Dijagnostika muškog steriliteta

Muški sterilitet je uzrok neplodnosti u oko 40 odsto slučajeva, pokazuju istraživanja. U većini slučajeva uzrok je nedovoljan broj, pokretljivost ili oblik spermatozoida. Dijagnoza muškog steriliteta se postavlja na osnovnu anamneze, kliničkog pregleda, spremograma, hormonskog statusa, ultrazvučne, radiološke i hirurške dijagnostike.
Anamneza se odnosi na prikupljanje informacija od pacijenta koje se tiču starosti, zanimanja, načina života, seksualnih aktivnosti, prethodnih oboljenja testisa, porodičnih bolesti i eventualnog dosadašnjeg lečenja. Klinički pregled podrazumeva utvrđivanje opšteg stanja, konstitucije i seksualnog razvoja – primarne i sekundarne seksualne karakteristike.

Zašto je važan spermogram

U najvećem broj slučajeva, spermogram je sasvim dovoljan test u ispitivanju muškog faktora infertiliteta na osnovu koga se dalje vrši orjentacija. Spermogram je analiza semena i semene tečnosti koja se radi kod muškarca posle apstinencije od 3-5 dana. Da bi se dobio pouzdan rezultat, ne treba da se radi samo jedna analiza, nego bar dve u razmaku od dve nedelje ili duže.

Tumačenje rezultata spermograma

  • Normalna količina 2-5 ml
  • Broj spermatozoida bi trebalo da bude veći od 20 miliona a manji od 250 miliona
  • Pokretljivost treba da ude veća od 50 odsto
  • Morfologija više od 50odsto normalne građe
  • Boja - belo, sivo do žućkasta
  • Miris - kestenov cvet
  • Prisustvo koagulacije i likvefakcije u okviru 5-40 minuta
  • Biohemijski parametri o radu i funkciji akcesornih žlezda, prostate, na osnovu kisele fosfataze, fruktoze, cinka, inhibina.

Spermogram - normalan nalaz

Normospermija je normalan nalaz, predstavlja spermogram gde je broj spermatozoida veći od 20 miliona/ml, pokretljivost veća od 50 odsto i broj normalnih oblika veći od 50 odsto. Problemi koji mogu da dovedu do steriliteta muškarca su:

  • Oligospermija - smanjen broj spermatozoida,
  • Astenospermija – smanjena pokretljivost pokretljivost spermatozoida,
  • Teratospermija - poremećena morfologija spermatozoida i
  • Azospermija - nedostatak spermatozoida u semenoj tečnosti.

Po pitanju pokretljivosti potrebno je da postoji više od 50 odsto pokretnih spermatozoida. Manji broj od toga se označava kao astenospermija.

Morfologija spermograma

Što se tiče morfologije, normalan spermogram podrazumeva više od 50 odsto normalnih morfološki zdravih spermatozoida. Radi li se o nižem procentu, onda se govori o teratospermiji. Postoji izrazita morfološka heterogenost koja se zove anizozoospermija. Taj momenat dovodi do velikih dilema i problema u kliničkoj praksi i da bi se to izbeglo, prihvaćena je klasifikacija na normalnei abnormalne forme, koje su podeljene u 10 osnovnih kategorija onih najvažnijih i najkrupnijih kao što su: dupla glava, zašiljena velika ili mala glava, više repova.

Prihvaćeno je da sperma infertilnih muškaraca sadrži veći procenat abnormalnih formi, a normalan spermogram zahteva i podrazumeva prisustvo bar 50 odsto normalnih spermatozoida. Morfološki zreo spermatozoid mora da pokazuje normalnu građu, a to je glava, vrat, rep sa odgovarajućim morfološkim karakteristikama.

Druge analize muške plodnosti

  • Spermocitogram podrazumeva analizu i upoređivanje citološke građe spermatozoida iz ispitivane sperme sa normalno morfološki definisanim spermatozoidom. Glavni elementi spermocitograma su normalne forme, anomalije glave, anomalije trupa, anomalije repa, mlade forme, dve i više anomalija spermatozoida, ćelije spermatične loze, drugi prisutni elementi (ćelije).
  • Hormonsko ispitivanje može biti statičko i dinamičko i obuhvata ispitivanje testosterona, gonadotropina, testova stimulacije.
  • Biopsije testisa se rade za potvrdu dijagnoze ili u prognostičke svrhe.
  • Radiološko ispitivanje se sastoji iz invazivnih metoda koje su, uprkos osporavanju, nužne u izabranim slučajevima radi utvrđivanja nivoa opturacije semevoda.
  • Hromozomsko ispitivanje – kariogram podrazumeva određivanje kariotipa i isključivanje ili potvrdu hromozomskih aberacija. Ovo ispitivanje rade samo strogo specijalizovane laboratorije.

Podeli tekst:

Dr Sonja Ilić je specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije u Beogradu. Stručnjak u primeni mezoterapije u cilju terapije bola.

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 3

  1. Zoran 30.09.2022

    Sto se broja tice moje iskustvo je za tri meseca koriscenja crne make sa 700.000 na 40.000.000 . Topla preporuka


  2. Iris 30.09.2009

    To je stari dobri bezobrazni nacin da se sva krivica i nemoc svali na zene, bez detaljnih pregleda. Zalosno je da cak i zene koje nemaju problem na to temu upiru u zene (gde par nema decu) i negativno komentarisu. Uopste je zalosno sto parovi koji imaju problem moraju da se kriju, lazu, cute, trpe i osecaju se manje vrednim zato sto imaju problem koji je u 21. veku resiv, ali skup i dugotrajan proces u kome vrebaju mnoge zamke (nesavesni lekari, spor zdravstveni sistem, primitivan odnos prema ovom problemu, lekovi na crno...). I na kraju se sve svali na zene. Sramota.


  3. DRAGAN 08.05.2009

    Odličan članak. Možda će zvučati neverovatno, ali u Srbiji se najčešće za neimanje dece razlog traži u ženi. Dobro je imati ovakve teme na sajtu što zbog povećanja zdravstvene obaveštenosti, podizanja zdravstvene kulture, ali i u cilju razbijanja tradicionalnih strereotipa i predrasuda.


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde