Način planiranja pravilne ishrane

Cilj planiranja uravnotežene ishrane, koja unapređuje zdravlje i sprečava obolevanje, jeste postizanje energetske i biološke vrednosti i strukture ishrane pojedinca, grupe ljudi ili populacije.

Pravilna ishrana mora zadovoljiti nekoliko osnovnih postavki:

  • sadrži dovoljno energije, kao i svih potrebnih hranljivih i zaštitnih materija u skladu s nutritivnim potrebama pojedinca ili grupe;
  • osigura uravnotežen odnos čvrstih i tečnih namirnica koje su lako svarljive;
  • osigura osećaj sitosti i zadovoljstva nakon uzimanja obroka.


Kod postavljanja populacionih dijetetskih ciljeva polazi se od podataka o zdravstvenom stanju stanovništva, utvrđenih stopa obolevanja i umiranja i ostalih socijalno-medicinskih pokazatelja za bolesti koje su povezane sa ishranom. Kod individualnog planiranja ishrane ili sastavljanja jelovnika u društvenoj ishrani polazi se od izračunavanja energetskih potreba. Planiranje ishrane podrazumeva sastavljanje plana obroka za jedan ili više danapremaenergetskim i/ili drugim nutritivnim potrebama korisnika, uz korišćenje odgovarajućih standarda. Ctandardi su preporučeni dnevni unos energije, hranljivih i zaštitnih materija neophodnih zaodržavanje fizioloških funkcija i zdravlja (tabela). Svetska Zdravstvena Organizacija definiše energetske potrebe čoveka kao energetski unos usklađen sa energetskim rashodom, koji treba da održi energetsku ravnotežu pojedinca, čija je ishranjenost i sastav organizma, kao i stepen fizičke aktivnosti u skladu sa dobrim zdravljem. Kod dece, trudnica ili dojilja energetske potrebe uključuju i energiju potrebnu za rast ili sekreciju mleka.

Organizam zadovoljava dnevne energetske potrebe unosom i metabolizmom masti, ugljenih hidrata, proteina i alkohola (tabela 1). 

Tabela 1. Prosečne vrednosti dobijene sagorevanjem proteina, masti, ugljenih hidrata i alkohola

Materija

kcal/g

kJ/g

Proteini

4

17

Masti

9

37

Ugljeni hidrati

4

17

Alkohol

7

29

Energija se izražava u kilokalorijama (kcal) tj. kilodžulima (kJ). Prilikom preračunavanja iz jednih u druge jedinice primenjuje se sledeće: 

1 kcal = 4.167 kJ

0.2388 kcal = 1 kJ

Energetske potrebe organizma uslovljene su različitim faktorima. Pri planiranju ishrane moraju se uzeti u obzir pol, uzrast, zdravstveno stanje, fizička aktivnost, okruženje i drugi faktori.

Kolektivno planiranje ishrane se planira prema prosečnim energetskim preporukama za dati kolektiv (predškolski, školski, studentski, radnički).

Dnevne energetske potrebe predstavljaju zbir potreba za bazalni metabolizam, postprandijalnu termogenezu i fizičku aktivnost.

Bazalni metabolizam je minimalna količina energije koja je neophodna za funkcionisanje organizma koje potpuno miruje u ležećem položaju sa zatvorenim očima. Veličina zavisi od telesne mase, telesnog sastava, uzrasta, pola, termoregulacije, zdravstvenog stanja organizma i dr. Bazalni metabolizam učestvuje sa 60-75% u energetskoj potrošnji i u praksi se izračunava prema (tabela 2). 

Tabela 2. Izračunavanje bazalnog metabolizma na osnovu telesne mase (TM*) prema SZO

Uzrast (god)

Muškarci (kcal /dan)

Žene (kcal /dan)

0-3

60.9 x TM-54

61.0 x TM-51

3-10

22.7 x TM +495

22.5 x TM +499

10-18

17.5 x TM +651

12.2 x TM +746

18-30

15.3 x TM +679

14.7 x TM +496

30-60

11.6 x TM +879

8.7 x TM +829

>60

13.5 x TM +487

10.5 x TM +596

TM*- telesna masa u kg; ukoliko bitno odstupa od preporučenih vrednosti indeksa telesne mase, koristi se poželjna vrednost, a ne izmerena telesna masa

Postprandijalna termogeneza ili metabolički odgovor na unos hrane predstavlja potrošnju energije potrebnu za unos, varenje, apsorpciju i transport pojedinih sastojaka hrane kroz crevnu sluzokožu. Pri raznovrsnoj ishrani postprandijalna termogeneza učestvuje sa 5-10% uenergetskojpotrošnji i najviša je za proteine, zatim za ugljene hidrate i masti.

Energetska potrošnja za fizičku aktivnost (Physical Activity Level –PAL, tabela ) sastoji se od različitih aktivnosti koje se predstavljaju kao indeks fizičke aktivnosti (Physical Activity Ratio –PAR) i obuhvataju energiju potrebnu za mirovanje u krevetu (san i odmor), profesionalnu i neprofesionalnu aktivnost (tabela 3). U većini slučajeva čini 15-30% od energetske potrošnje. 

Tabela 3. Koeficijenti težine fizičkih aktivnosti (PAL) prema SZO 

Pol

Laka fizička

aktivnost

Umereno teška

fizička aktivnost

Teška fizička aktivnost

Muški

1.55

1.78

2.1

Ženski

1.56

1.64

1.82

Energetske potrebe određuju se u praksi različitim formulama

Neke formule koriste idealnu telesnu masu za uzrast i pol (TMi) kao npr.

Energetske potrebe = TMi x 24 x PAL

TMi - telesna masa (u kg)

24 - orijentaciona vrednost dnevnog bazalnog metabolizma kao 1 kcal/kg/h

PAL - koeficijent težine fizičkih aktivnosti (prema tabeli)

Idealna telesna masa određuje se formulama npr:

Za muškarce  TMi = (TV -100) – (TV -150/ 4)
Za žene          TMi = (TV -100) – (TV -150/ 2,5)
TV - telesna visina u cm

Postoji i formula koja koristi vrednosti bazalnog metabolizma koji se izračunava na osnovu tablice (tabela 2)

Energetske potrebe = BM x PAL

BM – bazalni metabolizam (izračunava se prema tabeli )

PAL - koeficijent težine fizičkih aktivnosti (prema tabeli )

SZO i EZ daju tabelarne preporuke za procenu ukupnog energetskog unosa za decu i odrasle (tabela 4).


Podeli tekst:

Prof. dr Maja Nikolić je specijalista higijene i subspecijalista zdravstvenog vaspitanja, nutricionista, dijetolog. Radi na Medicinskom fakultetu u Nišu.

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde