Dečija i adolescentna psihijatrija – pitajte doktora

Poštovani,

imala bih još nešto da Vas pitam. Juče smo obavili pregled u zavodu psihofizioloske poremećaje i govornu patologiju u ul.Kralja Milutina. Dete je pregledao psiholog G-dja Medic i logoped čije ime nisam zapamtila. U ponedeljak idu kod pedijatra a danas su uradili EEG i izvadili krv za odredjivanje nivoa Eftila u krvi. U zavodu nisu dobili čak ni preliminarnu dijagnozu, a  rečeno je roditeljima mog sestrića da će se uraditi kompletna opservacija i da će se napraviti program za njega (po svemu onome što su oni ispričali i što su oni mogli da vide na prvom pregledu) Logoped im je rekao da je on na nivou deteta od 11 meseci (a on ima 21 mesec) i da je sve moguće i nemoguće i da do treće godine oni ne mogu ni da uspostave dijagnozu i da je do tada nazivaju radnom dijagnozom ili tako već nekako, da i Eftil koji on pije može da izazove usporenost, ili da neki napad koji je on imao i medjuvremenu koji oni nisu morali da primeti može izazvati zaboravljanje usvojenih i naučenih oblika ponašanja i da sve mora ispočetka i da su imali dete kome su se i preko Eftila dogadjali napadi i svaki put zaboravljanje i rad sa njim od početka i da s obzirom da je on bio u bolnici i da je od tog trenutka počeo da bude nervozan i da gubi naučene oblike ponašanja, da je možda trauma uzrok toga...
Moje pitanje je da li je moguće da je bilo šta od toga uzrok trenutnog njegovog stanja a ukoliko jeste kakva je prognoza? I uopšte ukoliko se ne dijagnostikuje autizam, već da je uzrok nešto od toga što su spomenuli kao mogućnost u zavodu, da li moguć potpuni oporavak? I da li u ovom slučaju možemo sumnjati na Landau - Keffnerov sindrom, s obzirom da on ima 21 mesec i kakva je njegova prognoza?

Unapred hvala

Čitala sam u knjigama da postoje dvije vrste snova kod novorodjenčadi i male dece - duboki i paradoksalni san. Moje pitanje je da li bebu, koja se nalazi u stanju paradoksalnog sna treba "puštati" da plače ili takav san ne treba prekidati? Imam sina od 4 meseca i on se noću komeša, stenje, kenjka, ali ne otvara oči i dovoljno je da mu samo vratim u usta ispalu cuclu ili dam da popije malo vode i on se umiri! Da li da nastavim to da radim, dok jedne divne večeri ne prespava celu noc, ili da krenem sa nekim agresivnijim metodama?

Unaprijed hvala

Poštovani doktore,

hvala Vam puno za savjet, koji ste mi uputili kada se moj stariji sin sakrivao. Urodilo je plodom posle nekoliko dana i ja sam srećna zbog toga i znam šta mi je radit ako to mladji dječak bude radio. Hvala i na razumjevanju zbog mojih obaveza, prema dječacima. Moj problemčić, da tako kažem je u sledećem: napominjem stariji dječak ima 2godine i tri mjeseca, a mladji 13 mjeseci. E taj mladji dječak uporno vrišti za sve. Ta njegova vriska je zov djeteta ka meni i za glad, žedj, spavanje, izlazak, nosanje i da ne nabrajam (to sam čitala i doživljavam). Poznavajuci svoje djete, ja prepoznajem vrisku i nadoknadim te potrebe. Medjutim problem je što je ta vriska nesnošljiva. On je mali, al kad vrisne, ja to nemogu opisati osim da imam glavobolju i ja i suprug. Kad vrisne, ljut je i obavezno rukama se u glavu udari, ili čak glavom od ono blizu čega je: namještaj, zid, vrata, nekad i moj nos. E onda počne da plače jer se udario, ja mu govorim kao odraslom da to nije lepo, da je on mali, da to boli i mene i njega i vrata. On me gleda ljut, vriska, podigne ruke i ja ga moram uzeti. I tu je mir. Nema vriske dok me ledja ne zabole. Zanimljivo je kod njega da iako je mali zapaža promene brzo. Ako sam promjenila frizuru, on to vidi, stavila nakit, primjeti, ako sam krenula iz kuće zna, nikad neće da sjedi okrenut ledjima meni već, uvjek da me vidi. Kad šeta po kući tu je u mojoj blizini. Posjećujemo i igraonicu. Ženu koja vodi igraonicu, sam zamolila da ga pričuva, a ja sam za to vreme bila sa starijim napolju. Rekla mi je da nije vrištao, al je zato pošao prema svakoj ženi koja je bila plave kose, misleći da je njegova mama. U dogovoru sa suprugom ostavili smo ga par sati, namjerno kod njegove sestre, kaže da se nije javio i da je bio dobar, al da ni njoj nije jasno zašto je zastupljena tolika vriska kad smo kući. Primjetila sam da voli igrališta i vozanje u kolicima i autu. Tako da ga pustim na igralište i on šeta, mi za njim ili ga vozamo, a on peva. Tad se i mi relaksiramo. U poslednje vreme ovo najviše upražnjavamo. Starijeg dječaka ova vriska ne pogadja, on ne plače i ne plaši se, navikao, a i sam se igra ima svoj svet auta i kamiona, dok i on ne izmisli nešto da skrene pažnju. Moje pitanje, da li je ta vriska jedna prolazna faza i molim Vas za dodatni savjet kako da je pobjedimo? Može li vrištanje, s vremena na vreme, ako potraje ostaviti posledice neke na psihu djeteta? Ne bih voljela da on bude histeričan, jer ja bih da sa svojom djecom saradjujem na najbolji mogući način i sad i u buduće.

Hvala Vam puno. Pozdrav

Molim Vas da mi date savet,
Moj sestrić ima veliki problem. Trudnoća moje sestre je bila visoko rizična, posle jedne trudnoće koja se završila spontanim u 4.5 meseca, sledeća trudnoća je bila normalna do 5 meseca kada je nastao prolaps vodenjaka i uradjen serklaž. Moja sestra je primala velike količine antibiotika nakon toga. Dete je rodjeno prirodnim putem (epiduralna anestezija). Kada je imao 2 meseca, s obzirom da ja imam sina od 6 godina, primetila sam da on ne prati pokrete pa sam bila uplašena da on ne vidi, to je trajalo do recimo nekog 4 meseca kada je počeo da prati pokrete. Do prve godine je bilo manje - više sve u redu, s tim što smo svi primećivali da je motorički slabiji u odnosu na decu svog uzrasta. Reagovao je na decu, mog sina, babu i dedu i poznata lica, ali se jako stideo od nepoznatih i skoro da se uopšte nije smejao. Pre svog prvog rodjendana je dobio febrilnu konvulziju, pri čemu je T bila 37.4, nakon čega je bio u bolnici iz koje je vraćen kuci.U preiodu od 3 meseca od prve konvulzije imao je jos nekoliko,nakon kojih je posle boravka u bolnici,ispitivanju(skener, magnet, EEG) dobio Eftil.Neko vreme pre toga je treptao vrlo cesto i obrtao oči na gore, pri čemu to traje 2-3 sekunde. Kada je počeo da uzima Eftil to se nije dogadjalo. Od septembra je imao dva puta pneumoniju zbog koje je ležao u bolnici, da bi nakon drugog puta (primanja Longacefa) dr.Dimitrijević konstatovao bronhijalnu astmu i dao terapiju. Inače od kada je počeo da pije Eftil je počeo da bude usporeniji, da mu se stalno spava, da bude kmezav. Inače je prohodao sa 17 meseci, ništa ne priča (osim mama) i izgovara neke glasove koje su nama nerazumljivi ka-ka...On i dalje sa svojih 21 mesecom ne zna da potrči, da čučne, i skoro ništa da uradi što rade deca u njegovom uzrastu. Poslednji EEG koji je radjen pre mesec i po dana je bio u redu, najbolji do sada. Medjutim od poslednjeg ležanja u bolnici zbog pneumonije kada su mu davali infuziju i boli ga po 10 puta da bi mu je uključili zbog slabih vena, njegovo ponašanje je počelo da se menja. Počeo je da ne reaguje kada ga neko zove, samo gleda crtaće, plaće i ne izvršava ni jednu naredbu (dodaj, gde je ..., daj flašicu...)Prošle nedelje su ga vodili u Tiršovu (ne znam kako se zove klinika), pogledao ga je logoped, psiholog i zakazano im je da dodju na kompletan pregled u četrvtak, ali četvrtak je suviše daleko za sve nas. U izveštaju je napisano da zaostaje u svim oblicima komunikacije tj.da nema nijednog oblika komunikacije. Posle svega svi smo se složili da kod njega postoji neki problem, ali da li je i u kojoj meri moguće uspostavljanje dijagnoze u tom uzrastu, kao i davanje prognoze. Još jedna stvar on nije govorio kao ni sada, ali je do poslednjih dva meseca reagovao na mog sina, sedeo sa njim na podu i vozio autiće, više sam za sebe, ali mu se smejao, grlio ga. Na pitanje gde je deda, reagovao je i tražio ga u drugoj sobi, krio se i na naše "BA" se pojavljivao. Sada to više ništa ne radi, samo se veša o mamu da ga nosi, povremeno je grize, često gleda u svoje ruke i stiska pesnice svom snagom, kao da lomi ruke jednu od drugu, ne reaguje na svoje ime i više ništa od tih stvari koje je radio ne radi, potpuno je apatičan. Počeo je da se smeje čudno, ne glasno, ali bez ikakvog povoda. Na našu mamu koju je jako voleo i pružao joj ruke kad dodje više ne reaguje. Nema opsesivne radnje, omiljenu igračku sa kojom se stalno igra, kad se moj sin igra nekim igračkama koje ispuštaju neke zvukove traži da gleda šta on to radi, ali mu se više ne raduje, ne smeje i skoro da ga uopšte ne primećuje. Recimo kad gleda Nodija on daje daljinski roditeljima kako bi mu premotali na delove crtaća koje on voli. Još jedna stvar kad je bio mladji imao je pokrete rukama kao da maše i to je non stop radio, sada to više ne radi, od pre nekoliko meseci.
Molim Vas da mi do tog četvrtka pomogne i da mi date neki komentar i odgovor na pitanje da li je moguće da njegova komunikacija sa spoljašnjim svetom opada, to jest da njegova bolest napreduje, da li se ovi simptomi mogu podvesti pod autizam i da li treba konsultovati više doktora, ili ne lutati previše.

Unapred hvala

Poštovani,

prvo moram da Vam se zahvalim na saslušanju i odgovorima koje ste mi ukazali. Hvala Vam puno i imala bih jedno pitanje nadam se da će te da mi odgovorite a pitanje glasi: Kako mogu, na prvi pogled, prepoznati narkomana?

Sve najlepše

Cenjeni doktore,

Imam 25 godina i završenu srednju školu...imam problema sa upoznavanjem ljudi i otvorenošću, kao i to da ću napraviti grešku ako ne poslušam roditelje, koji ne podnose greške. Sa 12 god sam imao nesreću, pa sam polomio zube. Tu sam se malo povukao u sebe. Roditelji su me vaspitavali da se ne družim sa osobama koje puše, piju, drogiraju se...ne izlazim nikada po diskotekama i nemam nijednog druga...u čemu je problem kod mene i kako da promenim svoj život na bolje?

Dete mi je počupalo pramen kose pre oko dva meseca. Bila je na kožnom odeljenju KCS, konstatovali su obs trichotilomania, da li to znači da moje dete ima psihičkih problema? Ona ima 5 godina i ide u vrtić.

Unapred zahvalna

Poštovani doktore,

imam devetogodišnju ćerku koja ima problem strah da ostane sama u kući, ja sam razvedena već 4 godine živim sa mojim roditeljima, te je dete sa njihove strane jako zaštićeno, a samim tim i razmaženo. Takav odnos doprineo je tome da ja ne predstavljam autoritet nad detetom.
Kažite mi da li je detetu potrebna stručna pomoć ili je u pitanju samo navika da uvek nekog ima pored sebe?

Poštovani,

imam dete od dve god i dva meseca. Ide u vrtić i tamo je miljenik svima i izuzetno dobar. Moj probem je što kada je sam samnom kontrira mi i šta god da kazem neće da posluša nego besni i baca sve po kući. To radi samo meni. Pokušala sam da ignorišem to ponašanje, da ga kažnjavam, grdim, lepo da mu objasnim. Ne vredi. U vrtiću i kod drugih osoba to ne radi.

Kako to da shvatim i kakve mere da preduzmem?

Hvala Vam

Moja trogodišnja ćerka od Božića stalno žmirka okicama. Nisam prometila nikakvu iritaciju, niti se žali da je boli ili pecka. Kada se zaigra ili nešto gleda na TV ne žmirka, ali u nekim trenucima čak i preteruje. U čemu može biti problem, da li je to alarmantno i koliko dugo mogu da sačekam pa da je odvedem kod očnog lekara? Bojim se da to ne postane navika a ona je mala za vežbe odvikavanja. Ja sam kao osnovac imala taj problem, vežbama koje su trajale gotovo godinu dana uspela sam da se odviknem.

Pomozite

Poštovani,

Molim Vas za odgovor. Naime imam sina od 9 godina, ide u treći razred. Interesuje me kako da ga zainteresujem za školu. Ma koliko ja pokušavala rezultati su sve gori. Da li treba da ga ostavim na miru i prihvatim toili da se i dalje borim? Imam privatnu učiteljicu, čitam mu priče,ukazujem kako ljudi koji nisu završili školu žive ali on me ne čuje. Da li postoji neko rešenje? Mi smo normalna porodica, on je jedinac.

Unapred Vam zahvaljujem.

Poštovanje,

prije više od 2 godine, pri izlaganju seminarskog na fakultetu, jako sam se uspaničila i prepala i od tada patim od anksioznosti. Oko godinu dana idem kod neuropsihijatra, koristim flunisan i lexilium. Mislim da mi flunisan uopšte ne pomaže a kad 1,2 dana ne uzmem lexilium jako sam loše. Osjećam pritisak u glavi, tresem se, nekad me uhvati malaksalost, preznojavam se. Bojim se da sam postala ovisna o tabletama, ali da napomenem da sam te iste simptome imala i prije uzimanja ikakvih tableta, zbog čega sam se i javila doktoru.
Da li je moguće da sam uzalud oko godinu dana pila tablete, koje samo trenutno pomažu i od kojih sam čak postala ovisna?

Unaprijed hvala!

Poštovani,

već sam Vam postavila pitanje o nekontrolisanom unosu hrane koji mi predstavlja problem, ali Vam nisam napomenula bitan detalj. Kada se nadjem u prostoru sa više ljudi, recimo u kafiću, na otvorenom,  uhvati me panika ne mogu da dišem i imam osjećaj da ću se onesvijestiti. To traje već 4 mjeseca svaki put identični simptomi. Jednostavno ne mogu da shvatim zbog čega. Nikad prije nisam to imala.

Hvala unaprijed.

Poštovani,

zanima me šta su to tikovi, kako nastaju i zbog čega, kako ih prepoznati kod dece uzrasta do tri godine i da li vremenom nestaju?

Bila sam u prilici da vidim novorodjenče od majke narkomana (heroin dipendens) koja je konsumirala heroin u toku bremenosti. Pošto je majka bila u krizi posle porodjaja, kriza se manifestovala i kod novorodjenčeta.
U literaturi se teže nalazi nešto o ovom problemu, pa bi Vas zamolila da mi nešto opširnije napišete o ovom stanju.

Unapred zahvalna,
Vaša koleginica.