Operacija smanjenja želuca za trajan gubitak kilograma

Priprema | Oporavak | Ishrana i fizička aktivnost nakon oporavka | Ko je kandidat?

Operacija smanjenja želuca je samo jedna od mogućih barijatrijskih operacija - hirurgije za prekomernu gojaznost. Namenjena je ljudima koji imaju BMI preko 35 i neku od bolesti koja je uzrokovana gojaznošću, kao što su povišen krvni pritisak, šećerna bolest tipa 2, problemi sa zglobovima, sleep apnea… Poremećaj spavanja može dalje uticati na brojne kardiovaskularne događaje - moždani udar, infarkt… Dakle, operacija smanjenja želuca je namenjena ljudima koji su u riziku nastanka neke od navedenih bolesti i imaju BMI preko 35, dok su oni kojima je BMI preko 40 automatski kandidati, čak i kada nemaju bolesti izazvane gojaznošću.

Priprema za smanjenje želuca traje par nedelja

Pacijenti sa visokim indeksom telesne mase su pod povećanim rizikom za bilo koju hiruršku intervenciju, pa i barijatrijsku hirurgiju. Pre svega, moraju da prođu preglede nekoliko specijalista: kardiologa, anesteziologa, pulmologa i endokrinologa. Takođe, potrebna je i psihijatrijska procena jer se često iza prekomerne gojaznosti kriju različiti psihički poremećaji, najčešće anksioznost i depresija. Naravno, psihijatrijska bolest ne znači da neko više nije kandidat za smanjenje želuca, ali je neophodno odobrenje psihijatra.

Što se tiče same operacije, ljudi nemaju velike rezove - kroz pet malih otvora na trbušnoj duplji se uvodi kamera i instrumentni sa kojima se radi. Minimalno invazivni pristup pacijentu obezbeđuje brz oporavak.

Doc. dr Dejan Veličković navodi da se pacijenti često brinu kada dolaze na ovu operaciju, a nema prostora za brigu ukoliko je radi hirurški tim u ustanovi koja ima iskustva sa zbrinjavanjem pacijenata. Najvažnije je prepoznati kada komplikacije nastaju, a neke od najopasnijih jesu potencijalno krvarenje sa šavne linije gde se želudac sužava, popuštanje šavne linije iz koje sadržaj želuca curi u trbuh i tako se izazove tzv. peritonitis ili upala trbušne maramice, kao i moguća sepsa ili tromboza velikih vena nogu. Međutim, potencijalne komplikacije nisu česte: „Dešavaju se ekstremno retko i upravo zato je važno iskustvo hirurga koji ih mora uočiti na vreme.“

Oporavak nakon operacije smanjenja želuca

Dan pre operacije pacijent provede u bolnici, a nakon operacije u bolnici provede još dva dana. Dakle, zadržavanje u bolnici traje ukupno tri dana, a nakon ta tri dana pacijenti odlaze svojim kućama i mogu da rade nezahtevne svakodnevne aktivnosti. Zapravo, par sati nakon operacije mogu da rade vežbe sa fizioterapeutima - šetaju i aktiviraju mišiće i na taj način sprečavaju trombozu. Međutim, potpuni povratak aktivnostima zavisi od vrste posla koju pacijent obavlja, te dr Veličković objašnjava: „U zavisnoti od težine posla, nije isto da li će se neko vratiti u kancelariju u kojoj sedi ili radi fizički zahtevan posao. Ukoliko ne radite fizički zahtevan posao, već posle desetak dana možete da se vratite poslu, a ukoliko radite fizički težak posao, onda treba sačekati nekih mesec dana. Ipak, sve vreme treba voditi računa o ishrani.”

S obzirom na to da se ishrana nakon operacije menja, potrebna je i dodatna suplementacija. Pacijenti nekada pokušavaju da izbegnu suplementaciju jer je poistovećuju sa lekovima, ali dr Veličković objašnjava: „Bolje je uzimati suplementaciju nego lekove za pritisak i šećer.” Suplementi koji se uzimaju zavise od potreba pacijenata, ali u inostranstvu postoje tzv. barijatrijski lekovi, te kompleksi vitamina sadrže sve ono što je potrebno jednom pacijentu nakon ovakve operacije. Laboratorijske analize krvi se rade na 6 meseci, te se tada i shodno potrebama koriguje suplementacija. 

Najčešće treba dodati:

• kalcijum, 
• vitamin D, 
• gvožđe,
• vitamin B.
  

Ishrana i fizička aktivnost nakon operacije

Ishrana je jedno kompleksno pitanje koje podrazumeva i predoperativni period - savetuje se da pacijenti 2-3 nedelje pre operacije budu na dijeti. Hirurzima je važno da pacijent izgubi višak tečnosti, a drugi razlog zbog kojeg je predoperativna dijeta obavezna jeste da pacijenti pokažu psihičku stabilnost i volju da budu komplijantni, da nakon operacije slušaju savete kako se treba hraniti i da promene način života. Naravno, nakon operacije prilagođavanje na čvrstu hranu traje najmanje tri nedelje - počinje se od vode, supe i lagano se uvode kašasta, a zatim i čvrsta hrana. Nakon ove operacije, pacijent celoga života treba da vodi računa o ishrani, a tokom predoperativne dijete pokazuje da je spreman na takvu vrstu discipline u ishrani. Nakon „zlatnog perioda“ koji traje 2-3 godine nakon operacije, pacijenti i dalje mogu vratiti svoju staru kilažu.

Nakon ovako važne promene, ne treba samo voditi računa o ishrani, već i o fizičkoj aktivnosti: „Savet je da mesec dana nakon operacije krenu da se bave sportom, a to najčešće znači odlazak u teretanu - ne radi dizanja kilograma, već uglavnom da rade telesne vežbe. Ipak, ne treba da trči neko ko ima 150-200 kg, ne treba preopterećivati zglobove. Dakle, brži hod, iskoraci, čučnjevi i nešto što će aktivirati mišiće. Čovek je genetski tako napravljen da uvek čuva masti kao energetski izvor, pa ljudi kada krenu da mršave, a ne unose dovoljno proteina, telo počinje da topi najpre proteine, a tek onda masti. Kada se svedu na znatno manju kilažu, onda bez brige mogu da rade sve kao i mi - da trče, dižu tegove, voze bicikl i tako dalje. “

Ko su kandidati?

Procenjuje se da čak 5 do 6 000 ljudi godišnje ispunjava sve kriterijume za operaciju smanjenja želuca. Međutim, godišnje se uradi 300-400 operacija. Takođe, procenjuje se da će do 2035. godine čak ⅔ svetske populacije biti gojazno. Dakle, ovaj problem će biti sve učestaliji. Gojaznost je novo pušenje 21. veka. 

Na ovu temu dr Veličković govori: „Pogledajte na ulici, pa će vam biti jasno. Time se bavim pa mi je možda i oko istrenirano da uoči potencijalne kandidate, a u svakom tržnom centru možete naći 50 kandidata. Statistike kažu da ukoliko imate BMI preko 40, šansa za konzervativno mršavljenje - dijeta, vežbanje, lekovi je manja od 1%. Mentalno, ljudi ne mogu to da izdrže i dolaze na operaciju jer su probali sve druge metode. Operacija smanjenja želuca je ozbiljna intervencija, trajna je i nakon nje se ne možemo vratiti na staro. Niko se na operaciju ne odlučuje lako, za to je potrebno ozbiljno vreme i razmišljanje.”

Međutim, pacijenti se, osim potencijalnih zdravstvenih komplikacija, suočavaju i sa brojnim drugim tegobama koje su socijalne prirode. Kvalitet života je narušen, imaju probleme koje ljudi sa prosečnom težinom ne mogu ni da zamisle. Toalet je izazov jer WC šolje nisu prilagođene, ljudi osuđuju, a jedan od problema koji se ponavlja jeste odlazak kod zubara - stolice nisu prilagođene, pa se kod zubara ne ide na redovne preglede i gojazni ljudi često imaju probleme sa zubima jer ih ne popravljaju. Problem su i putovanja, teško se obuvaju čarape, seku nokti na nogama i održava redovna higijena jer u mnogim tuš kabinama nema dovoljno prostora. 

Dugoročna poboljšanja nakon ove operacije

Gojazni ljudi dokazano imaju kraći životni vek od ljudi normalne težine. Dakle, barijatrijska hirurgija značajno produžava životni vek, ljudi će živeti duže i umanjiće šansu za nastanak mnogih bolesti - onih koje su uzrokovane gojaznošću, a neke od njih su:

•  insulinska rezistencija, 
• šećerne bolesti tipa 2, 
• hipertenzija,
• problemi sa spavanjem,
• povišeni krvni pritisak. 

„Sada kada znamo koje se bolesti mogu vezati za gojaznost, moramo i da naglasimo da ih uz operaciju smanjena želuca ne možemo 100% izbeći, ali su šanse značajno poboljšane. Drugo, gojaznost je značajan faktor rizika za mnoge karcinome - pankreasa, urogenitalnog trakta, jednjaka i želuca… Samim mršavljenjem smanjujete i mogućnost za ovakve tumore. Ova operacija i njena posledica deluju blagotvorno po čitav organizam i na taj način produžavaju život. Dakle, svakako je blagotvorna za ljude koji drugim metodama ne mogu da smršaju. Izbor je jasan - ili postaješ slabo pokretan, dobiješ pritisak i skratiš životni vek ili se operišeš i uz pomoć toga živiš zdravije, bolje i duže" poručuje doc. dr Dejan Veličković.