agresija – pitajte doktora
Postavite pitanje o simptomima, dijagnozi ili terapiji. Odgovor lekara je potpuno besplatan. Već 7 pitanja na temu agresija.
Da zakažete pregled pozovite 063 687 460
Svi odgovori (7)
pitanje
Imam problem sa opsesivnim agresivnim mislima već 3 tjedna. Dosta sam agresivna i sama prema sebi. Uzimam gospinu travu, stanje je malo bolje. Da li je moguće da je to posledica pojačane anksioznosti i stresa koji sam preživjela prije 2 mjeseca? Nikada prije nisam bila u sličnom stanju. Po prirodi sam čak mirna i plaha.
Poštovana, da moguće je, opsesivnim mislima pogoduje napetost, strepnja. Tada postaju intenzivnije, učestalije. Da li imate neko izbegavajuće ponašanje kojim smanjujete napetost, koja teži da Vas preplavi, u trenucima kada se javljaju opsesivne misli? Trebalo bi da porazgovarate za stručnim licem ( psiholog, psihoterapeut) zbog agresivnosti usmerene ka sebi, da se utvrdi u kom obliku se ispoljava. Dobro je na vreme početi sa tretmanom opsesivnih misli, kako se one ne bi dalje razvijale.
Prader-Willi sindrom zahteva multidisciplinarni pristup genetičara, endokrinologa, psihijatra, defektologa, neurologa. Pošto se radi o hromozomskoj aberaciji koja se ne može lečiti, potrebno je obratiti se onoj ustanovi u čijem domenu je najizraženija simptomatologija. Pošto ste naveli agresivnost, najbolje je javiti se Klinici za psihijatriju Kliničkog centra Srbije, koji će zbrinuti problem, a po potrebi mogu uključiti npr. endokrinologa, ako se javila gojaznost ili dijabetes, neurologa, ako se javila mlitava paraliza i sl.
pitanje
Imam problema sa kontrolom besa, naročito u porodici, a posebno sa svojom decom. Sama sebi kažem da ću raspraviti nešto sa mojim starijim dečakom (npr. neku ocenu iz škole, ima 7 godina), i onda dođe do toga da galamim na sav glas. Naljutim se na njega, ali duboko u sebi znam da me na to tera i neki moj problem, da li poslovni ili egzistencijalni.
Dešavalo se da u ljutnji bacim nešto i slomim, zalupim vrata, slupam šalter. Svesna sam da je moje ponašanje neprihvatljivo, pogotovo kad su deca u pitanju, plašim se što im dajem loš primer, i plašim se da ću stvoriti takve osobe od njih... ali nikako ne uspevam da se iskontrolišem.
Često me je sramota i od vlastitog komšiluka. Inače, u nekim drugim odnosima nemam taj problem, uglavnom mi ne pada na pamet da se na poslu prepirem s nekim i povisujem ton. Pokušavala sam da u par navrata razgovaram sa jednom drugaricom koja radi kao psihoterapeut, ali ona mi uvek kaže - ti si dobra majka. Svako veče sama sa sobom vodim razgovore, pokušavam da čitam literaturu koja bi mi mogla biti od koristi, ali kada dođe okidač, pokleknem. Inače, živim sama sa decom, suprug i ja samo razdvojeni.
Na osnovu poruke koju ste napisali imate nisku toleranciju na frustraciju, što znači da nemate dovoljno strpljenja. Posebno sa bliskim ljudima jer znate da je te odnose teže narušiti, na poslu znate da će se to loše odraziti po Vas.
Potrebno je da uvedete u svoju svakodnevnu rutinu i neki hobi, interesovanje, fizičku aktivnost koja bi Vam donosila zadovoljstvo. Potom da u trenucima besa pokušajte da prizovete pozitivnu sliku stvarnosti , osim negativne, koju vidite. U besu kao da postajemo slepi i ne vidimo celovito, npr. Vi vidite dete koje je neposlušno ali to je Vaše dete koje ne zna i kome je potrebna Vaša pomoć itd. U trenucima intenzivnog besa ako ne možete da iskontrolišete, tačnije dok ne naučite da ga kontrolišete, izadjite prošetajte ili bilo šta drugo kako ne bi ugrožavali sebe ili druge.
Takoďje, trebalo bi da se ispita šta stoji iza tog besa. Može biti da stoji neka potisnuta tuga, bespomoćnost.
Moj suprug ima periodično faze koje su jako čudne. Vrlo je agresivan,
Nažalost, Vaš problem se ne može razrešiti jednostavnim savetom kojim bih Vam ovako, preko mail-a, mogla pomoći. Problem zavisnosti, koja god da je u pitanju, veoma je ozbiljan. Samostalni pokušaji onih koji su u dugoj zavisnosti da je se reše, obično su neuspešni, jer se njihova početna motivacija gubi kada počnu problemi u apstinencijalnoj krizi. Sigurna sam da ste i Vi svesni da su ti prelomni momenti veoma teški, bez obzira na Vašu podršku. Neophodno je da se zbog toga javi u instituciju koja se bavi bolestima zavisnosti gde će, uz Vašu dragocenu (i neophodnu) pomoć i podršku i stručnu medicinsku pomoć lekara imati više šanse da reši svoj problem. Iako su zavisnici obično ljudi slabe volje koji se više puta vraćaju svojoj navici, neka Vas to ne obeshrabri, već pokušajte da ga motivišete da prihvati lečenje. Da li će ono biti hospitalno ili ambulantno, daće svoju reč neuropsihijatri koji će preuzeti brigu o njegovom tretmanu. Najpogodnije je da se najpre obratite Klinici za zaštitu mentalnog zdravlja u okviru gradske bolnice, u Dispanzer za lečenje bolesti zavisnosti, gde će Vam dati dalje smernice. Važno je da se odlučite na ovaj korak, kako biste i porodicu i decu, a ne samo supruga, sačuvali od daljih i većih problema.