Suplementi: prečica do zdravlja?

Pre par godina u javnosti je odjeknula studija koja je došla do zaključka da suplementi nemaju uticaj na naše zdravlje - narodski rečeno, ‘džabe ih pijemo’. To je naravno uzburkalo kako farmaceutske kuće tako i zdravstvene radnike, pa se povelo pitanje da li je to zaista tako. I stvarno, kada analizirate studije, nekolicina njih je zaključila da suplementacija nema baš i neki efekat na zdravlje.
Ali.
Da biste čitali i razumeli kliničke studije trebalo bi da posedujete barem osnovno medicinsko znanje, ali i da razmišljate kritički.

Problem koji sam videla u skoro svim ovim studijama je što su predmet ispitivanja bili multivitamini sa niskim dozama pojedinačnih vitamina i minerala. Drugim rečima, po malo od svega, a u ukupnom zbiru - nigde rezultata. Takođe, korisnici su često bili nemarni sa uzimanjem suplemenata. Umesto da ih uzimaju svakog dana u isto vreme, što bi uglavnom radili sa lekovima u ovakvim studijama, suplementi bi se zaboravljali, preskakali, nekad uzimali ujutru na prazan stomak, nekad uveče posle večere.

Neke od studija zasnivale su se samo na informaciji da li pacijent uzima ili ne uzima suplement, bez informacija o dozi, obliku, analizi krvi, i td. Da bismo dobili pravu sliku efikasnosti suplemenata, moramo gledati studije koje analiziraju suplementaciju visokim, farmakološkim dozama pojedinačnih vitamina i minerala, i koje onda analiziraju njihov efekat. Sve drugo je malo više od nagađanja.

Kada pričamo o suplementima, ne smemo da zaboravimo šta je zapravo njihova uloga.

Čitava stručna javnost je saglasna da je jedan od temelja dobrog zdravlja izbalansirana ishrana koja počiva pre svega na velikim količinama povrća i voća.
Ali budimo iskreni - koliko dana u nedelji ispoštujemo smernice od 5 do 9 porcija voća i povrća dnevno? I još da taj izbor namirnica bude šarenolik, u svim duginim bojama? Brojke kažu da manje od 18% nas uspe u tome.
Prema tome, preporuka “jedite pravu hranu i suplementi vam nisu potrebni” jeste tačna, ali je i nerealna - barem za 80% stanovništva. Tu na scenu stupaju suplementi, koji mogu da nadomeste
vitamine i minerale koji nam fale - da li zbog neadekvatne ishrane, ili povećanih potreba, svejedno. Da pretpostavimo da se trudite da jedete izbalansiranu hranu ali da, naravno, život nije savršen i da vam se često desi da ne pojedete svih 9 porcija voća i povrća u toku dana.

Da li to znači da ste dobar kandidat za suplementaciju?

Odgovor na ovo pitanje je kompleksan.
Za neke vitamine i minerale je lako utvrditi deficit analizom krvi (na primer, vitamin D i gvožđe), ali za druge je to nemoguće (na primer cink i hrom). Nekada je do odgovora lako doći zbog simptoma koji se javljaju, ali često su ti simptomi nespecifični i mogu da ukazuju na desetine drugih oboljenja.

Najčešći slučaj je da u telu imate blagi deficit određenih vitamina ili minerala koji nije dovoljno veliki da dovede do ozbiljnih problema, ali je dovoljno zanačajan da vaše telo ne funkcioniše na svom maksimumu.
Ako je tako, dovoljno je da pokupite virus ili bakterijsku infekciju pa da dođu do izražaja sve manjkavosti životnih navika za koje naše telo plaća cenu.

Zato je veoma važno da se oslonite na svog lekara i farmaceuta i da zajedno sa njima procenite svoju kliničku sliku. Najčešći razlozi zbog kojih bi možda trebalo da uzimate suplement su:

• Ako ste trudni ili pokušavate da zatrudnite,
• Ako ste u menopauzi,
• Ako ste na vegetarijanskoj ili veganskoj ishrani,
• Ako patite od alergija na hranu koje vam sužavaju izbor namirnica,
• Ako imate obilne menstruacije,
• Ako ne provodite barem par sati dnevno napolju i ne izlažete se suncu,
• Ako imate simptome kao što su umor, česte prehlade, suva koža koja puca, akne, i sl.,
• Ako bolujete od nekog hroničnog oboljenja,
• Ako se borite sa virusom ili ste ga preležali,
• Ako ste dijabetičar, i td.

Spisak je podugačak, pa ga neću navoditi u celosti, već ću vas pozvati da se posavetujete sa svojim lekarom, ali i da iskoristite svog farmaceuta. Moje kolege su odlično obučene da vas posavetuju o suplementaciji, a često vam mogu posvetiti malo više vremena nego što to može lekar sa punom čekaonicom.

Važna napomena za kraj

Iako se suplementi dobijaju bez recepta lekara i mnoge od njih možete kupiti i u supermarketu a da niste ni videli zdravstvenog radnika, ne bi trebalo da im pristupate olako.

Da biste postigli efekte suplementacijom, moj stav je da bi trebalo da koristite farmakološke, visoke doze vitamina i minerala - a to bi trebalo da radite samo uz konsultaciju sa stručnim licem.
Razloga je više: određenim vitaminima i mineralima možete da se predozirate i izazovete toksične efekte, neki suplementi će se kositi sa terapijom koju inače primate, a neke vitamine i minerale ne bi trebalo da uzimate zajedno.

Zato smatram da je pravilan pristup suplementaciji sledeći:

1. Ustanovite deficit ili povećanu potrebu za vitaminima i mineralima kroz razgovor sa svojim lekarom ili farmaceutom (tamo gde je moguće, uradite analizu krvi. Prvi razlog je da potvrdite
manjak, a drugi da biste imali polaznu tačku sa koje možete da pratite i analizirate učinak suplementacije.).

2. Izaberite kvalitetan suplement koji će postići efekat (vaš farmaceut će vas posavetovati kako da ga uzimate i kombinujete sa drugim lekovima ili preparatima koje koristite).

3. Redovnim kontrolama i analizama krvi pratite učinak. Suplemente ne treba uzimati doveka, već samo dok potreba za njima postoji.

Ovakvim disciplinovanim, struktuiranim pristupom možemo da procenimo da li je suplement doveo do poboljšanja ili ne.

Naša tela su kompleksne mašine i moramo im pristupati sa poštovanjem i pažnjom koju zaslužuju. Tek tada možemo od njih da očekujemo da funkcionišu precizno i pouzdano, kao što bismo svi želeli.