Šta je veliki kašalj i kako ga prepoznati?

Bliže nam se jesenji i zimski dani, što znači da je vreme da se pripremimo za moguće izazove koje nosi sezona respiratornih infekcija, među kojima je i veliki kašalj ili pertusis. Ova bolest je bila gotovo iskorenjena zahvaljujući vakcinaciji.

Tokom 2021. i 2022. godine, u Srbiji je zabeleženo po 5 slučajeva pertusisa, dok je 2023. broj obolelih porastao na 1.342, a samo u januaru 2024. godine su registrovana 253 nova slučaja. Najčešće pogađa tinejdžere i adolescente uzrasta od 10 do 20 godina, dok su, nažalost, od početka 2023. godine u Srbiji preminule 4 bebe mlađe od 3 meseca. Slična epidemiološka situacija zabeležena je i u regionu, kao i u ostatku sveta.

Dr Nevenka Raketić navodi da je jedan od glavnih razloga zbog kojih roditelji odlažu ili potpuno odbijaju vakcinaciju to što ne razumeju zašto je potrebno decu vakcinisati protiv bolesti koja više ne postoji. Vakcinacija protiv pertusisa je u Srbiji započeta 1961. godine i tokom godina je gotovo potpuno smanjeno oboljevanje, a svodilo se na nekoliko slučajeva godišnje. Sa imunološke strane gledano, ukoliko je obuhvat vakcinacije veći od 95%, nastaje kolektivni imunitet koji predstavlja štit od bolesti u populaciji - štiti i nevakcinisane ili nepoptuno vakcinisane. Zbog neodlučnosti roditelja i pandemije virsa Covid-19, obuhvat vakcinacije dece u Srbiji se znatno smanjio i neke gotovo zaboravljene bolesti se ponovo javljaju među najmlađima.

Vakcinacija protiv velikog kašlja

Na osnovu Kalendara obavezne imunizacije u Srbiji, kod beba sa navršena 2 meseca se započinje vakcinacija petovalentnom vakcinom, koja pored pertusisa, sadrži komponente protiv tetenusa, difterije, poliomijelitisa i meniningitisa uzrokovanog Hib. U toku prvih 6 meseci života se petovalentna vakcina primenjuje 3 puta, sa razmakom od najmanje 4 nedelje.

Godinu dana posle treće doze petovelentne vakcine se sprovodi prva revakcinacija, a pred polazak u školu i druga revakcinacija, sada četvorovalentnom vakcinom, ali koja i dalje sadrži komponentu protiv pertusisa.

Simptomi velikog kašlja

Najčešći put prenošenja je kapljičnim putem, što znači da se prenosi tokom govora, kašljanja ili kijanja obolele osobe. Deci bolest obično prenose roditelji ili starije osobe iz okoline.

Bolest počinje kao prehlada, u vidu curenja nosa ili zapušenosti nosa sekretom, povišene temperature i kašlja. Kašalj se posle jedne do dve nedelje pogoršava, toliko da je gotovo neprestan, a kod male dece može dovesti do povraćanja i do prekida disanja. U toku kašlja se javlja karakteristični zvuk kada osoba pokušava da udahne, koji strani autori opisuju kao zvuk „whoop“ i zato su bolest nazvali „whooping cough“.

Komplikacije velikog kašlja su pneumonija, konvulzije i encefalopatija kod dece, a kod starijih napukla rebra, stomačna kila i oštećenje malih krvnih sudova kože i beonjača od kašlja. Kašalj može trajati i do 3 meseca i zato se bolest nekada nazivala „kašalj od 100 dana“.

Dijagnoza se potvrđuje preko nazofaringealnog brisa, gde se bakterijskom kulturom ili PCR metodom izoluje bakterija. Takođe se bolest može potvrditi serološkim putem, kada se iz venske krvi određuju vrednosti IgM antitela na Bordetellu pertussis, kao i na IgG antitela ukoliko bolest već prolazi.

Lečenje velikog kašlja

S obzirom na to da je u pitanju bakterijska infekcija, leči se antibiotskom terapijom, i to najbolje antibioticima iz grupe makrolida u dužem vremenskom periodu - dve do tri nedelje. Najbolji efekti antibiotika se postižu ukoliko se primene u prve 3 nedelje od početka bolesti, a mogu se davati i preventivno kod osoba koje su bile u kontaktu i kod kojih postoji opasnost da će razviti teži oblik bolesti. Posle 5 dana tretiranja antibioticima, obolela osoba nije više zarazna.

Veliki kašalj predstavlja najveći rizik za najmlađe - decu uzrasta do dva meseca kod kojih još nije započeta vakcinacija. Kod njih je imunski sistem u fazi razvoja, još uvek ne stvaraju svoja antitela i imunske ćelije i ne mogu da se odbrane adekvatno od infekcija.

Poruka pedijatra i imunologa roditeljima

„Jedino rešenje je vakcinacija, koja štiti najmlađe koji su u najvećem riziku. Kako bi se sprečilo oboljevanje u prva dva meseca života, vakcinišu se trudnice u poslednjem tromesečju trudnoće i na taj način se putem placente detetu prenose antitela protiv velikog kašlja. Ova praksa se već sprovodi u Nemačkoj i Velikoj Britaniji, a u Francuskoj posle rođenja deteta se vakcinišu svi odrasli ukućani. Trajni imunitet posle vakcinacije protiv velikog kašlja ne postoji, pretpostavlja se da traje nešto više od 10 godina, tako da se sada diskutuje o stalnoj revakcinaciji odraslih i starije dece“, poručuje dr Nevenka Raketić.