 ukazuju na hipertireozu, i obratno).

Sem navedenog, određujemo indeks insulinske rezistencije i indeks telesne mase. Dobijeni parametri se analiziraju i ukoliko postoje značajna odstupanja, propisuje se medikamentozna terapija.

Savet parovima koji pokušavaju da dobiju dete, a sumnjaju da hormoni mogu biti prepreka

„Potrebno je javiti se svom lekaru ukoliko se javi bilo koji od sledećih simptoma: neobjašnjivo povećanje ili gubitak telesne mase, novoregistrovana osetljivost na hladnoću, promena apetita, pojačana lomljivost kose i noktiju,  umor,  suva i perutava koža,  pojava depresije, pojačano žeđanje, znakovi preuranjenog ili zakasnelog puberteta (izvan raspona 8-13 godina za devojčice i 9-14 godina za dečake) i, specifično za odrasle, gubitak libida, nepravilni menstrualni ciklusi, neplodnost”, naglašava doc. dr Pandrc.

Kako podići svest o važnosti hormonalne ravnoteže

Endokrinološki poremećaji uključuju:

• gojaznost,
• šećernu bolest,
• bolesti štitaste žlezde,
• tumore,
• poremećaje rasta,
• arterijsku hipertenziju,
• osteoporozu,
• neplodnost i seksualnu disfunkciju ,
• kao i brojne retke bolesti.

Ne iznenađuje podatak da će u nekom trenutku života, za više od tri četvrtine stanovništva biti potreban endokrinolog.

Sem individualnih faktora, koji utiču na endokrino zdravlje pojedinca i koji nisu uvek modifikabilni, postoje i opšti tzv. endokrini disruptori kojima smo izloženi putem vazduha, hrane, vode, preko kože, ali i koji se, na žalost, prenose i sa majke na plod.

„U tom smislu , Evropsko udruženje endokrinologa (ESE), zajedno sa Evropskom fondacijom za hormone i metabolizam (ESE Fondacija) i partnerskim udruženjima je formulisalo 10 preporuka za primereno hormonsko zdravlje  sa idejom promocije zdravog životnog stila, izbegavanja nedostatak hormona koji se mogu sprečiti , smanjenja izloženosti endokrinim disruptorima, te razvoja svesti  o ranim znacima i simptomima endokrinoloških bolesti. Poslednje, ali možda i najvažnije je razvoj samosvest o postojanju eventualne endokrinološkoj bolesti”, ističe doc. dr Pandrc.