Sportska medicina – pitajte doktora

U aksilarnoj regiji (pazušna jama) nalazi se splet lifnih sudova. Najverovatnije da ste preterali u trenažnom procesu, ili je došlo do neke virusne, ili bakterijske infekcije, što je izazvalo upalni proces i formiranje “čvorića”. Postoji mogućnost da takve čvoriće napipate i u ingvinalnoj (preponskoj) regiji. Javite se obavezno specijalisti sportske medicine koji će preduzeti dalji tok lečenja. Prekinite sa fizičkim aktivnostima do saniranja bolesti.

Pošaljite mi vaše antropometrijske parametre (telesnu masu, telesnu visinu), koliko godina imate i kojim se sportom bavite. Da li ste provesionalni sportista ili rekreativac? Tek nakon toga mogu konkretno dati stručni odgovor.

U predelu potkolenice na početku sezone najčešće dolazi do povrede m. soleusa i u prednjoj loži potkolenice m. tibialis anterior koje se prenaprežu, javljaju se entezitne i periostitne reakcije kao uvod u tkz.«rapavu potkolenicu«. Kod potkolenice postoji tkz. sindrom prenaprezanja koji zahvata mišiće prednje i zadnje lože, tibiu i fibulu sa pojavom miozitisa, tendinitisa i periostitisa. Može da izazove i stres sa frakturom na raznim mestima na kosti. »Atletska potkolenica« nastaje usled treninga na neadekvatnim podlogama (beton, pesak, trava, neravni tereni). Ove povrede se najčešće javljaju kod sprintera i trkača preko prepona, dok kod srednje prugaša i dugoprugaša sreću se bolne afekcije u predelu Ahillove tetive u obliku tendinitisa sa krepitacijama kao dominantnim simtomom. Primećeno je da se ova afekcija više javlja kod sportista sa spuštenim svodom stopala u lateralnoj lokalizaciji i kod trkača sa pojačanim uzdužnim svodom medijalne lokalizacije stopala. Uzrok u većini slučajeva je zbog tesnih i nepodesnih sprinterica.koje vrše direktan pritisak na Ahillovu tetivu. Usled neadekvatne doziranosti treninga i premorenosti javljaju se avulzijski prelomi bedrene bodlje sa pripojem mm. tensor fasciae latae i sartoriusa, usled snažne hiperestenzije kuka dolazi do avulzionih promena na pripoju m. rectusa femorisa na donjoj bedrenoj bodlji.(nešto ređe). Kod sprintera su lokalizovane i promene avulzione prirode na sedalnoj kvrzi usled snažne starne kontrakcije mišića natkolenice odnosno fleksora potkolenice, a opisane su i promene malog trohantera,usled snažne i iznenadne kontrakcije m. iliopsoasa (pogledaj stranu... avulzioni prelomi) Povrede u predelu stopala su: plikovi, žuljevi, bursitisi, tendinitisi sa stvaranjem ganglija, naročito na dorzalnoj strani stopala, i nastaju usled nehigijene sportista i neadekvatne sportske opreme. Kod maratonaca i kod brzohodača dolazi do preloma usled zamora 2. i 3. metatarzalne kosti, a ređa pojava je na lisnoj kosti. Bol u peti (plantarni fasciitis) se javlja naročito ujutru odmah nakon ustajanja. Prvi korak je najbolniji, ali sa zagrevanjem pete bol prestaje da bi se sledećeg jutra opet javio sa utiskom kao da je kamenčić upao u cipelu. Plantarni fasciitis je upala plantarne fascije, ponekad pogoršana kvržicom na petnoj kosti. Ova povreda se kreće u rasponu od upale do kidanja plantarne fascije na petnoj kosti. Povreda je izazvana prenaprezanjem kod trčanja na duge staze, slabi svodovi stopala, nošenje neadekvatnih patika, promena podloga u trenažnom procesu, povećanje telesne mase i sl. Najčešće se javlja kod košarkaša, rukometaša, fudbalera, tenisera i dr. Lečenje: osnovni cilj je sprečiti krvarenje i stvaranje oteklina. Obavezna imobilizacija zgloba, u cilju sprečavanja veće povrede ligamenta. Krvarenje zaustavljamo primenom krioterapije i kompresivnim zavojem . Povređeno mesto hladimo sve dok postoji otok i inflamacija, s tim da nakon 24. - 48. sati uključujemo i antiflogističke i antireumatske masti (sistem vazokonstrikcija-vazodilatacija). Blokade ne preporučujemo i ako zbog „bržeg oporavka“, to se od lekara zahteva, jer time možemo da pogoršamo povredu sportisti i da dovedemo u pitanje nastavak sportske karijere. Velika greška je prerana dozvola povratku na sportsko borilište i mogučnost recidivne povrede koja se još teže leči. Fizikalna terapija kod imobilisanog zgloba: a) impulsna magnetoterapija, interferentne struje, b) impulsni ultrazvuk, interferentne struje. Po skidanju imobilizacije: a) impulsna magnetoterapija, interferentne struje, b) vakusac, laser.

Ove povrede su česte kod sportista koji menjaju podlogu na kojoj se takmiče. Najčešće dolazi do povrede tetive i ligamenata na pripoju kolena. Smanjite intenzitet treninga. Trenirajte na istoj podlozi. Koristite antireumatske masti, kao i medikamentoznu terapiju (miorelaksante, antireumatike). Jačajte mišiće butina, a vežbe sam u prethodnom pitanju predložio.

Jačajte aktivne stabilizatore kolena, mišiće butina, a vežbe koje najčešće predlažem u ovakvim slučajevima su: 1.Lezite na ravnu i čvrstu podlogu, ispod kolena postavite nekoliko manjih, čvrstih jastučića. Podižite potkolenicu, sa stopalom savijenim prema sebi. Zadržite taj položaj 6 sekundi, uz maksimalno stegnute mišiće natkolenice (butine-aktivne stabilizatore kolena). Koleno treba da je neprestano u kontaktu sa čvrstim jastučićima ispod. Kod opterećenja može se dodati kesa peska presavijena poput bisaga i prebačena preko gornjeg dela skočnog zgloba. Vežbu ponoviti 10 puta u jednoj seriji. Potrebno je uraditi tri serije, sa pauzom od jednog minuta između serija, a eventualno dodatno opterećenje na nogu je do 2kg. 2. Ista vežba može da se uradi i na stolici. Sedite na čvrstu podlogu (sto ili visoka stolica), dok vam potkolenice opušteno vise preko ivice stolice. Zatim ispravite koleno i zadržite krajni položaj 6 sekundi. Možete koristiti opterećenje do 3kg. 3. Sa stegnutim mišićima natkolenice, nogu ispravljenu u kolenu podignite prema gore i zadržite tako 6 sekundi. Potrebno je uraditi tri serije, po 10 ponavljanja, sa pauzom od jednog minuta između serija. Ukoliko imate tegobe u vidu bolova u krstima, nemojte podizati nogu više od 30- 40 cm, a drugu nogu držite savijenu u kolenu. 4. Dok ležite na boku, podižete sa strane nogu ispruženu u kolenu, do visine od 30-40cm. vežbe ponovite 10 puta u jednoj seriji. Potrebno je uraditi tri serije, sa pauzom od jednog minuta između serija, a dodatno opterećenje na nogu iznosi do 1kg. 5. Pri ležanju na stomak, podignite nogu ispruženu u kolenu, do visine od 10-15cm. Vežbe ponovite 10 puta u jednoj seriji. 6. Izvedite “polučučanj” u slobodnom prostoru, ili uz pridržavanje za okolne čvrste predmete, ukoliko su vam kolena nestabilna. Pravite spore pokrete, malim amplitudama, da ne izazovete bol. Koleno je savijeno pod uglom od 15stepeni, maksimalno do 30 stepeni. Vežbu ponovite 10 puta u jednoj seriji. Potrebno je uraditi tri serije, sa pauzom od jednog minuta između serija. 7. Držite se, ili naslonite, na neki čvrsti predmet ispred vas i savijajte od nazad nogu u kolenu.

Ako se radi pod stručnim nadzorom, jačanje trbušnih i grudnih mišića ne usporavaju rast. Čak je za Vaše godine i visinu poželjno redovno vežbati gore navedene grupe mišića. Normalno je da visina u jutarnjim satima za 1-2 cm varira u odnosu na podne i veče.

Sport koji trenirate(vežbe u vodi) indiretno Vam pomaže da uz jačanje mišića butine i lista izbegnete teže povređivanje. Dozirajte trening prema Vašim mogućnostima, a ne prema trenažnom procesu tima. Postoji mogućnost da je zbog preopterećenosti došlo do bolova u kolenu.

Ne bih Vam savetovao teške fizičke napore, pa samim tim ni suđenje fudbalskih utakmica.

Konsultujte kardiologa - uradite stres-ergo test i eho srca. Ako on konstatuje da je kardiovaskularni sistem u redu, javite se specijalisti sportske medicine da Vam na osnovu testova odredi funkcionalno aerobno-anaerobni status. Odnosno, da vam dozira fizičke aktivnosti, jer postoji mogućnost da je kod Vas prisutan sindrom pretreniranosti, nastao usled preforsiranosti treninga za Vaše funkcionalne sposobnosti.

Obavezno jačajte aktivne stabilizatore kolena (butne mišiće). Od vežbi vam predlažem: 1.Lezite na ravnu i čvrstu podlogu, ispod kolena postavite nekoliko manjih, čvrstih jastučića. Podižite potkolenicu, sa stopalom savijenim prema sebi. Zadržite taj položaj 6 sekundi, uz maksimalno stegnute mišiće natkolenice (butine-aktivne stabilizatore kolena). Koleno treba da je neprestano u kontaktu sa čvrstim jastučićima ispod. Kod opterećenja može se dodati kesa peska presavijena poput bisaga i prebačena preko gornjeg dela skočnog zgloba. Vežbu ponoviti 10 puta u jednoj seriji. Potrebno je uraditi tri serije, sa pauzom od jednog minuta između serija, a eventualno dodatno opterećenje na nogu je do 2kg. 2. Ista vežba može da se uradi i na stolici. Sedite na čvrstu podlogu (sto ili visoka stolica), dok vam potkolenice opušteno vise preko ivice stolice. Zatim ispravite koleno i zadržite krajni položaj 6 sekundi. Možete koristiti opterećenje do 3kg. 3. Sa stegnutim mišićima natkolenice, nogu ispravljenu u kolenu podignite prema gore i zadržite tako 6 sekundi. Potrebno je uraditi tri serije, po 10 ponavljanja, sa pauzom od jednog minuta između serija. Ukoliko imate tegobe u vidu bolova u krstima, nemojte podizati nogu više od 30- 40 cm, a drugu nogu držite savijenu u kolenu. 4. Dok ležite na boku, podižete sa strane nogu ispruženu u kolenu, do visine od 30-40 cm. vežbe ponovite 10 puta u jednoj seriji. Potrebno je uraditi tri serije, sa pauzom od jednog minuta između serija, a dodatno opterećenje na nogu iznosi do 1kg. 5. Pri ležanju na stomak, podignite nogu ispruženu u kolenu, do visine od 10-15 cm. Vežbe ponovite 10 puta u jednoj seriji. 6. Izvedite “polučučanj” u slobodnom prostoru, ili uz pridržavanje za okolne čvrste predmete, ukoliko su vam kolena nestabilna. Pravite spore pokrete, malim amplitudama, da ne izazovete bol. Koleno je savijeno pod uglom od 15stepeni, maksimalno do 30 stepeni. Vežbu ponovite 10 puta u jednoj seriji. Potrebno je uraditi tri serije, sa pauzom od jednog minuta između serija. 7. Držite se, ili naslonite, na neki čvrsti predmet ispred vas i savijajte od nazad nogu u kolenu.

Prema istraživanjima koja su rađena kod nas i u svetu visina sistolnog pritiska kod sportista pri trenažnom procesu od 80% od maksimalnog HR kreće se između 150 i 180 (imamo slučajeve da se vrednosti kreću i do 200, a reakcija kardiovaskularnog sistema nije ugrožena), a dijastolni pritisak ostaje isti ili pada za 5 do 10%. (nekad i još niže). Tolerantni pritisak je 180/60-70 pri naporu. Za procenu, najvažnije je za koje se vreme taj pritisak vraća na normalne vrednosti. Ako se krvni pritisak u periodu od 5 do 10 minuta po završetka treninga vraća na vrednosti pre treninga, ukazuje na normalnu reakciju kardiovaskularnog sistema.

Ove dijagnoze zahtevaju hiruršku intervenciju.

Prekinite za početak sa uzimanjem whey proteina i kreatina. Uradite kompletne biohemijske analize krvi. Ako imate mogućnost javite se specijalisti sportske medicine da Vam uradi test opterećenja (ergo-test) i da odredi vaše aerobno-anaerobne sposobnosti. Za vreme testiranja pratiće rad srca i krvni pristisak i proceniti da li je potrebna neka dopunska dijagnostika (ehosonografski pregled srca), ili lekovi koji će regulisati krvni pritisak, ili su vam lekovi nepotrebni. Postoji mogućnost da ste u teretanu ušli umorni i da je posle zagrevanja došlo do pada koncetracije šećera u krvi, pa tegobe koje ste imali mogu da budu i jedan od razloga Vašeg stanja. Ipak uradite sve što sam predložio. Nakon toga, lekar koji Vas je pregledao daće mišljenje o Vašim budućim sportskim aktivnostima. Mogu samo da Vam kažem da sam u svojoj praksi imao preko petsto ovakvih anamneza (simptome koje opisujete) i praksa je pokazala da su se skoro svi vratili sportskim aktivnostima.

Novi pristup operaciji prednjeg ukrštenog preporučuje uzimajnje glukozamin sulfata. Cilj (indikacija) je bolje “ishranjivanje” ligamentarnog aparata i čašice. Nema kontraindikacija za uzimanje glukozamina sulfata.

Uradite ergo-stres test i ehosonografski pregled srca. Nakon rezultata konsultujte kardiologa i specijalistu sportske medicine koji će Vam dozirati optimalno opterećenje koje neće izazivati tahikardiju. Ne savetujem Vam trenutno treninge.

Oba oboljenja su kontraindikovana za povećane fizičke aktivnosti. Umerene šetnje i konsultacija reumatologa i specijaliste sportske medicine može Vam pomoći da objektivno dozirate fizičke aktivnosti koje će delovati opuštajuće na Vašu muskulaturu. Fizičke aktivnosti koje ste do sada imali prekinite jer mogu da Vam pogoršaju postojeća oboljenja.

Oslobađanje od nastave fizičkog vaspitanja je pravo specijaliste sportske medicine. Na predlog specijaliste koji leči pacijenta, specijalista sportske medicine donosi odluku da li će osloboditi nastave fizičkog vaspitanja pacijenta ili ne. Ako u Vašem mestu nema specijaliste sportske medicine, škola može da prihvati mišljenje lekara koje leči pacijenta, ili da traži ekspertistički pregled specijaliste sportske medicine..U obavezi ste da nabavite mišljenje lekara koji je lečio vaše dete sa naznakom da se dete poštedi (oslobodi) nastave fizičkog vaspitanja u vremenu koji ste naveli. Sekretarijat ne može na osnovu šifre bolesti da pacijenta oslobodi nastave fizičkog vaspitanja do kraja godine bez mišljenja lekara.

Rekreacija trudnica sa ograničenim pokretima bez naglih i jakih skokova apsolutno nema nikakvu kontraindikaciju, već je i poželjna radi kasnijeg porođaja. Posebno psihofizičko stanje i priprema trudnice na aktivnosti je od velike važnosti. U početku trudnoće od vežbi se predlažu vežbe ritmičke gimnastike, vežbe disanja i slično. Izbegava se vožnja bicikle, alpinizam, skijanje na vodi i sve igre sa loptom, zbog mogućnosti potresa tela. Kod svih rizičnih trudnoća treba konsultovati ginekologa i mirovati. U periodu trudnoće sva sportska takmičenja su kontraindikovana. Pravilan trenažni proces i jačanje mišićne muskulature (postaju elastičniji), porođaj sportistkinje čini lakšim, bržim i sigurnim. Nekadašnja shvatanja, da usled rigiditeta mišićne muskulature u predelu karličnog dna dolazi do otežanog porođaja, nema potvrde u praksi, pa je samim tim i ovakva tvrdnja neosnovana. Za vreme porođaja veliku ulogu imaju dobro razvijeni trbušni mišići koje sportistkinje (a i žene koje dozirano vežbaju) imaju. Za sam čin porođaja mnogo je bolja snažna muskulatura od slabe, mlitave koja često može da zakaže i porođaj učini mnogo težim. Telesna masa za vreme trudnoće maksimalno treba biti uvećana do 16kg, sve iznad toga može otežati porođaj. Na zapadu je uveden poseban tretman učenja disanja trudnica koji se pokazao izuzetno produktivnim, jer su porođaji lakši i sigurniji.

Najbolje je da se upišete u "fitnes" klub i pod nadzorom stručnog lica radite vežbe za delove tela koje ste naveli. U mojim odgovorima u Stetoskopu od pre nekoliko dana dao sam predlog za jačanje trbušnih i butnih mišića. Ti saveti mogu i Vama da koriste.

Radite preveliki broj trbušnjaka. Efekat jačanja muskulature ne možete da postignete, jer istrošite glikogen u mišićima i “trbušnjake” radite na “prazno”, odnosno bez ikakvog poboljšanja mišićne muskulature trbuha. Savetujem vam da radite najviše 100-150 dnevno (predložio sam osnovne“trbušnjake” u daljem tekstu). Terba raditi sve vrste “trbušnjaka” koji direktno jačaju abdominalne mišiće (stomačni mišići), kao i muskulus iliopsoas “držač prepona” kosim trbušnjacima (tkz “C” pocizija). Možete da koristite i kosu dasku. Kada radite “trbušnjake” tehnika izvođenja je najbitnija. Vreme izvođenja trbušnjaka ne treba da bude više od tri sekunde, a maksimalno vreme za završetak “trbušnjaka” je sedam sekundi. Ima dosta vežbi za jačanje trbušne muskulature. Predlažem dve osnovne: a) lezite na ravnoj podlozi, podignite noge pod uglom od 90 stepeni (mišići butine su zategnuti), spuštajte noga polako prema podlozi; vremenski vežba traje 15 sekundi. Uradite 3 serije po 7 puta; b) lezite potpuno ispruženi na podlozi i rukama što brže dohvatite prste nogu (u tom položaju ostanite najmanje 3 sekunde), ovu vežbu ponovite 30 puta i to u seriji od tri puta. Ove dve vežbe naizmenično izvodite sa pauzama između njih od 2-3 minuta. Pravilno dišite kod izvođenja vežbi.