Uzrok nastanka
Veliki broj infektivnih i drugih agenasa može dospeti u likvorni sistem krvnim, limfnim ili neuralnim putem izazivajući zapaljenski proces. Izazivači mogu biti bakterije (Escherichia coli, Streptococcus, Staphylococcus, Proteus, Pseudomonas, Haemofillus influence, Neisseria meningitidis i dr), virusi (Echo,Mumps, Arena i Cocksaki virus), gljivice (Cryptococcus neoformans, Candida albicans, Aspergilus), paraziti (Toxocara, Trichinellae, Cystcercus), zatim i neinfektivni agensi-subarahnoidna hemoragija, karcinomatoza meninga i iritativni sadržaj cista. Ponekad se uzročnici prošire na meninge s drugog zaraženog dela tela. Infekcija može početi bilo gde: na koži, u digestivnom traktu, u urinarnom sistemu, ali najčešće je žarište respiratorni trakt, odakle mikroorganizmi mogu ući u krvotok, putovati po telu i ući u centralni nervni sistem. U nekim slučajevima bakterijskog meningitisa bakterija se može proširiti direktno na meninge sa teške upale u blizini, npr. uha ili sinusa. Bakterija može takođe ući u centralni nervni sistem nakon teške traume glave ili operacije na glavi.
Klinička slika
Početak može biti nagao ili ređe postepen, a tok akutan (sati, dani), subakutan (dani do dve nedelje) i hronični (nedelje, meseci). Simptomatologija svih meningitisa je slična jer su uvek prisutna tri sindroma: infektivni, meningealni i likvorni. Infektivni sindrom-javlja se od samog početka i karakteriše se povišenom temperaturom, malksalošću i anoreksijom. Meningealni sindrom-predstavlja skup manifestacija koje nastaju kao posledica povećanog intrakranijalnog pritiska.Najvažniji znaci su glavobolja, povraćanje, kod odojčadi napetost fontanela, meningealni znaci-odbrambeni refleks koji ukazuje na povećan tonus vratnih i leđnih mišića (ukočen vrat, znak Kerninga, znaci Brudžinskog i Vujićev znak), znaci pojačanog senzibiliteta (smeta mu svetlost,buka i svaki šum), neurovegetativni poremećaji-bradikardija(usporen rad srca), opstipacija (zatvor) i poremećaj svesti. Likvorni sindrom-obuhvata sve promene likvora koje prate akutno zapaljenje a u vezi brzine isticanja likvora, broja elemenata, nivoa belančevina, šećera i hlorida.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze,
pregleda, lumbalne punkcije i pregleda likvora-makroskopski, citološki i
mikrobiološki. Koriste se i tzv. brze metode čija je suština u reakciji
antigen-antitelo, to su: koaglutinacija, radioimunološki i ELISA testovi.
Sastavni deo rutinske dijagnostike su i
kontrola sedimentacije koja je ubrzana, praćenje broja belih krvnih
zrnaca i više puta se uzimaju hemokulture, urinokulture, brisevi iz guše, nosa
i uva.
Lečenje
Od životne je važnosti na bakterijski meningitis reagovati
što pre. Bolesniku kome je dijagnostikovan bakterijski meningitis (ili se
sumnja na njega) treba odmah započeti davanje antibiotika intravenski najbrže
moguće, često čak i pre nego što se tačno utvrdi uzročnik. Kada se identifikuje
mikroorganizam pomoću laboratorijskih testova, terapija antibiotikom se može
promeniti ili prekinuti - ako se zaključi da je infekcija virusna.
Ako je dijagnostikovan bakterijski meningitis, bolesnik mora biti
hospitalizovan i pod strogim nadzorom, možda pod intenzivnom njegom. Osim
antibiotika, daje se infuzija da bi se nadoknadila izgubljena tečnost
(dehidratacija se javlja zbog visoke temperature, znojenja, povraćanja, slabog
apetita), a ponekad i kortikosteroide koji će ublažiti upalu.
Bolesnik sa virusnim meningitisom takođe može biti hospitalizovan, iako ima
slučajeva kada je dozvoljeno da se oporavlja kod kuće ako su simptomi bolesti
relativno blagi. Nema specifičnih lekova. Tretman se obično sastoji u
ublažavanju simptoma. Bolesnik se mora puno odmarati i piti mnogo tečnosti, po
potrebi se mogu uzeti sredstva za snižavanje temperature i ublažavanje bolova
(glavobolje).
Povezani tekstovi:
Broj komentara: 0
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde