Sve oblasti – pitajte doktora

Na pregledu je konstatovano sledeće: TA 110/70, EKG uredan sa pleuroperikardnom athezijom na lateralnom zidu. Bavim se kuglanjem i biciklizmom, večiti sportista, padobranac, ronioc i td. Imam 52 godine, da li može ovim tempom dalje i šta treba preduzeti?
Pozdrav, hvala.

Da li smem da se izlazem fizičkim naporima (odlazim na aerobik) u slučaju da imam istegnuće mišića? Ne bih želela da gubim kontinuitet i mogu da izdržim trening iako osećam bol u nozi. Interesuje me da li to može imate negtivne posledice?

Hvala unapred na odgovoru

Pozdrav
ja imam 18 godina i imam veliki problem sa težinom. Težak sam 120 kg, visok 2m. Vežbam u teretani i za koji dan počinjem sa trčanjem kako bi' se suvišnih kilograma otarasio. Moje pitanje je da li pri takvim fizičkim aktivnostima i redukovanom ishranom mogu da koristim aminokiseline?
Unapred hvala

Poštovani,
Imam 16 godina. I išao sam u teretanu. Trenirao sam prilično intenzivno sa još nekim preparatima i jednog dana sam se probudio i na levo oko sam video mrlju koja se povećala vremenom. Otišao sam kod doktora i rekao je da mi je pukao krvni sud u oku od fizičkog napora. Dobio sam lek u oko ( avastin). Prolazi polako. Moje pitanje je kad bi ja mogao ponovo krenuti u teretanu (bez ikakvih preparata)?
Hvala unapred.

Poštovani,
Moj problem je sledeći. Negde u januaru imao sam problem bolela me je glava nekih 15-tak dana, bol je bio kao da imam neki pritisak na glavi, sav sam snužden, pa me popusti. Posle dva meseca je bilo ok. Pa se ponovo pojavio, pritisak na glavi, retko kada mi seva jedna ili druga strana, ponekada ali popusti, možda jednom u nedelju dana. Ne povraćam, ali u tom periodu sam imao pritisak koji se kretao od 130/80 do 150/80, retko sam imao 160/80. Ponekad mi i srce preskče ali popijem 1/4 propranolola i prođe me, mada sam ja imso  pritisak malo povećan i to preskakanje imao i odavno. E sada kada ustanem sve je ok ne boli me, pritisak mi je oko 130/80, nekada malo veći ali se tako uglavnom kreće, ali sam primetio da predveče počinje da me tako pritiska u glavi, pa me popusti, postoji mogućnost da ja malo tome i ja doprinesem jer kada se približi veče kao da čekam da počne da me boli. Ali bol nije jak samo nelagodan, odmah gubim raspoloženje, svakakve mi gluposti prolaze kroz glavu, tačnije čini mi se da malo i paničim. Recite mi sta bi moglo da bude.
Hvala Vam unapred!

Poštovani,

molila bih vas, da mi ukoliko je moguće, pojasnite šta je spina bifida, i kako je moguće da 30 godina života, ne osetim nikakve tegobe, a da one polako počinju da se javljaju, u vidu bola u repnom delu kičme, koji se nastavljaju u kukovima i levoj nozi. Da li je to nešto problematično, i koliko bih trebala da se pazim, pošto imam dete od 5.5 godina, koje želi da se igramo raznih igara, pa ne znam da li moje aktivnosti moraju biti smenjenje, da bih se pričuvala ili ne. Pitam ovo pošto mi je juče tek urađen snimak tog dela kičme, gde je doktor napisao dijgnozu spina bifida, ali je rekao da ne može da tvrdi i da je najbolje da se javim u spinalni centar na Banjici, što sam i učinila, ali mi je zakazano tek za 17. 07.
Unapred hvala

Poštovani,
Mojoj ćerki je dijagnostikovana dermoidna cista u predelu između oka i nosa, veličine zrna graška koja se povremeno blago promeni u veličini i malkice pocrveni. Ne utiče na vid i ona ne oseća nikakve tegobe. Kada je najbolje da se ona operiše? Kako teče postoperativni tretman? Devojčica sada ima 4 godine, pregledi i MR urađeni pre 2 godine, od tada bez značajnijih promena.
Hvala unapred.

Poštovani,
Šta je to cista mandibule?
Pozdrav.

Poštovani,
Imam 29 godina želim da čujem stručni savet kako da smršam?
Hvala unapred.

Poštovani,
Kada treba jesti, a kad trenirati?
Hvala unapred.

Poštovana doktorka,

majka sam dve devojčice od 2 godine i 8 meseci i 9 meseci. Jako me zabrinjava odnos prema hrani starije devojčice. Nije probirljiva, ali količina hrane koju ona pojede je mala za njen uzrast. Posle samo par kašika kaže da je sita ili da je strašno boli stomak ili da se strašno umorila. Povremeno traži da joj čitam bajke dok ona jede, a najbolje jede kada se takmiči sa sestrom. Pokušala sam da se prema njenom ne jelu ponašam ravnodušno, kao da je hranjenje nešto sasvim normalno i prirodno što ustvari i jeste i nije upalilo, pokušala sam razgovorom, ne ide. Ako se slučajno desi da pojede celu porciju to na sva zvona objavi. Pokušala sam sa preparatima za otvaranje apetita, ne funkcioniše. Zaista više ne znam za koji način da se izborim sa problemom. Sitna i mršava. Doktor na svakom pregledu kaže moras više da jedeš, ali ostaje na tome.
Unapred zahvalna

Imam anoreksiju i 38kg a visoka sam 1.62cm. Sada jedem normalno ali se ne gojim a to mi je želja! Sramota me je da izađem među ljude i ne mogu da nađem odeću koja mi lepo stoji. Hocu li se ugojiti i kako? Jako je ružno biti mršav a nekad sam mislila da je to lepo!
Šta da radim?

Imamo ćerku od 22 meseca, još kao beba je počela da se samozadovoljava (da stomačicem i prednjim delom gura i trlja o nas, sva se preznoji i često tako i zaspi). Pedijatar nam je savetovao da je ne sputavamo. Sada često to radi na podu ponekad postavi neki predmet ispod sebe. Takođe ume da se probudi noću i ,naskače, na moju ruku. Da li treba da reagujemo i kako?

Poštovanje,
Ja imam jedan veliki problem i uz sve pokušaje nisam uspela da ga rešim, a jako mi je stalo. Imam dvoje dece, sina 2 i po godine i ćerku od 5 meseci, živim sa suprugom u lepom braku. Moj problem je vezan za starije dete, dečaka. Naime pokušaću da objasnim njegovo ponašanje i odmah da nepomenem da sigurno nije ljubomora na sestru jer je on prosto obožava. U zadnjih 2 -3 meseca počeo je čudno da se ponaša. Do sad je bio koliko može biti za dete tog uzrasta jako lepo vaspitan, zaista se trudim da ga pravilno usmeravam, voli pesmice, voli decu... Dani su mu zaista ispunjeni pogotovu sada kada je krenulo lepo vreme. U kući provedemo samo vreme popodnevnog odmora. Ali on je evo da se tako izrazim postao nekako živčan, nestrpljiv, razmažen. On je uvek bio jako, jako aktivno dete ali nikada nisam doživela od njega da počne da se baca zato što nešto ne sme ili ne može, ili da toliko plače da se suprug i ja uplašimo pa mu popustimo. Jedan primer koji se desio pred spavanje baš večeras. Tražio je od tate da mu napravi sok, on je to i uradio, međutim on počinje histerično da plače i da traži da mu se sipa još vode, a niti je probao sok, a pritom je čaša puna. On ipak otvori vodu i doda još, međutim moj Bogdan iznerviran još od malopre uzima čašu i baca? Ne mogu da verujem da se tako ponaša. To je samo deo u nizu izliva njegove histerije. Pokušala sam sa njim da razgovaram, obećam, dobio je batina i batina, al ne pomaže. Kad ga izudaram on toliko plače da se ja plašim da ne doživi stres, viče mi uzmi me, uzmi me i mogu ga ubiti neće odustati dok ga ne uzmem. Nikada nije takav bio, nemam više živaca u zadnje vreme to je sve više, ponekad puknem pa ga izudaram al on kad plače po sat ja zaista ne smem da ga pustim, bojim se. Doživeće stres, molim vas da mi pomognete jer ni suprug ni ja ne znamo kako sa njim, očajna sam zaista, volim ga kao oko svoje a ne znam kako da se postavim. Batine, ignorisanje, ucena, grdnja razgovor sve smo pokusali.
Hvala unapred.

Poštovana,
Moj sin je 15 godina, veoma dobar đak, ali moj problem sa sinom je ovako: neki put ne može da spava pa se brinemo, neki put priča kao da njihovi drugovi su još deca i ne mogu da razume, i priča kao da je odrastao. Ali ova situacija staje nekih dana, i taman prođe na normalan svijet deca. Bio sam kod psihijatra i doktor mi reče da je u pitanju pubertet i adolesencija. Tražim vašu pomoć
Hvala unapred.

Poštovana doktorice,

imam jedno pitanje za vas u vezi moga mentalnog stanja. Ne samo da imam klaustofobiju i da mi nije bilo moguće uraditi magnetno snimanje, nego strah od voženja auta daleko jer ću prestati disati i niko mi neće pomoći, strah od pijenja lekova, strah od aviona (zbog zatvorenog prostora) doktorice samo strah. Jako sam tužna zbog toga i ne znam ko mi može pomoći kada se bojim lekova. Imala sam dosta paničnih napada i dosta puta završila u bolnici. Jedini lek što sam uspela uzeti je ispod jezika aktivan 0.5mg koji deluje u roku od 2 minute. Imala sam jako puno stresa u životu, još uvek imam problema, ne znam se smijati, ne zanima me više muzika, nema osmeha na licu kada je sunčan lep dan. Po čitav dan sam u kući, stalno sam umorna i totalno nezainteresovana za aktivnosti van kuće. Nalazi krvi su mi uredu, štitna takođe izuzev 3 ciste najveća oko 5mm za koje ne znam mogu li praviti haos u mom organizmu. U mladosti sam imala tešku depresiju tačnije u 19 godini, sada sam 40 i ne bih želela da mi se ponovi životna priča. Sve se to počelo dešavati, strahovi i depresija prije 2 i po godine, pokušavam se izboriti sama ali mi ne ide od ruke. Zakazala sam za psihijatra sledeće nedelje ali se bojim da će i on biti razočaran i reći mi da ne dolazim kada budem odbila lekove (od straha). Ne znam šta da radim? Molim vas za bilo kakav savet jer ste vi lekar, ja ne mogu da verujem da se svega bojim, šta mi se desilo sa glavom? Veliki pozdrav i sa nestrpljenjem očekujem vaš odgovor jer vam pišem iz daleke Kanade

Poštovana dr. Krasić,

imam problem od kojeg pokušavam da pobegnem, ali on me s vremena na vreme sustigne. Naime, posle par godina lečenja ostala sam trudna prirodnim putem u decembru 2008. Nikog srećnijeg od nas, međutim u trećem mesecu morala sam na kiretažu jer bebi nije kucalao srce. Užas. Pokušavala sam da budem jaka i da to prihvatim, nisam plakala (inače sam takva da ne pokazujem osećanja), bilo mi je žao što se to desava, bilo mi je žao mojih roditelja koji su to veoma teško doživeli, ali ja kao ja bila sam jaka. Posle kiretaže, sve se iskomplikovalo, krvarenja, bakterije, pad imuniteta. Ali i to sam prihvatila. Ali sa vremena na vreme, pogotovu kad sam sama a ne želim to da priznam ni sebi a kamoli drugima, razmišljam u kom mesecu bi sada bila, koliki bi mi bio stomak, vidim moju bebu kako je držim u naručju, kako je šetam kolicima, i tada mi se plače, vrišti a ni glas ne pustim. A teško mi je neverovatno teško, čini mi se poludeću a nemam s kim da to podelim, neću druge da sekiram i opterećujem jer i njima je teško zbog svega toga. Sada se plašim da neću više da ostanem trudna, kao što rekoh lečila sam se pa se sve to izdešavalo. Depresivna sam, ljuta, drska i bezobrazna, puknem zbog najmanje sitnice a to ne želim, niko nije kriv što se to desilo ali vremenom me hvata. Mislim da mi je sve teže i teže, ne znam kako ću preživeti vreme kad mi je bio termin. Stvarno ne znam.

Poštovani,

pre 10 dana mi je izvađena spirala mirena. Zbog retrakovanog konca izvađena je kiretažom. Kiretman je poslat na ph analizu. Rezultat je: makro: obilan hemoragično tkivan sadržaj uzet u celini. Mikro: koilocythosis focus, epitheli ektocervics. (koilociti pojedinačni u primljenom sitnom fragmentu skvamoznog epitela) polypus endometri. (benigni inaktivni endometrijalni polip sa edemom stormalne komponente) da li bi ste mi rastumačili nalaz? Kontrola je zakazana tek za dva meseca.

Hvala

Poštovani,

Patološko-histološka dijagnoza rezultata koga sam danas uzela je residua graviditatis-decidua i resice horiona. Svemu ovome je predhodio prvo prekid trudnoće zbog uginulog ploda pa nakon 27 dana kiretaža zbog preobilnog krvarenja, klinička dg. st. post curettagae am 1 pp missed ab. Rvf residua, recurettagae. Kiretman cavumauterusa. Zanima me kakvi su rezultati jer još nisam odnela rezultat svom ginekologu?

Hvala

Poštovani,

imam dvoje dece ali voleli bismo i treće međutim od trudnoće ništa, u prve trudnoće sam pila cikloproganova jer sam imala problema pre druge sam primala neke injekcije jer takođe nisam ostajala u drugom stanju ali sam održavala trudnoću i ležala na odeljenju 3 meseca pa mi je onda urađen serklaž. Pre mesec dana sam radila papa test i bila na pregledu sve mi je u redu. Međutim od trudnoće ništa. Da li je moguće da zbog debljine nedolazi do trudnoće jer sam se od tih tableta nagojila, šta bih trebalo da radim, da li da ponovo uzimam hormone ili ne.

Pozdrav