Šta sve treba da znate o gripu i prehladi?

Prehlada (nazofaringitis, rinofaringitis ili akutna viroza) je virusna infekcija gornjeg disajnog sistema. Najčešće prođe za do sedam dana i nema komplikacija. Prvi simptomi se javljaju blago i ogledaju se u suznim očima, curenju iz nosa i bolom u grlu. Za razliku od prehlade, grip počinje akutnijim simptomima u kojima imamo identične simptome, ali praćene povišenom temperaturom, malaksalošću, bolovima u mišićima, glavoboljom. 

Dok kod prehlade skoro i da nema komplikacija, kod gripa (virus influence) one su česte i treba biti oprezan. Komplikacije mogu biti upala sinusa, bronhitis, upala pluća. Ukoliko imamo grip, bitno je odmarati, spavati i pustiti organizam da se sam izbori sa virusom, jer je pod slabim imunitetom organizam podložan drugim infekcijama i bolestima. Temperatura najčešće opada kroz nekoliko dana, a ukoliko ne prođe i ukoliko nastanu komplikacije obavezno se treba obratiti doktoru za savet i pomoć.

Prevencija i lečenje

U lekarskoj praksi, posebno u ordinacijama primarne zdravstvene zaštite, ljudi često svaku prehladu smatraju gripom, te panično idu doktoru, čime samo kapljično (kijanjem, kašljanjem, zevanjem) prenose zarazu na druge.

Imunitet: Kako bismo se zaštitili od ovih bolesti, najbolja prevencija je da imamo jak imuni sistem. Imuni sistem je prirodni odbrambeni sistem organizma koji naročito u zimskom periodu opadne, te smo podložniji pomenutim bolestima. Imuni sistem možemo poboljšati zdravom i raznovrsnom ishranom sa puno povrća i voća. Manjak vitamina u organizmu takođe utiče na pad imuniteta, te je je pored ishrane preporučljivo uzimati i multivitaminske suplemente. U borbi sa prehladom pored poznatog vitamina C i drugih, bitni su i minerali, naročito cink. Takođe, bitno je istaći i san kao metod regeneracije organizma, kao i redovnu fizičku aktivnost. 

Pošto se grip i prehlada, kao respiratorne infekcije, šire kapljicama koje dospevaju u vazduh, pa samim tim i na sve u okruženju zaražene osobe, bilo bi dobro da ne budemo fizički blizu obolelog. Lična higijena je od izuzuetnog značaja, te treba podsetiti da kada kašljemo, kijamo, zevamo, obovezno prekrijemo usta rukom, odnosno maramicom koju ćemo odmah baciti. Ruke treba da peremo što češće sapunom i toplom vodom, kako bismo neutralisali virus. Takođe, treba održavati higijenu prostora, naročito zbog toga što se virusi zadržavaju na svim predmetima koje zaražena osoba koristi. Zato je bitno da ne dodirujemo nos, oči ili usta ukoliko sa obolelim delimo prostor i koristimo iste predmete. Takođe, izuzetno važno je da u zatvorenoj prostoriji vazduh bude čist, te je potrebno često provetravati prostor u kom boravimo. 

Vakcinacija: Epidemiološka istraživanja pokazala su da se grip pojavljuje redovno oko i iza Nove godine. Zbog toga se pravovremeno vakcinisanje vrši u oktobru i novembru, kako bi se imunološki sistem mogao razviti i pripremiti za virusnu infekciju gripa. Vakcina sadrži malu količinu oslabljenih oblika virusa protiv kojih će naš organizam početi da se bori i to traje dve do tri nedelje. Nakon toga, ukoliko dođemo u kontakt sa virusom, naš imuni sistem će ga brzo prepoznati i neutralisati. Vakcinacija se preporučuje osobama starijim od 65 godina zbog oslabljenog imuniteta, kao i deci do 5 godina zbog nedovoljno razvijenog i imunog sistema.

Više o razlici između gripa i prehlade pročitajte u tekstu Kako razlikovati grip od prehlade?