Muški sterilitet je uzrok neplodnosti u oko 40 odsto slučajeva, pokazuju istraživanja. U većini slučajeva uzrok je nedovoljan broj, pokretljivost ili oblik spermatozoida. Dijagnoza muškog steriliteta se postavlja na osnovnu anamneze, kliničkog pregleda, spremograma, hormonskog statusa, ultrazvučne, radiološke i hirurške dijagnostike.

Anamneza se odnosi na prikupljanje informacija od pacijenta koje se tiču starosti, zanimanja, načina života, seksualnih aktivnosti, prethodnih oboljenja testisa, porodičnih bolesti i eventualnog dosadašnjeg lečenja. Klinički pregled podrazumeva utvrđivanje opšteg stanja, konstitucije i seksualnog razvoja – primarne i sekundarne seksualne karakteristike.

Zašto je važan spermogram

U najvećem broj slučajeva, spermogram je sasvim dovoljan test u ispitivanju muškog faktora infertiliteta na osnovu koga se dalje vrši orjentacija. Spermogram je analiza semena i semene tečnosti koja se radi kod muškarca posle apstinencije od 3-5 dana. Da bi se dobio pouzdan rezultat, ne treba da se radi samo jedna analiza, nego bar dve u razmaku od dve nedelje ili duže.

Tumačenje rezultata spermograma

Normalna količina 2-5 ml
Broj spermatozoida bi trebalo da bude veći od 20 miliona a manji od 250 miliona
Pokretljivost treba da ude veća od 50 odsto
Morfologija više od 50odsto normalne građe
Boja - belo, sivo do žućkasta
Miris - kestenov cvet
Prisustvo koagulacije i likvefakcije u okviru 5-40 minuta
Biohemijski parametri o radu i funkciji akcesornih žlezda, prostate, na osnovu kisele fosfataze, fruktoze, cinka, inhibina.

Spermogram - normalan nalaz

Normospermija je normalan nalaz, predstavlja spermogram gde je broj spermatozoida veći od 20 miliona/ml, pokretljivost veća od 50 odsto i broj normalnih oblika veći od 50 odsto. Problemi koji mogu da dovedu do steriliteta muškarca su:

Oligospermija - smanjen broj spermatozoida,
Astenospermija – smanjena pokretljivost pokretljivost spermatozoida,
Teratospermija - poremećena morfologija spermatozoida i
Azospermija - nedostatak spermatozoida u semenoj tečnosti.

Po pitanju pokretljivosti potrebno je da postoji više od 50 odsto pokretnih spermatozoida. Manji broj od toga se označava kao astenospermija.

Morfologija spermograma

Što se tiče morfologije, normalan spermogram podrazumeva više od 50 odsto normalnih morfološki zdravih spermatozoida. Radi li se o nižem procentu, onda se govori o teratospermiji. Postoji izrazita morfološka heterogenost koja se zove anizozoospermija. Taj momenat dovodi do velikih dilema i problema u kliničkoj praksi i da bi se to izbeglo, prihvaćena je klasifikacija na normalnei abnormalne forme, koje su podeljene u 10 osnovnih kategorija onih najvažnijih i najkrupnijih kao što su: dupla glava, zašiljena velika ili mala glava, više repova.

Prihvaćeno je da sperma infertilnih muškaraca sadrži veći procenat abnormalnih formi, a normalan spermogram zahteva i podrazumeva prisustvo bar 50 odsto normalnih spermatozoida. Morfološki zreo spermatozoid mora da pokazuje normalnu građu, a to je glava, vrat, rep sa odgovarajućim morfološkim karakteristikama.

Druge analize muške plodnosti

Spermocitogram podrazumeva analizu i upoređivanje citološke građe spermatozoida iz ispitivane sperme sa normalno morfološki definisanim spermatozoidom. Glavni elementi spermocitograma su normalne forme, anomalije glave, anomalije trupa, anomalije repa, mlade forme, dve i više anomalija spermatozoida, ćelije spermatične loze, drugi prisutni elementi (ćelije).
Hormonsko ispitivanje može biti statičko i dinamičko i obuhvata ispitivanje testosterona, gonadotropina, testova stimulacije.
Biopsije testisa se rade za potvrdu dijagnoze ili u prognostičke svrhe.
Radiološko ispitivanje se sastoji iz invazivnih metoda koje su, uprkos osporavanju, nužne u izabranim slučajevima radi utvrđivanja nivoa opturacije semevoda.
Hromozomsko ispitivanje – kariogram podrazumeva određivanje kariotipa i isključivanje ili potvrdu hromozomskih aberacija. Ovo ispitivanje rade samo strogo specijalizovane laboratorije.