Za zakazivanje telefonskim putem pozovite 063/687-460 Za zakazivanje telefonskim putem 063/687-460

Postporođajna depresija

Postporođajna depresija (postpartalna depresija) je mentalni poremećaj koji se javlja sa prevalencom između 5% i 60.8% u svetu. Ovo je stanje koje se javlja nakon porođaja, a kao odgovor na novonastale životne promene koje donosi rođenje (novog) deteta.

Karakterišu ga intenzivna osećanja tuge, nemoći i beznadežnosti, povlačenje i nezainteresovanost za okolinu. Često ova osećanja, koja majka, kao ni društvo kojem ona pripada ne očekuju i ne prihvataju, prati osećanje krivice, stida, pa i samoprezira.

Šta jeste a šta nije postporođajna depresija

S obzirom na to da trudnoća i porođaj dovode do značajnih hormonskih promena kod majke, kao i do novih zahteva za prilagođavanje i kod majki i kod očeva, sasvim je normalno i očekivano da se jave emotivni problemi. Pored životnog stila i ritma koji se značajno menjanju, prisutni su i akutni umor, zbunjenost, očekivanja i pritisci koji dolaze od drugih ljudi i sve to se ne javlja samo u slučaju rođenja prvog deteta, već se može javiti i prilikom rođenja bilo kog sledećeg. 

Međutim, kada govorimo o postporođajnim emotivinim problemima, važno je razlikovati postporođajnu tugu ili tzv. Baby blues i postporođajnu depresiju:

  • Postporođajna tuga je termin koji se koristi da se opiše stanje zabrinutosti, tuge, i iscrpljenosti, kao i osećaj gubitka kontrole nad emocijama i preplavljenosti obavezama. Ovo stanje se javlja kod velikog broja majki (i do 80%) i ono je blago i prolazno, može trajati od nekoliko dana do dve nedelje. Navedeni simptomi spontano prolaze kada se majka prilagodi novim uslovima.
  • Postporođajna depresija se razlikuje od prethodnog stanja po tome što traje duže, simptomi su intenzivniji i prema tome, zahteva stručnu pomoć. Karakteristični su problemi sa spavanjem, promene raspoloženja, promene apetitia, intenzivna tuga i sumnja usmerena na sebe, smanjeno interesovanje, pa čak i razmišljanja o samoubistvu.

Važno je naglasiti da postporođajna depresija NIJE nekakva karakterna mana ili slabost, da zavisi od velikog broja faktora i da se može dogoditi bilo kome i to i majkama i očevima.

Simptomi potporođajne depresije

  • Osećanja tuge, beznadežnosti, praznine
  • Česte i nagle promene raspoloženja
  • Često plakanje i plakanje bez očiglednog razloga
  • Doživljaj preplavljenosti
  • Preterana briga i anksioznost
  • Neraspoloženost, iritabilnost i iscrpljenost
  • Osećanje besa
  • Preterano spavanje ili nemogućnost spavanja (a nevezano za bebin ritam i buđenje)
  • Prejedanje ili nedovoljan unos hrane
  • Teškoće u vezi sa koncentracijom, pamćenjem i donošenjem odluka
  • Gubitak interesovanja za uobičajene aktivnosti
  • Povlačenje iz socijalnih odnosa i aktivnosti
  • Glavobolje ili stomačne tegobe
  • Teškoće u izgradnji emocionalnog odnosa i bliskosti sa bebom
  • Stalna sumnja u vlastite sposobnosti brige o bebi
  • Nametljive misli o mogućnosti da se nanese povreda bebi ili sebi
  • Osećanja krivice i stida
  • Misli o smrti i samoubistvu

Uzroci postporođajne depresije

Do sada nije izolovan skup konkretnih faktora koji uzrokuju depresiju, niti je to moguće učiniti jer uzroci mogu biti veoma različiti od osobe do osobe, kao i u slučaju mnogih drugih mentalnih poremećaja. U slučaju postporođajne depresije se najverovatnije radi o kombinaciji fizičkih i emotivnih promena, a ona može biti i posledica raznih životnih problema, kao što su finsijski problemi, manjak podrške, loši partnerski odnosi, briga o drugom detetu itd.

Faktori rizika za pojavu postporođajne depresije

Umesto o uzrocima, korisnije je govoriti o faktorima rizika za pojavu postporođajne depresije, u vezi sa kojima su sprovedena mnoga istraživanja. Neki od faktora rizika koji su utvrđeni istraživanjima i na osnovu kliničke prakse su:

  • Prenatalna depresija je depresija koja se javlja tokom same trudnoće i jedan je od najpouzdanijih prediktora postporođajne depresije
  • Prenatalna anksioznost je anksioznost koja se javlja tokom trudnoće
  • Istorija depresije ili depresivnih epizoda koje nisu vezane za trudnoću takođe povećava rizik od pojave depresije nakon porođaja
  • Postporođajna tuga (“Baby blues”) je takođe faktor rizika, iako, kao ni u slučaju ostalih faktora, ne znači da njeno javljanje nužno uslovljava i javljanje depresije
  • Skorašnji stresni životni događaji
  • Neadekvatan ili nepostojeći sistem socijalne podrške pod kojom se podrazumevaju prvenstveno porodica i prijatelji
  • Loš i nepodržavajuć partnerski odnos
  • Nisko samopouzdanje
  • Traumatičan ili stresan porođaj
  • Stres oko brige o detetu/deci
  • Novorođenče sa zdravstvenim problemima ili problematičnim temperamentom
  • Nizak socioekonomski status (siromaštvo)
  • Neplanirana ili neželjena trudnoća

Moguće posledice postoporođajne depresije

Neželjene posledice postporođajne depresije se tiču odnosa majke i deteta, razvoja deteta porodičnih problema. Što duže traju simptomi, odnosno što je duži period u kome osoba sa postporođajnom depresijom ne potraži stručnu pomoć i ne dobije podršku porodice, to su posledice veće i ozbiljnije.

Najčešća i najočiglednija posledica postporođajne depresije majke je redukovana interakcija između majke i bebe. Pod ovim se podrazumeva da majka obraća manje pažnje na dete, pruža mu manje fizičke nežnosti (dodira, maženja, uzimanja u ruke) i manje se uključuje u vokalnu i vizuelnu komunikaciju sa bebom (manje se gleda sa bebom i manje se osmehuje, manje razgovara sa bebom i manje joj priča).

Kao posledica smanjene intereakcije majke i bebe, dete može da ima problema sa razvojem ili se neki od bazičnih razvojnih procesa (prohodavanje, usvajanje govora) mogu odvijati sa zakašnjenjem u odnosu na uobičajeno. Pored toga, kod dece čije majke nisu lečile postporođajnu depresiju, kasnije mogu da se jave emocionalni problemi i problemi u ponašanju.

S obzirom na to da odnos majke i deteta kada je u pitanju novorođenče ima većeg uticaja na dete, veće su i posledice ukoliko je ovaj odnos na neki način poremećen. Međutim, postpartalna depresija koja se može javiti kod očeva, takođe utiče kako na bebu, tako i na porodične odnose.

Lečenje postporođajne depresije

Preuzimanje uloge roditelja se u društvu smatra jednim od najlepših trenutaka u životu pojedinca i zbog toga se stvara očekivanje od majke (ili oca) da rođenje deteta prate osećanja radosti i ispunjenosti. Ovakvi (nametnuti) standradi otežavaju osobama koje pate od postporođajne depresije da sebi i drugima priznaju da imaju poteškoće da se izbore sa svime što (nova) beba donosi, kao i sa svojim osećanjima. Prema tome, prvi korak je priznati sebi da postoji problem, a zatim potražiti stručnu pomoć.

Ako je primetno neko od sledećih stanja, potrebno je da se obratite za pomoć psihijatru/psihologu/psihoterapeutu:

  • Simptomi koji su navedeni u odeljku Simptomi postporođajne depresije traju duže od dve nedelje
  • Simptomi se intenziviraju
  • Primetna je otežana briga o detetu kao posledica simptoma
  • Onemogućeno je obavljanje svakodnevnih zadataka kao posledica simptoma
  • Javljaju se misli o povredjivanju sebe ili bebe

Lečenje postporođajne depresije se razlikuje u zavisnosti od toga koliko je depresija ozbiljna, pa nekada može pomoći i kratko psihološko savetovanje, a nekada je potrebno uzimati prepisane lekove.

  1. Psihoterapija je efektivan način kojim se osoba može izboriti sa postporođajnom depresijom. Ona može podrazumevati grupe za emocionalnu podršku, individualnu psihoterapiju ili psihoterapiju za parove.
  2. Antidepresivi su lekovi koji se najčešće prepisuju, ukoliko je potrebna farmakoterapija, ali antidepresivi se nikako ne smeju uzimati bez odobrenja i uputstva lekara.

Kako možete pomoći sebi ako proživljavate postporođajnu depresiju

Pored stručne pomoći, korisno je uzeti u obzir sledeće savete koje sami možete primeniti:

  1. Nemojte imati previsoka očekivanja od sebe, naročito u pogledu toga kako bi trebalo da se osećate.
  2. Budite u kontaktu sa članovima porodice i prijateljima koji vam pružaju podršku, nemojte se izolovati.
  3. Negujte svoju vezu sa partnerom (ukoliko ga imate), nađite vremena za razgovor i razumevanje.
  4. Nađite vremena za odmor.
  5. Praktikujte fizičku aktivnost koja vam prija i koju je lekar odobrio (u skladu sa vašim fizičkim stanjem).
  6. Nemojte se stideti i obratite se za pomoć.

Kako možete pomoći nekome ko ima postporođajnu depresiju

Ukoliko ste kao prijatelj ili član porodice primetili da osoba pati od simptoma postporođajne depresije:

  • Budite spremni da pokrenete razgovor i predložite osobi da potraži stručnu pomoć
  • Pokažite razumevanje i pružite podršku
  • Pružite pomoć oko svakodnevnih zadataka sa kojima se suočava

Podeli tekst:

Neda Janićijević je diplomirani klinički psiholog i trenutno je na master studijama iz iste oblasti, a pohađa i edukaciju iz Sistemske porodične psihoterapije.

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 1

  1. ivan 17.06.2023

    iskam da imam dete. i da ro osinova ako moze.


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde


ZAKAZIVANJE 063/687-460