Vitamin C

Vitamin C ili askorbinska kiselina je vitamin rastvorljiv u vodi, a prisutan je u svežem voću i povrću. On je jedan od najispitanijih i najviše opisanih vitamina. Učestvuje u brojnim biološkim procesima. Važan je za sintezu kolagena i karnitina i za metabolizam masnih kiselina. Najjači je antioksidans među vitaminima. Inače je vitamin C poznat po skorbutu, bolesti koja nastaje zbog njegovog nedostatka.

Hemijska struktura

Vitamin C, askorbinska kiselina spada u grupu vitamina rastvorljivih u vodi i vitamina sa koenzimskim delovanjem. Po hemijskom sastavu je lakton 2-keto-L-glukonska kiselina. Pripada biohemijskim redoks sistemima. Reverzibilno može preći u dehidroaskorbinsku kiselinu koja ima isto vitaminsko dejstvo.
Vitamin C je bela kristalna supstanca, stabilna u kiseloj sredini, a osetljiva na toplotu (50-90 % se uništava kuvanjem), vazduh i alkalije. Bakar je uništava.
Apsorpcija se obavlja u sluznici usne duplje i u gornjem delu tankog creva. Apsorpciju vitamina C pomažu kalcijum, magnezijum, svi vitamini i minerali, a odmažu stres, visoka temperatura tela, duvan, alkohol, antibiotici, salicilati, kortizon i oralna kontraceptivna sredstva.

Izvori

Najbogatiji izvori vitamina C su šipak, južno (citrus) voće, višnja, crni ribizla, lisnato povrće, kupus, krompir, paprika i zeleno povrće (gde ima najviše hlorofila u spoljnim listovima). Ima ga u semenu u fazi klijanja.  U mleku i životinjskim tkivima se nalazi malo vitamina C.

Mnoge vrste životinja mogu sintetisati askorbinsku kiselinu jer imaju enzim koji može da konvertuje glukozu ili galaktozu u L-askorbinsku kiselinu. Čovek ne može da sintetiše C vitamin i zbog toga ga mora unositi putem hrane.

Uloga

Vitamin C ima mnoge uloge u organizmu s tim što sve još nisu ni otkrivene.

• Redukujući agens u živim supstancama što ima značajnu ulogu u apsorpciji hrane (kalcijum, gvožđe, folna kiselina),
• Stvaranje kolagena,
• Sinteza i produkcija steroidnih hormona - antiinflamatorno dejstvo,
• Sinteza neurotransmitera,
• Antioksidans (povećava moć fagocita i tako direktno deluje na bakterije, a indirektno preko enzima mijeloperoksidaze stvara slobodne radikale koji oštećuju metabolizam bakterija). Kao antioksidans vitamin C smanjuje incidencu karcinoma, naročito želuca.
  

Dnevne potrebe

Preporučene doze: muškarci i žene  60 mg/d, trudnice i dojilje  100 mg/d
Duvan uništava vitamin C u organizmu, zbog čega pušači treba da unose i do 200 mg vitamina C na dan. Ranije preporuke za vitaminom C su bile veće, međutim danas se ne preporučuju veće doze od 60 mg zbog:

• rebound efekta jer je zapaženo da dugotrajno uzimanje velikih doza, a zatim nagli prestanak dovodi do skorbuta (avitaminoze);
• ako trudnica uzima veće doze novorođenče može imati veće zahteve za C vitaminom;
• postoji rizik od stvaranja kalcijum oksalata u bubrezima i žučnoj kesici;
• kiseo urin nastaje ukoliko se duže uzimaju veće količine vitamina C pa se tada razvijaju bakterije koje su osetljive na alkalije;
• veće doze maskiraju urinarne glukoza testove i druge krvne testove (glikozurija+);
• smanjuje efekat antikoagulantne terapije;
• tablete C vitamina sadrže inertne materije (natrijum koji povećava krvni pritisak, a može dovesti i do dijareje jer ima laksativni efekat);

Hipovitaminoza

U uslovima normalne ishrane ne dolazi do deficita C vitamina jer čovek iz voća i povrća zadovoljava 90 % potreba, mleka i mlečnih proizvoda 5 %, jaja, ribe i mesa 1 % potreba.
U nepovoljnim životnim uslovima može da nastane deficit usled dugotrajnog neunošenja svežeg voća i povrća (tri meseca). Nedostatak vitamina C u organizmu nastaje nakon dugih zimskih meseci, kada se na proleće ne mogu popuniti ispražnjeni depoi vitamina C zbog visokih cena svežeg voća i povrća.
Hipovitaminoza je delimičan nedostatak vitamina C koji se manifestuje gubitkom apetita, umorom, nervozom, bolovima u mišićima i zglobovima, gubitkom telesne težine, suvom kožom i čestim prehladama.

Avitaminoza - skorbut - potpuni nedostatak vitamina C. Svi pomenuti simptomi hipovitaminoze su još izraženiji uz fragilnost (lomljivi) krvnih sudova i kapilarno krvarenje (petehije). Ako se deficit ne leči dolazi do izraženih krvarenja po koži, mišićima, desnima i unutrašnjim organima što može da dovede do iznenadne smrti.
Takođe, zapažamo anemiju koja je kod hipovitaminoze mikro- i makrocitna. Anemija nastaje zbog toga što je vitamin C neophodan za sintezu hemoglobina, za pravilno sazrevanje eritrocita, za metabolizam folne kiseline, kobalta i gvožđa i kao odraz opšte pothranjenosti.
Deficit se lako otklanja davanjem 25 mg vitamina C deci (u mleko) četiri puta dnevno, jednu do dve nedelje, a odraslima se daju deset puta veće doze.

Hipervitaminoza

Vitamin C, ili askorbinska kiselina, je u najvećem broju slučajeva netoksična. U organizmu se zadržavaju samo male količine, dok se preterane količine brzo izlučuju urinom. Ipak, veće količine mogu izazvati neke popratne pojave, iako ne ozbiljne. Prvi i najčešći znak da je telo zasićeno askorbinskom kiselinom jeste proliv. Ostale popratne pojave čine mučnina, dizurija (peckanje kod mokrenja) i osetljivost kože na dodir. Hemoliza (raspadanje crvenih krvnih zrnaca) najozbiljnija je posledica previsoke koncentracija vitamina C u krvi, ali je ova pojava izuzetno retka i pojavljuje se tek kod  unosa vrlo visokih količina vitamina C.