Prema Svetskoj Zdravstvenoj Organizaciji, prestanak pušenja, pravilna ishrana i lečenje određenih infekcija mogu sprečiti nastanak oko trećine malignoma. Ovo je izuzetno značajno ukoliko se zna da je stopa obolevanja od malignih bolesti u svetu u porastu za 50% i da se očekuje 15 miliona novoobolelih do 2020. godine.
Ishrana utiče kako na prevenciju, tako i na usporavanje ili, ređe, zaustavljanje procesa kancerogeneze. Dokazi o kompleksnoj povezanosti između navika u ishrani i karcinoma prikupljeni su tokom brojnih i metodološki različitih istraživanja. Utvrđeno je da različiti činioci ishrane učestvuju u etiologiji oko polovine malignih bolesti.
Povezanost nekih nutritivnih činioca sa malignim bolestima
Lokalizacija | Masti | Telesna masa | Vlakna | Voće, povrće | Alkohol | Dimljene, usoljene, na roštilju spremljene namirnice |
Pluća | * | X | ||||
Dojka | X | X | * | X | ||
Debelo crevo | X | X | * | * | ||
Prostata | X | X | * | |||
Žučna kesa | X | * | ||||
Rektum | X | X | ||||
Endometrijum | X | |||||
Usta | * | X | ||||
Stomak | X | X | ||||
Bubreg | X | |||||
Grlić materice | X | * | ||||
Štitna žlezda | X | |||||
Jednjak | X | X |
X-faktor rizika
*-protektivni faktor
Mikronutrijenti koji smanjuju rizik za pojavu raka
Zaštitna materija | Preporučena dnevna doza | Komentar |
Selen | 200 µg | suplementacija smanjuje rizik za nastanak raka; nedostatak povećava rizik za pojavu raka |
Vitamin A | 1000 µg | reguliše epitelizaciju usne duplje, digestivnog i respiratornog trakta i kože |
Vitamin C | 250-500 mg | smanjuje rizik za rak pluća i digestivnog trakta |
Vitamin E | 200 µg | smanjuje rizik za nastanak raka |
Folna kiselina | 0,4 mg | smanjuje rizik za nastanak raka pluća, posebno kod pušača |
Vitamin B12 | 10-20 µg | smanjuje rizik za nastanak raka pluća, posebno kod pušača |
Kalcijum | 1g | smanjuje rizik za nastanak raka debelog creva |
Vitamin D | 10µg | smanjuje rizik za nastanak raka debelog creva |
Preporuke u vezi ishrane za sprečavanje raka Svetskog fonda za istraživanje raka
- Ishranu treba da čine uglavnom namirnice biljnog porekla, pre svega voće, povrće i integralne žitarice, minimalno prerađene.
- Održavanje telesne mase u poželjnim granicama.
- Svakodnevna fizička aktivnost je neophodna (najmanje 1 sat šetnje dnevno i vežbanje 1 sat nedeljno).
- Voće i povrće treba unositi dnevno 400 do 800 g (ili 5 i više porcija) tokom cele godine.
- Žitarice, mahunarke i korenasto i krtolasto bilje treba unositi 600-800 g dnevno (ili više od 7 porcija).
- Upotreba alkohola se ne preporučuje i treba je ograničiti na manje od 3 pića dnevno za muškarce tj. jedno za žene.
- Smanjiti unos crvenog mesa na manje od 80 g dnevno. Riba, piletina ili meso divljači imaju prednost u odnosu na crveno meso.
- Smanjiti unos masti, pre svega životinjskih.
- Smanjiti unos kuhinjske soli i slanih namirnica.
- Ne upotrebljavati hranu koja je usled produženog čuvanja na sobnoj temperaturi podložna kontaminaciji gljivicama.
- Koristiti hlađenje u frižideru i druge odgovarajuće me-tode za čuvanje lako kvarljivih namirnica.
- Obratiti pažnju na aditive čija nepravilna upotreba može biti opasna po zdravlje.
- Pregorelu hranu baciti. Soljeno i dimljeno meso, kao i meso i ribu pečenu na plamenu treba upotrebljavati samo povremeno.
- Ukoliko se pridržava navedenim preporukama ne treba upotrebljavati dijetetske suplemente.
Nema nijednog sigurnog dokaza da pojedine namirnice imaju bilo kakav uticaj na brzinu rasta postojećeg tumora. Međutim, ishrana i ishranjenost onkoloških bolesnika, su značajne za tok bolesti, budući da mogu popraviti opšte stanje, snagu i samopouzdanje bolesnika, kao i kvalitet života. Osim toga, kod oko 50% obolelih od malignih bolesti (u zavisnosti od vrste tumora) javljaju se različiti problemi u vezi ishrane, bilo kao direktna posledica rasta tumora, bilo kao prateći efekti lečenja. Pored problema u ishrani do kojih dovodi sama bolest, mogući su i sekundarni nutritivni problemi koji nastaju zbog specifične prirode i lokalizacije tumora, kao i terapije. Dodatni problem je smanjenje otpornosti organizma, što pogoduje razvoju infekcija, posebno oportunističkih.
Dijetetski saveti nakon izvršene resekcije želuca
- Doručak je obavezan.
- Odmah po ustajanju uzima se čaša limunade sa malo šećera ili čaj sa limunom.
- Ukoliko pacijent ima apetit, odmah posle limunade (ukoliko nema malo kasnije) uzeti sendvič sa sirom ili mesom sa 1 kašičicom butera preko hleba od prethodnog dana ili tvrdo kuvano jaje i tost.
- Marmelada, džem ili med se nikad ne jedu za doručak.
- Za doručak se može jesti gusta jaka supa sa testeninom ili pirinčem i povrćem, sa iseckanim mesom, kiselom pavlakom, umućenim jajetom i sl.
- Kiseli mlečni napici upotrebljavaju se samo uz ostale namirnice, nikada samostalno.
- U toku dana se jedu gusto kuvana jela, supe i sl. u više obroka.
- Mahunarke se loše podnose, kao i pečurke, sveže salate i voće, te se koriste isključivo kao kuvano i pasirano (bez kore).
- Vitamin C se dodaje u vidu tableta.
- Izbegavati jako zaslađene napitke, kao i mineralnu vodu.
Preporuke u vezi sa ishranom kod obolelih od karcinoma kod pojave pojedinih simptoma
- Otežano žvakanje
- Ne uzima se čvrsta hrana.
- Hiperenergetski, tečni napici se preporučuju kao suplementi.
- Mali česti obroci na slamku.
- Koriste se obroci velike energetske gustine.
- Anoreksija
- Jede se kod pojave apetita.
- Mali, česti obroci.
- Izbegavati hranu jakih mirisa.
- Servirati hranu atraktivno.
- Koristiti stimulatore apetita.
- Gađenje, muka
- Mali, češći obroci.
- Izbegavati jako slatka i masna jela. Ujutro nekoliko keksa (krekera).
- Pre obroka kratka šetnja.
- Alkalne vode u malim količinama, Duboko disanje.
- Hladniji obroci.
- Nemogućnost uzimanja obroka zbog slabosti
- Pripremanje jela koje ne traži dugo žvakanje (puding, lake supe, meko voće, gotovi dezerti, mesne konzerve)
- Proliv,povraćanje
- Izbegavati sveže voće i salate.
- Izbegavati povrće koje stvara gasove. Redukovati biljna vlakna.
- Unositi dosta tečnosti (2.5-3 litra).
- Mineralno-vitaminski suplementi.
- Zatvor
- Dosta tečnosti u ishrani, kao i biljna vlakna i mleko ukoliko se podnose.
U toku radioterapije preporučuje se upotreba animalnih namirnica u kuvanom obliku, kao i upotreba namirnica bogatih liposolubilnim vitaminima. Isključuju se: alkohol, kafa, čaj, margarin, slanina, majonez, ovčije meso, suhomesnati proizvodi, riba u ulju, gusti voćni sokovi.
Alternativna dijetoterapija kod obolelih od karcinoma je česta i rasprostranjena, ali do sada nijedna od njih nije odobrena kao efikasno sredstvo za lečenje raka. Kod nekih pacijenta, eventualno se alternativne dijete mogu koristiti u oslobađanju napetosti i sporednih efekata lečenja. Ukoliko se koristi samo alternativna terapija, pacijenti dovode sebe u rizik i otežavaju kasnije lečenje. Društvo za ishranu SAD izdalo je saopštenje kojim upozorava na štetne posledice npr. makrobiotičke dijete za obolele od raka. Neke od alterna-tivnih dijeta preporučuju neukusnu hranu, te oboleli od karcinoma, ionako bez apetita, još više može oslabiti.
Hvala Vam na ovim sadržajnim i stručnim informacijama. Značaj zdrave ishrane i uopšte načina života je veliki, ali mnogi ljudi ne znaju šta to konkretno znači - kako se treba hraniti, šta je organizmu potrebno zaista, šta ne. Meni puno znače ove informacije.
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde