Scintigrafija

Scintigrafija je dijagnostička metoda koja se koristi u nuklearnoj medicini za snimanje raspodele radiofarmaka u telu.

Način snimanja

Radiofarmaci su preparati koji sadrže jedinjenja ili biološke elemente obeležene radionuklidima (atomi hemijskog elementa sa nestabilnoim jezgrima koji emituju višak energije iz jezgra). Ispitaniku se daje radiofarmak, obično venskim putem pa se nakon nekog vremena, koliko je potrebno za raspodelu markera po telu, vrši snimanje. Snimanje se obavlja posebnim uređajem koji prati prostornu i vremensku raspodelu radiofarmaka u telu i na taj način se dobija slika određenog organa ili organskog sistema gde se radiofarmak nakupio.

Osnovni uređaj za izvođenje scintigrafije je gama kamera. Prema tehnici snimanja razlikuju se statička i dinamska scintigrafija.

Statička scintigrafija se izvodi primenom radiofarmaka koje se vezuju u ispitivanom organu. Snimanje se vrši posle određenog vremena od aplikacije, potrebnog za akumulaciju radiofarmaka u ispitivanom organu. Planarna tehnika daje dvodimenzionalnu prikaz distribucije radiofarmaka u celom organu, pa se snimanje vrši u većem broju projekcija (položaja). Tomografskom tehnikom se prevazilazi problem superponiranja i omogućava jasna vizuelizacija promena na scintigramima preseka organa, napravljenim na nivou lezije.

Dinamska scintigrafija se izvodi u jednoj projekciji, gama kamerom, povezanom sa digitalnim računarom. Snimanje počinje istovremeno sa intravenskom aplikacijom radiofarmaka i izvodi se u toku vremenskog perioda koji odgovara ispitivanom fiziološkom procesu. Celokupni period snimanja deli se na vremenske intervale i za svaki interval se dobija po jedan scintigram. 

Scintigram

Scintigrafski snimak se naziva scintigram. Scintigram je dvodimenzionalni prikaz raspodele radiofarmaka u određenom delu tela. Snimanje se može obavljati i u tankim slojevima (tomografija) čijom se rekonstrukcijom pomoću računara može dobiti trodimenzionalni prikaz. Raspodela radioaktivnog elementa u telu prikazuje izgled i funkciju ispitivanog organa.

Zaštita

Zbog mogućeg štetnog dejstva, unošenje radionukleida u organizam opravdano je samo kada radionuklidne metode daju kvalitetnije rezultate od drugih metoda. Pri tome treba voditi račuina o polu, starosti i fiziološkom stanju organizma. Posebna opreznost je potrebna za decu i trudnice i u njih radionuklidne metode imaju samo specifične indikacije.

Posle donošenja odluke o primeni radionuklidnih metoda obraća se velika pažnja na izbor radiofarmaka. Prednost imaju čisti gama emiteri, sa selektivnom distribucijom u organizmu i kratkim fizičkim vremenom poluraspada ili brzim izlučivanjem iz organizma. Oni se unose u organizam u najmanjoj aktivnosti koja može da obezbedi željene dijagnostičke informacije. Posle aplikacije radionuklida bolesnici se posebno evidentiraju u medicinskoj dokumentaciji, sa označavanjem vrste radionukida i njegove aktivnosti.

Primena

• Kardiovaskularni sistem: 
• 
  
  • perfuziona scintigrafija miokarda (bolest koronarnih arterija, hipertrofija zida, dilatacija šupljine komore),
  • scintigrafija infarkta miokarda.
• Respiratorni sistem: 
• 
  
  • perfuziona scintigrafija pluća,
  • ventilaciona scintigrafija pluća (plućna embolija, opstruktivne bolesti pluća, karcinom bronha, sarkoidoza)
• Endokrini sistem: 
• 
  
  • scintigrafija štitaste žlezde (određivanje funkcijskog statusa nodusa, diferencijalna dijagnoza cervikalnih i medijastinumskih masa, metastaze karcinoma štitaste žlezde, rezidualno tkivo posle tireoidektomije),
  • scintigrafija kore nadbubrežnih žlezda (adenom, karcinom),
  • scintigrafija srži nadbubrežnih žlezda (feohromocitom, metastaze),
  • scintigrafija paratireoidnih žlezda (adenom, diferencijalna dijagnoza cervikalnih tumora).
• Urogenitalni sistem: 
• 
  
  • dinamska scintigrafija bubrega (ispitivanje vaskularizacije, procena parenhimne funkcije, određivanje brzine drenaže urina i praćenje funkcijskog stanja presađenog bubrega),
  • perfuziona scintigrafija bubrega (vaskularne bolesti bubrega, hemodinamika presađenog bubrega i detekcija hirurških komplikacija nastalih na krvno-sudovnom sistemu),
  • statička scintigrafija bubrega (anomalije, tarumatska ozleda, infarkt bubrega, pijelonefritična izmenjenost bubrega, rano otkrivanje parenhimnih lezija),
  • scintigrafija skrotuma (diferenciranje akutne torzije od akutnog epididimitisa).
• Skeletni sistem: 
• 
  
  • scintigrafija kosti (metastaze, primarni tumor, vaskularne bolesti, inflamatorne bolesti, metaboličke bolesti, trauma, bolesti zglobova),
  • scintigrafija kostne srži (diferencijalna dijagnoza mijeloproliferativnih bolesti, kapacitet hematopoeze).
• Onkologija: 
• 
  
  • standarna scintigrafija (scintigrafija tumora različitih lokacija),
  • limfoscintigrafija (proširenost karcinoma u regionalnim limfnim žlezdama).
• Jetra i slezina: 
• 
  
  • hepatobilijarna scintigrafija (akutni holecistitis, dif. dijagnoza ikterusa, trauma bilijarnog sistema, anomalije, postoperativno ispitivanje),
  • scintigrafija krvnog prostora jetre (hemangiom),
  • scintigrafija slezine (neoplazme, infarkt, hipoplazija, anomalije, ciste i dr).
• Centralni nervni sistem: 
• 
  
  • standardna scintigrafija mozga (primarni tumori, metastaze, infarkt, apsces, hematom),
  • perfuziona scintigrafija mozga (cerebrovaskularne bolesti, demencije, epilepsija, trauma, bolesti ekstrapiramidnog sistema).

Pogledajte sva pitanja i odgovore u vezi sa scintigrafijom.