Imunitet beba u prvoj godini života

Imuni sistem je jedan od najvažnijih i najsavršenijih sistema u organizmu, a svakodnevno se bori protiv velikog broja bakterija, virusa, gljivica, parazita, alergena i malignih ćelija.

U odbrani učestvuje kompleksna mreža tkiva, ćelija i supstanci, a imuni sistem ima najbolje dejstvo kada je u ravnoteži. Smanjena funkcija imunog sistema dovodi do nastanka infekcija i malignih bolesti, dok preterana reakcija uzrokuje alergijske i autoimune bolesti.

Nastanak bebinog imunog sistema počinje već u prvim nedeljama trudnoće, tako što se prvo stvaraju T i B limfociti, koji oko šestog meseca trudnoće počinju da stvaraju male količine antitela. Takođe, putem placente dolazi do prelaska IgG antitela majke, čija je funkcija da u prvim mesecima štite bebu, dok imuni sistem bebe ne završi stvaranje dovoljne količine sopstvenih antitela. Na rođenju je imuni sistem nedovoljno razvijen, a stvaranje sopstvenih antitela počinje između drugog i trećeg meseca života.

U kontaktu sa mikroorganizmima se stvara imuni sistem bebe i značajno je razvijen sa navršenih godinu dana. Razvoj se završava između 12. i 14. godine - tada je imuni sistem deteta isti kao i kod odraslih.

Da li imunitet zavisi od dojenja?

Majčino mleko, pored toga što predstavlja najbolji izvor hranljivih materija za bebu, sadrži i više od 50 supstanci i ćelija koje stvara imuni sistem. Preko majčinog mleka, beba dobija velike količine druge vrste antitela – IgA. Dojenje je važno i zbog različitih imunih faktora, kao što su limfociti, lizozim, laktoferin. To predstavlja dodatnu odbranu za bebu. Najviše majčinih antitela i imunih faktora se prenese u prvim danima nakon porođaja.

Prvo mleko (kolostrum) se iz tog razloga naziva „prva vakcina“. Antitela iz majčinog mleka, zajedno sa antitelima koje je beba dobila u toku trudnoće, štite bebu u prvim mesecima od svih bolesti koje je majka preležala tokom života.

Količina i sastav svih imunih faktora se ne mogu sintetički napraviti i preneti u mlečnu formulu.  Zato bebe koje su na prirodnoj ishrani mnogo ređe oboljevaju u odnosu na decu koja su na veštačkoj ishrani. Preporučuje se da dojenje traje najmanje godinu dana, a da majka smanji sve izvore stresa, pravilno se hrani i posveti detetu.

Vakcinacija u prvoj godini i imunitet

Ovo je jedna od najuspešnijih priča u istoriji medicine, zahvaljujući kojoj je došlo do smanjivanja ili iskorenjivanja velikog broja potencijalno opasnih bolesti. Vakcine pomažu razvoju imunog sistema tako što imitiraju infekciju, ali ne u vidu razvoja bolesti, već dolazi do stvaranja zaštitnih faktora.

Nakon vakcinacije, mogu da se pojave manje reakcije kao što je crvenilo na mestu primene vakcine, iIi lako povišena temperatura. Ukoliko se detetu ovo desi, ne brinite se - to su znaci da je došlo do aktivacije imunog sistema. Kada za nekoliko nedelja prođe prva faza „imitacije infekcije“, anizam je stvorio T limfocite memorije i B limfocite koji će stvarati specifična antitela.

Dakle, u kontaktu sa virusom ili bakterijom protiv koga je izvršena vakcinacija, imuni sistem će odmah delovati i sprečavati razvoj infekcije. Zato je veoma važno da beba u prvoj godini dobije sve predviđene vakcine.

U prvoj godini se beba vakciniše protiv sledećih bolesti:

• tuberkuloze,
• hepatitisa B,
• difterije,
• tetanusa,
• pertusisa (velikog kašlja),
• poliomijelitisa (dečje paralize),
• meningitisa izazvanog bakterijom hemofilus influence tip B.

Vitamin D je značajan za jačanje imuniteta u prvoj godini

Od koristi za imunitet u prvoj godini može da bude vitamin D.  Počinje da se primenjuje od 15. dana života bebe. Poznata je njegova funkcija u sazrevanju kosti i zuba, ali se poslednjih godina potvrđuje i njegova funkcija u podsticanju imuniteta. Većina ćelija imunog sistema ima receptor za vitamin D i mogu da pravilno sprovode svoju funkciju ukoliko ga ima u dovoljnoj količini u organizmu. Sa druge strane, snižen nivo ovog vitamina dovodi do razvoja infekcija, autoimunih ili malignih bolesti. Zato se većina pedijatra slaže da njegovu primenu treba produžiti do druge godine, sa eventualnim pauzama u letnjim mesecima. Preporučena doza vitamina D kod beba je 400 IJ, samostalno ili u kombinaciji sa vitaminom K prva tri meseca života bebe.

Na kraju osmog meseca bebe, treba uvoditi ribu u ishranu bebe, koja je dobar prirodni izvor vitamina D.  Pored toga sadrži omega 3 i 6 masne kiseline koje dodatno mogu podsticati imunitet.

Probiotici

Treba naglasiti i povoljnu ulogu koju imaju probiotici u jačanju imuniteta. U momentu rođenja, prolaskom bebe kroz porođajni kanal, dolazi do naseljavanja kože, respiratornog i digestivnog sistema sa preko 420 vrsta „dobrih“ bakterija. Njihova funkcija je  podsticanje imunog sistema da se razvija na najbolji način i bori se protiv bakterija i virusa.

U slučaju da se ne desi naseljavanje dobrim bakterijama, usled toga što je porođaj bio carskim rezom ili ukoliko se beba odgaja u sterilnim uslovima, dete pokazuje sklonost razvoju alergijskih ili automunih bolesti. To je osnova higijenske hipoteze. Dobre bakterije se mogu nadoknaditi u vidu preparata probiotika. Oni prave dobru ravnotežu svih mikrooroganizama koji se nalaze u organizmu. Primenom probiotika se sprečava prodor mikroorganizama kroz nos i usta ili preko creva, poboljšava se varenje i smanjuju grčevi kod beba. Poznata je i primena probiotika u toku dijareje, kao posledice virusnih ili bakterijskih infekcija ili u toku terapije antibioticima.