Belančevine (proteini)

Belančevine (proteini) se sastoje od ugljenika, vodonika, kiseonika i azota. Ova četri elementa ulaze u sastav svih amino-kiselina koje grade proteine.

Sve aminokiseline se mogu podeliti na esencijalne i neesencijalne. Esencijalne amino-kiseline se u organizmu ne mogu sintetisati pa se svakodnevno moraju uneti hranom. Amino-kiseline pretstavljaju blokove za izgradnju ćelijske membrane, mišićnog tkiva, hormona, enzima i mnoštva drugih molekula.

Vrste proteina

U krvi se nalazi nekoliko velikih tipova molekula proteina: globulin za izgraadnju antitela, albumini za puferizovanje i osmozu, fibrinogen za zgrušavanje krvi i hemoglobin za transport kiseonika. Anmino-kiseline L-izoleucin, l-leucin, L-valin predstavljaju amino-kiseline razgranatog lanca –BCAA.

Proteini su zastupljeni kao izvor energije retko više od pet do deset procenata, ali kad se neka osoba podvrgne teškom fizičkom radu ili treningu dok je na dijeti, telo to doživljava kao izgladnjivanje i počinje da razlaže tkivne proteine da bi proizvelo dodatnu energiju. Da se ne bi gubila mišićna masa i da bi se dostigli svi pozitivni efekti treninga, obezbedite svom organizmu odgovarajući unos proteina i energije.

Najbolji način mršavljenja jeste da polako gubite na težini tokom serije treninga. Čak i uz adekvatan unos proteina, posledica ubrzanog gubitka težine za vreme napornih treninga može biti gubitak mišićnih i enzimskih proteina, onaj čiji broj treningom pokušavate da povećate. Preveliki unos proteina će biti deponovan u adipoznom (masnom) tkivu.

Fizička aktivnost stimuliše stvaranje proteina – aerobnim treningom se stimuliše izgradnja aerobnih enzima za stvaranje energije, a treningom snage se stimuliše stvaranje kontraktilnih proteina (aktina i miozina) za snažniju kontrakciju.

Izračunavanje dnevne potrebe za belančevinama

Dnevna potreba za belančevinama izražena u gramima dobija se kao proizvod telesne težine iskazane u kilogramima i preporučenog dnevnog unosa belančevina iz donje tabele.