Vitamin B12 (Cijankobalamin) je hidrosolubilni vitamin. Izvori ovog
vitamina su gotovo isključivo namirnice životinjskog porekla. U
ljudskom organizmu deponovan je u jetri (50-90 %).
Cijanokobalaminom (vitamin B12) zajedno sa folnom kiselina spada u
antianemične vitamine. Oba vitamina imaju zaštitnu ulogu u organizmu
jer sprečavaju pojavu nekih vrsta anemije.
Hemijska struktura
Osnovu ovog vitamina čini jezgra korina,
zbog čega se ova grupa spojeva zovu korinoidi. Jezgra čine 4 redukovana pirolna
prstena koji su međusobno povezani dok kobalt čini središte molekula i čvrstom
kovalentnom vezom vezan za 4 vodonikova atoma. Prisutstvo kobalta je vrlo bitno
za biološku aktivnost. Spoj sadrži i nukleotidni ostatak (baza, šećer, fosfat).
Zavisno od grupe koja je kompleksno vezana za kobalt razlikuju se mnogi
derivati (cijanokobalamin, hidroksikobalamin, metilkobalamin,
deoksiadenozilkobalamin). Pošto
vitamin sadrži kobltov atom dobio je ime (cijano)kobalamin.
Vitamin B12 vrši nekoliko metaboličkih funkcija, delujući kao koenzim akceptor vodonika. Njegova najvažnija uloga je da deluje kao koenzim za redukciju ribonukleotida u dezoksiribonukleotide, neophodnu stepenicu u replikaciji gena.
Razaraju ga povišena temperatura, svetlo, kiseline i alkalije.
Izvori
Prirodni izvori: namirnice životinjskog porekla - džigerica, bubrezi, mleko, meso, jaja, sirevi, ribe i školjke. Tempeh (namirnica od fermentisanog sojinog zrna), dok soja ne sadrži ovaj vitamin.
Uloga
Dve glavne funkcije vitamina B12 su stimulacija rasta i stimulacija formiranja i sazrevanja eritrocita. Pravilan metabolizam proteina i aminokiselina (metionin, triptofan, tirozin), sinteza nukleinskih kiselina, sprečava pojavu perniciozne anemije, neophodan je za normalnu funkciju i održavanje integriteta nervnih i epitelnih ćelija.
Vitamin B12 kao i drugi B vitamini ima važnu ulogu u
pretvaranju masti, ugljenih hidrata i belančevina u energiju. Presudan je za
proizvodnju genetskog materijala RNK i DNK kao i mijelina, koji stvara zaštitni
omotač oko nerava.
Dnevne potrebe
Preporučene doze: muškarci 3 µg/d, žene 3 µg/d, trudnice i dojilje 4 µg/dPrimena: lečenje i profilaksa perniciozne anemije kod mijelocitne i megaloblastne anemije, alkoholizam, gastritis, renalne bolesti, stres.
Potreba za vitaminima i mineralima povećana je u trudnoći, ali velike doze mogu biti štetne za majku i dete.
Manjkom vitamina smatra se koncentracija u serumu niža od 100 pikograma/ml.
Vitamin B12 ne treba primenjivati u lečenju akutnog virusnog hepatitisa, alergija, za poboljšanje apetita,u dermatološkim bolestima, umoru, multiploj sklerozi, sterilitetu.
Hipovitaminoza
Hipovotaminoza je retka , ali se javlja kod vegetarijanaca koji godinama ne konzumiraju meso, jaja ili mlečne proizvode.Uobičajeni uzrok deficita nije nedostatak vitamina u hrani, već deficijentno formiranje unutrašnjeg faktora koji normalno luče parijetalne ćelije gastričnih žlezda a koji je neophodan za apsorpciju vitamina B12, pa tako nastaje perniciozna anemija. Bolest je podmukla, razvija se postepeno i sporo napreduje. Počinje malaksalošću koja se pojačava zamaranjem, lupanjem srca i bledilom. Nastaje gubitak apetita, nadimanje i pojava proliva. Može se pojaviti osećaj pečenja jezika, naročito pri uzimanju kisele hrane i gubitak osećaja ukusa. Zapažaju se depresivne promene, poremećaj pamćenja, parestezije ekstremiteta, naročito nogu, u vidu trnjenja i bockanja. Takođe, javljaju se bolovi u nogama i otežan hod, a vrlo retko nastaje oduzetost nogu i poremećaj pražnjenja mokraće i stolice.
Bolesnici su bledi, malaksali,
ponekad vezani za postelju. Jezik većine bolesnika je gladak, bez papila, kao
lakiran, a retko se javlja glositis (zapaljenje sluzokože jezika) sa erozijama
sluzokože (Hunterov glositis). Nastaje dispneja (poremećaj disanja) pri naporu,
ubrzan rad srca, sa pojavom funkcionalnog šuma na srcu. Jetra i slezina mogu
biti uvećani. Neki bolesnici imaju oštećenje nervnog sistema. Nastaje poremećaj
dubokog senzibiliteta, pojačani refleksi, i pojava patoloških refleksa.
Poseban rezultat deficita
vitamina B12 je česta demijelinizacija velikih nervnih vlakana kičmene moždine,
a posledica toga je značajan gubitak perifernog senzibiliteta, a u teškim
slučajevima i paraliza.
Povezani tekstovi:
Zbog najčešćih simptoma deficita Vitamina B 12, izabrani lekar uputio me je na laboratoriju. Ispostavilo se da imam suficit ovog vitamina (197-771)-ja imam 1071. Kako imam GERB, iritabilni kolon, gastritis i pokretnu hijatus herniju, pa samim tim i poremećaj varenja, zbog koga moram da pazim šta jedem, da li to može biti uzrok suficita? Kako sam pročitala moguće uzroke, mislim da sam opravdano zabrinuta.
Cijanokobalamin je samo jedan od oblika B12 vitamina i u suplementima je najzastupljeniji jer je najjeftiniji, no ipak treba napomenuti da sadrži i minimalne doze cijanida. Dakle, kada napišete B12 i pored njega u zagradi odmah cijanokobalamin, onaj ko ne istražuje dovoljno može da pomisli da je to jedini oblik - a nije. Rasprostranjeno mišljenje onih koji izuzetno vode računa o tome šta u organizam unose je da takvu suplementaciju treba baciti u kantu za otpatke. Postoje: cijanokobalamin, kobalamin (bez cijanidne grupe), hidroksikobalamin (umesto cijanidne ima hidroksilnu grupu), nitrokobalamin (umesto cijanidne ima nitro grupu), metilkobalamin (umesto cijanidne ima metil grupu). Hidroksikobalamin je mnogo aktivniji u enzimskom sistemu, zadržava se duže u telu, per os u velikim dozama dobro se apsorbuje, za razliku od cijanokobalamina. Hidroksikobalamin je vezan za proteine: transcorrin I (jako vezuje kobalamin) i transcorrin II (slabo vezuje kobalamin).
Postovani, sta znaci povisena vrednost b12, od maksimalnih 600 meni je 770 referentna vrednosT?
Imam visok nivo b12 koje povrce mogu da jedem
Koliko ima poželjnog vitamina B 12 u bezalkoholnom pivu - Argus i da li je to dovoljan sadržaj. Preporučeno mi je ovo pivo (B1, B6 i B12) kao pomoć kod tremora u toku lečenja alkoholizma koje traje 3 godine. Pijem ga već 2 godine 1-2 dnevno, Problem je što zatim ogladnim i gojim se. Kako
Vegeterijanac sam 5 godina i ne osećam nikakve probleme nedostatka vitamina b12. Razmišljam i o veganskom načinu ishrane. Mislim da je stil života vegeterijanaca i vegana najbolji izbor. Znam ljude koji puno koriste meso a koji su anemični. Takođe sam slušao i predavanja dr. Voltera Fajta da mnogi ljudi koji koriste meso takođe imaju manjak vitamina b12. Tako da očigledno to nema mnogo veze sa jedenjem ili ne jedenjem mesa. S druge strane znam mnogo ljudi koji su celog života vegeterijanci i u izuzetnom su zdravlju. Konkretno poznajem jednog starca od 77 godina koji bi mogao postideti mnoge mladiće fizičkim izgledom, kondicijom i bistrinom uma. Zaista se mnogo priča o tom vitaminu b12 i on se navodi kao razlog da se nebude vegeterijanac. Ali pitam se. Odakle u mesu životinja koje su isključivi vegeterijanci kao što su koza, ovca ili krava vitamina b12? Ili odakle ga u mleku? One ne koriste meso kao izvor vitamina b12, već ga bakterija stvara u njihovom organizmu iako se hrane isključivo biljnom ishranom. Mislim da one koji hoće da postanu vegeterijanci ili vegani netreba uplašiti ovaj članak. A što se tiče raznih bolesti pa i nedostatka vitamina mislim da su one rezervisane više za one koji jedu meso nego za one koji ga ne jedu.
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde
Dijeta