Sve oblasti – pitajte doktora

Postovana "ocajna" mama, Dva puta sam morao da se vracam na pocetak pisma da proverim koliko vas sin ima godina. Prvi put, kada ste napisali da niste mogli da ga naterate da uci pa ste mu uzeli profesora (ucinilo mi se da se radi o osnovcu), a drugi put kada vam je rekao da treba da gledate stvari sa lepse strane (tada mi se ucinilo da je mnogo stariji jer vam je udelio savet). Cini se da sva tri muskarca imaju zamerku na vase ponasanje. Najstariji vam zamera na nedavanje podrske i nevericu u ispravnost vaspitnih metoda koje bi primenio (pa se umesto na vaspitavanje dece skoncentrisao na posao). Stariji sin vam zamera za "smaranje" i "koluta ocima" kada sa njim razgovarate (nejasno je da li zamera za procenu trenutka kada mu se obracate ili na nacin ili na sadrzaj). Najmladjeg "drma" pubertet (sto naslucujem znaci konflikt oko onog sto se trazi i onoga sto se dopusta). A vi pri tome niste ponudili nikakav predlog sta cete Vi uraditi povodom toga. Ja se pitam kome cete da se pridruzite, a kome postaviti granice? Koliko jos vremena treba dok vi i suprug utvrdite da li je problem u njegovom odsustvu ili vasem popustanju i da li cekate da samo jedan promeni taktiku ili da se napokon udruzite? Trougao u kome se nalazite vi, suprug i vas sin, da je mu moc koju adolescenti koristeupustajuci se u rizicne situacije. A moc izgleda potice upravo od roditelja koji ne igraju za isti tim vec utvrdjuju ko je napravio veci propust. Podsmevanje starijeg sina nije za podcenjivanje, jer se prolaskom vremena postaje sve manje jasno ko je roditelj. Sa druge strane, i roditelji se stalno trebaju pitati koliko njihovo "dete" ima godina. Adolescentu od 17 god. veoma je vazno sta misle njegovi vrsnjaci i da li se uklapa u drustvo. Misljenje roditelja postaje sve manje vazno u tom periodu, pogotovo ako netakticno insistiraju na ogranicenju slobode kretanja i govora. Svojim nastupima sve se vise pretvaraju u cangrizave komsije, a sve manje ostaju tacke oslonca i poverenja. To ne mora biti pravila, ali se isuvise cesto ponavlja. Zaboravlja se da je komuniciranje moguce kada su ljudi spremni na to (pogotovo adolescent). Da li uspevate da naterate nekoga da vas slusa dok govorite? U vasem slucaju, vi insistirate na razgovoru i obecanjima, a nejasne su konsekvence za ono sto vas sin cini (los uspeh, laganje, skitanje itd.). Sa druge strane treba odvojiti sta je njegovo ponasanje, a sta tudje ("valjanje trave", pijenje itd.), jer ocigledno da nije sve njegovo. Time se odvaja rizicno ponasanje od vrsnjackog uklapanja. Rad na poverenju podrazumeva i da jasno stavite do znanja protiv cega Vi jeste (ako pusi, da to moze van kuce, da prestane sa podsmevanjem roditeljima itd.), ali ne i citanje njegovih beleski i iznova proveravanje da li se drogira uprkos sto vam je receno da to ne radi i sto ste i sami uvideli testiranjem Verujem da testiranje niste uradili bez saglasnosti sina. Ocaj kao da dodje prirodno stanje u nemoci. Da li vi sve cinite da budete nemocni? Ukoliko se slazete samnom, onda je to neocekivan odgovor. A ako se ne slazete, pitam se sta mozete kao porodica ali i svako pojedinacno da ucinite da bi se odnosi promenili. Predlazem porodicni sastanak na kome ce se utvrditi nova pravila i ukazati na moguce konsekvence za nepridrzavanje pravilima. Ukoliko zelite da vas neko postuje, morate se tako i ponasati!

Postovani, Kao prvo saucesce! Smrt deteta je prirodna nelogicnost i na skali stresnih zivotnih dogadjaja u skoro svim kulturama je na prvom mestu. Porodici je potrebna velika snaga da se adaptira na takav gubitak i krene dalje i ponovo prosiri porodicu, zbog cega vam cestitam! Vasa devojcica je imala 6 godina kada joj je brat umro, sto znaci da nije bila "jako mala". Tu i sledecu godinu zivela je zajedno sa vama u atmosferi gubitka, od kojeg niste morali da je stitite jer sa punih 5 godina deca znaju da prave razliku izmedju stanja biti ziv i biti mrtav i da lil se neko vraca ili ne. Takodje, imaju uveliko razvijenu emociju zaljenja. Atmosfera u kojoj se gubitak prikriva, odnosno ne tuguje se otvoreno onda kada bi to trebalo da se cini, moze stvoriti osecanje nesigurnosti strepnje i kod odraslih, a kamo li kod dece koja tek sklapaju mozaik socijalno adekvatnih emocionalnih reakcija. U osmoj godini njenog zivota, nakon polaska u skolu i adaptacije na zahteve skole i vrsnjackog druzenja, nailazi vest o bebi. Mnogo vaznih dogadjaja, a tako malo mogucnosti da se na bilo koji nacin kontrolisu od nekog ko ima samo 8 godina. Odvajanje od roditelja da bi se uvezbala samostalnost jer dolazi na svet neko ko ce spavati u istoj sobi sa njenim roditeljima, samo je kap koja je mozda prelila casu da se zabrinutost i otvoreno pokaze. Svakako da njene godine pokazuju da je vreme samostalnosti uveliko zapocelo, ali u ovom slucaju ona se mora uvoditi postepeno i sa mnogo takta. Zajednicki relaksirajuci rituali pred uspavljivanje, sa postepenim snizenjem aktivnosti, "carobne lampice za isterivanje strahova" koje mogu da svetle svu noc, uz vasu takticnost u ohrabrivanju i nagradjivanju hrabrosti, svakako ce doprineti da i vi pobedite vase strepnje i nestrpljivost. Pomoc psihologa i decjeg psihijatra vam je ionako pri ruci ukoliko zatreba.

Postovani, Kombinacija motornog i glasovnog tika, svakako da zasluzuje paznju i kontinuirano pracenje. Ukoliko kombinacija tikova nije opservirana tokom ambulantnog pregleda, predlazem da napravite video snimak u dogovoru sa vasom devojcicom. Dva su razloga. Prvo, moze se iskoristititi u sto kompletnijem medicinskom pregledu, a kao drugo, od koristi je u primeni specificnog HRT terapijskog programa (Habit Reversal Therapy) o kome mozete naci ponesto i putem interneta. Obzirom da je pogorsanje nastalo od pre nekoliko dana, predlazem da ponovite pregled kod decjeg psihijatra. Ono sto meni ostavlja nejasnocu i pored zaista detaljne istorije problema, su najmanje 3 nelogicnosti. Prva, da se kombinacija slozenog motornog tika kako ste ga opisali sa jednostavnim glasovnim tikom opise kao zdravo stanje. Nije mi jasno zasto je detetu ukljucena terapija ukoliko je receno da je zdravo i da ne obracate paznju, uz odlazak svakih 15 dana na lekarsku kontrolu. Ukoliko nema indikacije, nema ni terapije. Takodje, nije mi jasno sta joj to govorite (a nije upozorenje) iako je savet lekara bio da ne obracate paznju na tikove dok ih ona ima, bez obzira koliko vas oni uznemiravaju? Akutno pogorsanje, (koja se kod tikova smenjuju sa poboljsanjima), kao i navedene nelogicnosti, razlog su zbog kojih treba napraviti kontrolni pregled i otvoreno razgovarati o navedenim nelogicnostima i daljem nastavku tretmana i prognozi.

Postovani Nikola, Vodena kila ne predstavlja opasnost ni po tebe ni po tvoje potomstvo. Ako dostigne velike razmere moze prestavljati smetnju te je treba operisati. Operacija je veoma jednostavna i brzo se izvodi. ass dr med sc Dragan Milic

U Domu zdravlja Vojvode Tankosica ul, tj Institiut za javno zdravlje soba 8 ili 9 Bul dr Zorana Djindjica 50

Terapija koju ste dobili je sasvim adekvatna: Verapamil da uspori, Cardiopirin da prevenira trombotične incidente i Xalol da sedira. I treba da sa 28 godina sve bude u redu ali Vas je nešto uvelo u 150 udara u minuti i terapija koju ste dobili kao prva terapija je dobra. A da li je trebalo nastaviti, to je već nešto drugo.

Dugačak QT interval predstavlja peredispoziciju za nastanak potencijalno opasnih poremećaja ritma (ventrikularna tahikardija) ali se one moraju dokazati na EKG-u ili Holter monitoringu. Ostaje pitanje da li je dečak izgubio svest pa je počeo da se davi ili je bilo obrnuto. Sa sazrevanjem QT interval se može promeniti i mislim da je rano za definitivne procene. U starijem uzrastu postoji više vrsta moguće terapije i dijagnostike a sada je najvažnije utvrditi da li dečak ima ventrikularne poremećaje ritma ili ne.

Ne bih rekao da se svi Vasi doktori razmimoliaze u dijagnozi. Obilne menstruacije su posledica hiperplazije endometrijuma, ( bujanja sluzokoze materice) sto je uglavnom uslovljeno hormonski ( estrogenom ).Ukoliko ste se ugojili posle porodjaja moguce je da gojaznost potencira hiperplaziju- jer je masno tkivo depo hormona. Takodje prisustvo mioma (i oni su estrogen zavisni) moze uzrokovati obilnije i duze menstrualno krvavljenje. Moj predlog za Vas je explorativna kiretaza (siguran sam da ce rezultat biti benigan) upravo zbog tog "zadebljanog" endometrijuma- da biste Vi bili mirni a zatim spirala Mirena koja ce resiti i obilnost i duzinu menstrualnog krvavljenja a takodje pozitivno delovati na problematiku mioma. Inace Vase godine nisu tipicne za ono sto Vam se dogaja jer ste jos uvek mladi. Naravno osim ovih pozitivnih efekata ovom spiralom bicete zasticeni i od nezeljene trudnoce.

Adekvatan odgovor bi mogao da se da nakon uvida u medicinsku dokumentaciju i sprovedenu dodatnu dijagnostiku facijalnog nerva i misica koji su zahvaceni promenom. Potrebno je da se javite maksilofacijalnom hirurgu radi pomenutih istrazivanja.

Postovana potreban vam je dobar gastroenterolog odnosno hepatolog (ne hematolog) jer stvari podsecaju na autoimunu leziju jetre. Ja se ne bih previse upustao u ovu problematiku, kako vam ne bih rekao nesto pogresno Puno pozdrava Dr Marjanovic

Postovana U Srbiji postoji mogucnost lecenja ovog oblika leukoze po protokolima koji se primenjuju svuda u svetu. Sto se prognoze tice ona zavisi od genetskih testova, tipizacije i slicno i vrlo je individualna te je nezahvalno davati procene bez ovih podataka. Ipak veliki broj oblika ovog obolenja u dece ima odlicnu prognozu koju zelim i vasoj rodjaki

Poštovana Gospodjo, prvo se izvinjavam zbog kašnjenja u odgovoru, jer sam bio na godišnjem odmoru. Ukoliko se jave ponovljeni prelomi, kod dece u razvoju, kao što je slučaj sa Vašim detetom, a posledica su manje traume ( ne pad sa visine, bicikla i slično), postoji mogućnost da se radi o smanjenoj koštanoj gustini (sadržaju minerala koji kostima daju čvrstinu). Ovo se može proveriti na osnovu ispitivanja koštane denzitometrije ( merenja gustine kosti) i odredjenih laboratorisjkih nalaza. Ukoliko smanjena gustina kostzi postoji, leči se odredjenim preparatima. Ukoliko su nalazi uredni, osim kvalitetne i uravnotežene ishrane, u kojoj su zastupljeni mleko i mlečni proizvodi, voće i povrće i meso, dodaci ishrani se ne preporučuju, osim multivitaminskuih preparata. Plivanje je fizička aktivnost koja najravnomernije utiče na opšti razvoj tela. Ukoliko ste u mogućnosti, možete me kontaktirati na Klinici za dečju hirurgiju i ortopediju KC NIŠ, posle 20.8. 2007, sa rendgenskim snimcima.

Postovana Katarina, vi i vasa cerka ste konstitucije koja izgleda kao mrsavost, ali ipak mozete se ugojiti ukoliko zelite. Ne radi se o zdravstvenom poremecaju vec o estetici. Dijetu propisujemo individualno u Savetovalistu za dijetetiku i dodaje se pola do 1 kg mesecno. Jede se vise puta dnevno, koriste se namirnice iz svih grupa i fizicka aktivnost se svodi na setnje.Ukoliko zelite javite se da zakazete preglede na 018 226 448 lok 156. Dr Maja Nikolic

Iz Vaseg pisma mi nije jasno zasto Vas sin povraca - da li to radi namerno jer ima utisak da ima visak kilograma iako je to pogresna procena - tada se radi o anoreksiji koju Vi spominjete u nazivu pisma, ili jednostavno, iako to ne zeli - povraca posle svakog obroka - tada moze da se radi o telesnom oboljenju ili o psihicki izazvanom poremecaju. Bez obzira o cemu se radi, ako za 8 meseci tretmana nije doslo do smanjenja tegoba, treba razmisliti o promeni leka jer verovatno nije efikasan u lecenju navedenog zdravstvenog problema. Veoma je vazno da se uradi dobra diferencijalna dijagnoza, odnosno da se razjasni o kom se oboljenju tacno radi. Ukoliko je izgubio i dosta na kilazi, a i telesno se dobro ne oseca, moguce je da se lecenje nastavi u bolnickim uslovima.

Poštovana, Možete se javiti na Kliniku i mislim da neće biti problema da se po propisanoj proceduri obavi ispitivanje. Prof. dr Slobodan Antić, internista-endokrinolog