Šta je depresija?
Depresija (
lat.depressio = spuštanje, opadanje, snižavanje) je poremećaj raspoloženja koji se karakteriše prisustvom izuzetne tuge, razočarenja, usamljenosti, beznađa, nedostatak vere u sebe i osećaj krivice i niže vrednosti. Ovakvo stanje je vrlo ozbiljno i može trajati veoma dugo, remeteći jedinku u obavljanju svakodnevnih aktivnosti. Vrlo često osećaj beznadežnosti može potrajati dugo tako da osoba jedino rešenje i spas od tegoba pronalazi u
samoubistvu. Baš zbog ovoga, psiholozi upozoravaju da se sa terminima vezanim za depresiju ne treba poigravati i olako ih koristiti.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije do 2020. godine depresija će postati vodeći uzrok smrti i onesposobljenosti u ženskoj populaciji, a posle kardiovaskularnih oboljenja drugi uzrok smrti u celokupnoj populaciji. Oko 450 miliona ljudi u svetu boluje od depresije, a više od dve trećine samoubistava izvrše osobe osobe koje se nalaze u teškoj depresiji. U Srbiji minimum 250.000 ljudi ima neki od simptoma depresije: neraspoloženje koje traje nedeljama i mesecima, nemogućnost odlaska na posao i obavljanje osnovnih dnevnih aktivnosti, nedostatak sna, povremeni ili stalni strah.
Ovo stanje je mnogo više od žalosti i očaja, ona traje najmanje nedelju dana i potpuno preuzima kontrolu nad životom. Utučenost je prisutna većinu vremena, a sve stvari koje su obično podizale raspoloženje više nemaju pozitivan uticaj. Kod čoveka koji pati od depresije može se promeniti način razmišljanja. Svet se vidi drugačije, obično u negativnom svetlu, utiče na porodični i profesionalni život, tako da može da prouzrokuje socijalnu izolaciju. Može da se krije iza osećaja iscrpljenosti, a često je maskirana drugim smetnjama, kao što su hronična anksionznost ili poremećaj u ishrani.
Depresija je bolest raspoloženja koja obuzima i telo i misli čoveka.
Pročitajte šta o depresiji u kontekstu 21. veka kaže prof. dr Nađa Marić Bojović.
Koji su uzročnici depresije?
Depresivno stanje se može javiti usled samoće, teške bolesti, teških uslova života, smanjenog kretanja, a takođe može biti posledica genetskog nasleđa.
Kako tačno nastaje depresija nauka do danas nije uspela da objasni.
Prema najnovijim teorijama smatra se da je pojava depresije povezana sa smanjenjem aktivnosti nekih neurotransmitera, serotonina, noradrenalina i dopamina koji imaju prirodnu antidepresivnu funkciju.
Drugi bitan faktor za nastanak depresije je prekomerno lučenje stresnih hormona, poput kortizola. Izloženost hroničnom stresu menja funkciju mozga, tako da se mnoge depresije mogu objasniti akumulacijom štetnog delovanja stresa. O uzrocima depresije još uvek se ne zna dovoljno, ali mnogi stručnjaci navode da kombinacija naslednog faktora i faktora spoljne sredine doprinosi razvitku bolesti.
Permanentna izloženost stresu može biti okidač u nastanku depresije. Takođe jedan od “trigera” može biti gubitak bliske osobe, gubitak posla ili neko veliko životno razočarenje.
Depresija simptomi
Jedan od dominantnih simptoma je nedostatak životne radosti ili barem smanjenje uživanja u mnogim aktivnostima u odnosu na period pre bolesti. Simptomi se mogu razlokovati kod starijih i mladih. Tipični simptomi depresije su u nastavku:
- nedostatak životne radosti, intenzivna tuga, samosažaljenje, napadi plača
- strah ( od smrti (tanafobija), od izvršenja samoubistva, strah od gubitka...)
- nemir, zabrinutost, strepnja, očaj
- osetljivost ranjivost, razdražljivost
- usamljenost, bezvoljnost
- oslabljena koncentracija i poremećaj pamćenja
- nesanica ili velika potreba za snom - poremećaji sna
- umor, iscrpljenost, manjak energije
- nedostataj seksualnog nagona
- značajno smanjen ili povećan apetit
- somatski bolovi koji nemaju fizičke uzroke ( glavobolja, probadanja, zanošenje, hronični bolovi)
- želja i razmišljanje o smrti ili planiranje samoubistva
Lečenje
Prvi korak u lečenju depresije je pravilno postavljanje dijagnoze. Dijagnozu depresije nije teško postaviti, jer se vrlo jednostavno na osnovu razgovora sa pacijentom može proveriti koje simprome ima i koliko dugo.
Savremeni način lečenja podrazumeva kobinovanu medikamentoznu i psiho terapiju. Najdelotvorniji medikamenti su
antidepresivi, koji ako se pravilno koriste popravljaju raspoloženje u roku od jedne do šest nedelja. Najsavremeniji koncept lečenja podrazumeva propisivanje tricikličnih depresiva. Psihijatri savetuju da se pacijenti jave lekaru što ranije jer je tada i lečenje delotvornije. Većina bolesnika ne želi da prizna da boluje od depresije i to doživljava kao lični poraz. Povlači se u sebe i ulazi u socijalnu izolaciju, jer se plaši da ljudi iz njenog okruženja ne primete da je bolesna, tako da upada u “začarani” krug iz koga samo uz lekarsku pomoć može da izađe.
Uzalud je očekivati da će depresija sama proći snagom volje i pozitivnim mišljenjem. To se događa retko, jer upravo su volja i optimizam nestali kod bolesnika, a on je nemoćan da ih povrati. Najvažnije je da se pacijent na vreme javi
porodičnom lekaru, koji će proceniti da li je potrebno konsultovanje sa psihijatrom i koja će se terapija primeniti – da li antidepresivi,
psihoterapija ili oba pristupa. Za lečenje depresije koriste se antidepresivi nove generacije, među kojima je citalopram, lek sa kojim je lečenje depresije postalo uspešnije, jednostavnije i sa manje rizika.
Postporođajna depresija
Postporođajna depresija javlja se kod žena nakon porođaja i njen nastanak povezan je sa novonastalom situacijom - rođenjem deteta. Hormoni, nove obaveze, bolovi, umor, dete koje plače, nova očekivanja i velike promene u životu mlade majke umeju da ženu dovedu u stanje postporođajne depresije.
Depresija kod mladih
Depresija kod dece i mladih je česta tema roditelja i mladih koji se prvi put susreću sa odrastanjem i svim izazovima koje život odraslih nosi. Promene na telu, rast, fizičko i mentalno sazrevanje su sve procesi koji svakome drugačije padaju.
U ovom periodu vršnjaci su najvažniji činioc života mladog čoveka. Kroz vršnjake, mlada osoba kreira standarde lepote, obrasce ponašanja. Na ovom putu depresivni adolescenti često mogu upasti u anoreksiju, bulimiju, podvrgnuti se jojo dijetama, deca su neraspoložena, razdražljiva, spavaju previše ili premalo. Za sve informacije kod depresije kod mladih pročitajte tekst Depresija kod adolescenata.
Kome se obratiti za pomoć kod depresije?
U nastvaku su stručnjaci psihijatrije kojima se možete obratiti za pomoć:
- Dr Iva Binić,
- Dr Melina Bojković,
- Prof. dr Vladimir Diligenski,
- Dr Jelena Ekmeščić,
- Dr Dragan Grašić,
- Dr Slavica Katkić,
- Dr Vanja Prodić,
- Dr Natalija Radulović,
- Dr Aleksandar Plašič,
- Dr Suzana Adžić,
- Dr Spomenka Živković Proročić,
- Dr Snežana Šušljik.
Pročitajte savete u borbi sa depresijom >>>>>>>
Pročitajte mnogobrojne
odgovore lekara na pitanja pacijenata vezanih za depresiju.
Bolujem od depresije od adolescentskog doba, kada sam zbog pokušaja suicida hospitalno lečena. Neko vreme mi nije bilo loše toliko, odnosno, podnošljivo, ali zadnjih 20 godina, kako sam ušla u menopauzu je nepodnošljivo. Lečim se ambulantno ali ništa mi ne pomaže. Neprestano razmišljam o samoubistvu. Bez lekova koji imaju hipnotičko dejstvo ne bih mogla nikada da se uspavam. Uzimam seroxat vec 15. godina, ne osećam njegovo dejstvo, ali osećam da ne mogu bez njega jer sam više puta na svoju ruku pokušala da ga ostavim. Lečena sam i poluhospitalno, ali mi to apsolutno nije ništa značilo, čak od tada imam sve manje i manje energije. Osoba sam sa visokim.intelektualnim sposobnostima, kako su to stručnjaci u dnevnoj bolnici utvrdili, nisam glupa, sve mi je jasno, naročito što se psihe tiče, ali energije u meni je sve manje i manje. Šta da radim?
Pozdrav! Kod mene indenticno, kao sto je Nina napisala, samo sto ja nemam snage da odem kod psihijatra. Znaci dotako sam dno i svjestan sam toga. Jos niz problema koji se nadovezuju, a meni se vise ne ustaje iz kreveta i ako ne spavam...
Od polaska na fakultet sam znala da bolujem od depresije, ali nisam znala tačno šta može da izazove napade anksioznosti i depresivne epizode, pa sam izbegavala sve što sam primetila da ih izaziva. Međutim, neke stvari koje nisu zavisile od mene nisam mogla da izbegnem. Kao mlada sam lakše podnosila nespavanje, strah, rano buđenje, nemanje apetita, plakanje i uspela uz bensedine da u roku i sa visokim prosekiom završim fakultet. Sama sam rešila da više neću da uzimam bensedin i to se postepeno sredilo. Mislila sam da sam psihički sazrela i da se tako nešto neće ponoviti. Šest godina nisam koristila nikakve lekove. Međutim, početak samostalnog života koji sam sama želela mi je omogućio veću slobodu, što je značilo da sam mogla da uradim bukvalno sve što sam želela. A emotivno sam želela samo one osobe koje su me činile nesrećnom, pa sam se trudila da ih " ispravim" i krivila sebe zašto se baš meni to dešava. Sa krahom svake te veze, bila sam sve nesrećnija , dok se nije desilo da više nisam mogla da se bavim svojim poslom, da ujutru ustanem i krenem. Mislila sam da ću umreti zato što ne jedem, nemam apetit, ne mogu da radim i zaradim za život i više ni u čemu nisam nalazila smisao, a kamoli sreću. Sve aktivnosti koje su me ranije činile srećnom, nisu me interesovale, postala sam razdražljiva i agresivna prema ljudima. Mislila sam da mi nema spasa. Takvo stanje san se trudila da prikrijem , šminkala sam se, održavala higijenu, sve uz tešku muku. Jedino olakšanje mi je donosila kafa koju sam volela sama da pijem u kafiću. To je bilo samo trenutno. U toku studiranja sam se obraćala velikom broju psihijatara i psihologa, koji nisu videli ništa posebno i prepisivali mi bromazepam, koji nisam htela da uzimam. Posle jednog ispada na poslu, morala sam da se obratim psihijatru u svom mestu. Već pri prvom razgovoru, dijagnostikovana mi je depresija F32. Dobila sam antidepresive. Neki su mi odgovarali, neki nisu. Ali bilo mi je bolje. Kada sam konačno pronašla psihijatra koji mi je pogodio lekove( seroxat, rivotril , ksalol), počela sam da spavam normalno. Mislim da sam spavala mesec dana. Za taj period vratio mi se apetit, nestao strah, ali sam puno morala da radim na sebi . Išla sam na vebe, hor, engleski, samo da bi imala što manje slobodnog vremena. Depresivne osobe koje su na lekovima rad spašava, a odmor se doživljava kao najgora kazna u početku. Kasnije , kada sam naučila da uživam u odmoru, bila sam najsrećnija,ali to je uvek bilo.kratkog veka, jer su mi se po pravilu ponavljali događaji koji su me ponovo vraćali u stanje da moram da stalno nešto radim. Petnaest godina sam pila te antidepresive,ali male doze. Bez njih sam imala užasne krize i nisam mogla da ustanem iz kreveta, niti da spavam. Pre dve godine se desio problem na poslu, simptomi su mi bili.gori nego ikada. Mislila sam da ću umreti. Nisam više znala kome da se obratim. Pukom slučajnošću sam promenila trećeg psihijatra, koji mi je povećao doze lekova ..Sada koristim Velafax, rivotril i po potrbi ksalol. Velafaks je od 75 mg, 2 puta dnevno, rivotril je ceo od 2 mg uveče. Ove doze pijem već dve godine , spavam kao mrtva, ne budim se u toku noći. Danju sam odmorna, imam puno snage, ali mi se više spava i spavam popodne. Sve u svemu mi je dijagnostikovan težak oblik hronične depresije. Sa lekovima sam dobro i zadovoljna sam . Kao uzrok je naveden manjak lučenja serotonina. Depresivna osoba bez lekova nema kontrolu nad svojim ponašanjem i osećanjima, tako da bilo kakav savet tipa" gledaj pozitivno" , " šta ti fali, sve imaš, uživaj" samo nervira . Tada se osoba oseća neshvaćenom, manje vrednom, besnom, krivom i vremenom se navikne na to nerazumevanje okoline . Bar ja jesam i gledam da je meni dobro.
Svima koji bolujete od ove teške bolesti želim Božju pomoć i ozdravljenje.
Depresivna
Mom sin je 2011 imao akutni psihoticni napad I bio u bolnici. Do tada je do 2018 uzimao leponeks I rivotril,povremeno zoloft I bio je dobro. Zavrsio fakultet I radio. 2018 je ostao Baez posla I imao prvu ozbiljnu krizu, Kada mu je dr uveo metoten od 5 mg. od tada uopste Nije dobro, pored metoten and uzima flunirin, leponeks, mendileks, a od aprila ove go dine , Kada je pokusao suicid, I eftil. U poslednje dve God, doziranje mu je menjano desetak puta, metoten od 2,5 do 7,5 mg, Ali on I dalje svakodnevno ima strahove, depresivan je I anksiozan. Ima 34 godine I izgubio je svaku nada da ce ikad biti dobro. Ima li pomoci?
Zosto depresijata bi bila pricina za smrt, neli se lekuva uspesno so novite lekovi anti depresivi.
Cesto povezujemo depresiju sa losim raspolozenjem a to je stvarno teska bolest koja kada uzme maha totalno onesposobi coveka da normalno funkcionise. Problem je da se bolest pravovremeno dijagnostira i da se krene sa pravom terapijom.
Citajuci vase stranice odlucila sam se da vam se javim mozda nekome i pomogne! Moja depresija je pocela sa, kad zaspim i probudim se uhvati me panika i strah tako da upalim sva svjetla i drhtim cijelim tijelom kao prut skuham caj i setam stanom dok ne prestane. Isla sam redovno dokotoru nepopsihatru gdje sam jedan dan u tjednu odlazilana terapiju razgovora ali nisam htijela piti lijekove da ne postanem ovisna, kad idem na posao uvjek idem za nekim tako se osjecam sigurna ali neznam od koga mi prijeti nesto. Dolazo rastava braka, prije toga u djetinstvu tata mi je postao alkoholicar agresivni gdje je fizicki napadao mamu. Ja sam to gledala i tresla se. Imam jedno dijete i radila sam sama sam sve morala da budem zensko i musko. Jedinica sam ali u tolikoj mjeri nisam razmazena, jer sam imala tesko djetinstvo ne znajuci za to, dolazi rat u bih odlazim u dalmaciju kao izbjeglica sa djetom. I tu borba za zivot, ali ustavari najbitnije je sto nisam smijela ici ojesice nikuda uvjek je moralo biti netko sa autom da odem inace ne idem to jepocelo l982 god, da skratim nisam iz szana izasla 13 godina. Nisam se smijela olupati, nisam podnosila da mi itko doje odmah mi je neka panika zlo, nerevoza osim moje kcerke, bilo mi je sve jedno kako izgledam bezdusna nista ne osjecam prazna ali volim zivot. Udebljala sam se 13o kg, nisam mogla ustati od visokog ttlaka, hotna me vozila i tek tad sam uzela pravu terapiju. Do tada sam sama pila apaurine kao bonbone i postala ovisnik. Moj doktor kojemu nemogu nikad zaboraviti negovu pomoc i razumjevanje sve od l982 god. Izasla sam iz bolnice ali izlazak iz kuce isto je nastao malodusnost strah i panika. Najbolje sam se osjecala navece tad sam radila po stanu i kuhala za sutra. Po treci put me hitna vozi jer ne mogu istati od kauca, na neoropshijatriju, gdje otajem 3 mjeseca na lijecenju jer nisam htijela da idem kuci. Uz medecinsku pomoc i divnog doktora metar po metar sam isla svaki dan i tako uspjela da predjem prvi put nakon 13 godina 2o metara po zemlji na otvorenom prostoru. Imala sam sa kcerkom jednu svadju jer sam bila protiv njene udaje za osobu koju ne pozna, iotisla je sa njim mene ostavila. I to mi je dalo snage da kazem da meni ne treba nitko kao prije dao mi je moj ponos i prkos da krenem dalje, sad sam druga osoba idem sama gdje god hocu i sad se pitam kako sam ja to mogla dozvoliti da 13 godina, najbolji godina u svom zivotu budem zatvorena i propustim mnogo lijepi zivitnih dogadjaja ja sam rodena 1956, i sa zivim samo kako meni odgovara i mislim na sebe ali i na druge, i ako sam jako osjecajna i milostiva, pelemenita osoba. Nadam se da ce netko procitati ovu moju depresivnu sudbinu i danas pijem jedan seroksat i po potrebi lexsaurin. Zdravo se hranim i smrsavila sam 4o kg. Ako je netko u slicnoj situaciji. Imaj vjere u sebe i to ti mozes i sam postici budi ponosan na sebe i voli sebe. Jer doktor pomaze 5o% a ti drugih 5o% hvala za ove vase stranice.
Pozdrav svima
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde
Bolesti
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke