Sve oblasti – pitajte doktora

Poštovana,

Namera Vašeg partnera da udjete u brak bez tajni je zaista za svaku pohvalu, ali ponekad može biti i kontraproduktivna, kao što je slučaj sa Vašom vezom. Niko nije savršen pa ni Vaš partner, te kao i svi obični ljudi može da pogreši. Na Vama je da procenite da li je ta greška toliko velika da postaje neprihvatljiva za nastavak Vaše veze. Kada donosite odluku, uzmite u obzir i druge karakteristike Vašeg partnera i Vaše veze, kao i činjenicu da je nakon tog dogadjaja u prošlosti izabrao Vas kao osobu sa kojom je dalje gradio, kako kažete, “skoro savršenu” vezu. Treba da znate da su motivi za ulazak u seksualnu vezu kod muškaraca i žena nešto drugačiji – odnosno da muškarac veoma često ulazi u paralenu vezu samo zbog seksualnog iskustva, dok je ženama često potrebna i drugačija motivacija – najčešće povezana sa emocijama. Ono što je problem je što pri procenjivanju postupka drugih ljudi, te postupke sagledavamo iz svojih pozicija i kroz svoje (potencijalne) motive u takvoj situaciji, dok u realnosti oni mogu biti veoma prozaični. Ukoliko su Vaše psihičke reakcije toliko izražene da Vas remete u svakodnevnom životu i funkcionisanju, obratite se psihologu ili psihijatru koji ima zavrešenu edukaciju iz bračne/porodične psihoterapije koji će Vam na stručan način pomoći da prebrodite partnersku krizu.

Poštovana,

Kada dominiraju telesne tegobe, ono što je važno prvo uraditi je da se isključi postojanje telesne bolesti. Zato je potrebno da se najpre javite internisti koji će proveriti stanje vašeg kardiovaskularnog sistema i sistema za disanje. Ako je sve u redu sa Vašim telesnim zdravljem, onda to mogu biti simptomi psihičke bolesti. Da bi se procenilo o kojoj se tačno psihijatrijskoj bolesti radi, trebalo bi malo više podataka nego što ste dali u Vašem pismu a najvažnjije od svega – od čega se tačno bojite tokom napada straha. Ovaj opis bi mogao da odgovara eventualno noćnim paničnim atacima, ali i nekim drugim stanjima u psihijatriji. Ako se radi o paničnom poremećaju, to se rešava prilično uspešno lekovima i/ili psihoterapijom (kognitivno – bihejvioralna psihoterapija). Najbolje bi bilo da se obratite psihijatru koji će uraditi kompletnu procenu i predložiti adekvatnu pomoć.

Poštovana,

Flunirin spada u grupu antidepresiva, ali je njegovo indikaciono područje znatno šire tako da se primenjuje i kod tretmana pojedinih anksioznih poremećaja, hipohondrije, depersonalizacionog poremećaja, dismorfofobije, poremećaja ishrane itd. Svaki lek, pa i Flunirin treba uzimati onako kako je lekar propisao. Flunirin se obično pije ujutru i po podne, najčešće ne mnogo kasno jer kod nekih osoba večernja doza može negativno da utiče na san. Takodje se preporučuje da se uzima nakon jela, tačnije nakon doručka i ručka, obzirom da kod nekih osoba može da izazove u prvih nekoliko dana mučninu. Ne preporučuje se da se doza samoinicijativno povećava bez konsultacije lekara, obzirom da postoje ograničenja u dozvoljenjim dnevnim dozama za svaku bolest iz indikacionog područja Flunirina.

Poštovana,

Strah se kao simptom (tegoba) može naći u skoro svim psihijatrijskim oboljenjima. Ne leče se svi strahovi na isti način već, zavisno od primarnog oboljenja, dajemo specifične lekove. U najvećem broju slučajeva lekovi za smirenje kao što je Ksalol, nisu u mogućnosti da samostalno razreše strahove, već se dodaju lekovi koji imaju nešto drugačije dejstvo da bi došlo do povlačenja tegoba (što je verovatno neophodno i u Vašem slučaju). Što se tiče postupaka koje možete da primenite za kontrolu straha, oni takodje zavise od vrste strahova. Ako se radi o neurotičnim strahovima, tu su metode izbora iz kruga kognitivno – bihejvioralnih tehnika poput progresivne mišićne relaksacije, vežbe dubokog i sporog disanja, kognitivnih tehnika. Neke od tih metoda možete naći i na našem sajtu, ali je najbolje da se obratite edukovanom psihoterapeutu koji će napraviti procenu Vaših strahova i na osnovu toga predložiti specifičnu metodu. Nestručna upotreba lekova i psihoterapijskih metoda, bez predhodne konsultacije lekara psihijatra može da bude kontraproduktivna.

 
Ventrikularni septalni defekt (VSD) je najčešća urođena srčana mana. VSD predstavlja defekt na međukomorskoj pregradi i može biti na bilo kom nivou ove pregrade. Znači, postoji komunikacija između leve i desne komore. Kako je pritisak u levoj komori veći, krv bogata kiseonikom ne ide u sistemsku cirkulaciju već se vraća u desnu komoru i ide u plućnu cirkulaciju. Ukoliko je VSD veliki onda je i količina krvi koja se preliva u desnu komoru velika i VSD se mora zatvoriti. VSD se često operiše u detinjstvu upravo da bi se sprečio razvoj komplikacija koje bi bile neminovne već u drugoj i trećoj deceniji života. Sama operacija se izvodi hirurškim prešivanjem defekta ili stavljanjem "zakrpe" od specijalnih materijala ili od srčane maramice. Ukoliko u trenutku operacije nije bilo znakova oštećenja srca a sama operacija je uspela i nakon nje nema više prelivanja krvi iz leve u desnu komoru, onda pacijent ima najnormalniji život sa minimalnim ili nikakvim ograničenjima. Da bi imali dozvolu za bavljenje sportom (verovatno se misli na rekreativni a ne na takmičarski sport) potrebno je da uradite EHO pregled srca, EKG i da Vas pregleda kardiolog koji će Vam to verovatno i dozvoliti. Navešću primer poznatog fudbalera Arsenala, mislim da se zove Ndvanko Kanu, koji je imao urođenu aortnu stenozu koja je otkrivena pri neuspelom transferu u Milan. Operisan je, dobio je čak veštačku valvulu i nastavio profesionalno da igra fudbal.