Holesterol se u krvi prenosi pomoću čestica koje se nazivaju lipoproteini. Lipoproteini velike gustine (ili skraćeno HDL) prenose holesterol koji je označen kao HDL holesterol ili "dobar" holesterol. Lipoproteini male gustine (ili skraćeno LDL) prenose holesterol koji je označen kao LDL holesterol ili "loš" holesterol.
Pretpostavlja se da HDL uklanja holesterol iz zidova arterija i vraća ga nazad u jetru radi njegove prerade. Uklanjanjem
holesterola sa zidova krvnih sudova sprečava se ateroskleroza i time je rizik za moždani udar i srčani udar sveden na minimum. Muškarci imaju niži nivo HDL holesterola u svom organizmu od žena. Izvesne promene u ishrani i životnom stilu mogu imati pozitivne efekte na povećanje nivoa HDL holesterola: koristiti maslinovo ulje umesto suncokretovog, izbegavati zasićene masne kiseline, jako su korisne jabuka, dunja i šargarepa, pojačanje fizičke aktivnosti, prestanak pušenja, smanjenje gojaznosti itd.
Kada je nivo LDL holesterola povišen on počinje da se lepi za unutrašnju površinu krvnih sudova, čime ih sužava i smanjuje njihovu elastičnost. Ova pojava se zove ateroskleroza, i samim tim se povećava šansa da dođe do srčanog ili moždanog udara. LDL holesterol se može smanjiti ukoliko se pridržavate dijete i promenite određene životne navike.
Holesterol sam po sebi nije štetan, već način na koji se holesterol prenosi i njegova količina izazivaju štetne posledice. Sa druge strane, nedostatak holesterola u organizmu može da ima za posledicu oštećenje jetre, smanjenje pamćenja i koncentracije.
Preporučene vrednosti za holesterol i trigliceride kod odraslih su:
- ukupan holesterol < 5,20 mmol/L
- HDL holesterol > 1,6 mmol/L
- LDL holesterol < 3,4 mmol/L
- tririgliceridi < 1,7 mmol/L
Izvor:
