Folna kiselina

 
 

 Folna kiselina spada u grupu B vitamina. Važan je sastojak organizma jer učestvuje u stvaranju eritrocita, služi za normalno funkcionisanje mozga, a značajna je i za mentalno i emocionalno zdravlje. Sprečava umor, nesanicu i depresiju.

 
 

 Folna kiselina ima veliki značaj kod žena za vreme trudnoće.

Folna kiselina, vitamin B12 i B6 važni su u prevenciji komplikacija trudnoće, kao što je rani pobačaj, prevremeni porođaj, odlubljivanje posteljice, defekti neuralne cevi i slično. Mogućnost ovih posledica biće smanjenja za 80% ukoliko trudnica unosi dovoljno folne kiseline. Ono što je bitno je da deficit folne kiseline može da se dijagnostikuje u prvih par nedelja trudnoće. Takođe, preporučljiva je upotreba folne kiseline kod osoba koje žele trudnoću, a pri tom su koristili oralne kontraceptive.  

Tokom prvih 12 nedelja trudnoće folna kiselina je danas obavezna terapija.

Poznato je da nedostatak folne kiseline može dovesti do anemije. Iz ovog razloga ona se koristi za prevenciju. Njena primena našla se i kod lečenja ulceroznog kolitisa, bolesti jetre, alkoholizma i bolestu bubrega.  

Zaštita srca i krvnih sudova takođe je jedna od uloga folne kiseline. Osobama u depresiji, takođe se prepisuje folna kiselina. Nizak nivo folne kiseline je povezan sa slabim odgovorom na atidepresive, pa je preporuka da se ona uzima paralelno sa terapijom protiv depresije. 

 
Izvori folne kiseline 

Bogati izvori folne kiseline su spanać, tamno zeleno lisnato povrće, pasulj, soja, džigerica, pivski kvasac, celo zrno žitarica, pšenične klice, mleko, hleb, testenine, limun...

 
 

Dnevna doza folne kiseline 

Ako postoji deficit folne kiseline, obično se uzima od 250 do 1000 mikrograma dnevno. Kod dece, u zavisnosti od uzrasta daje se od 65 do 400 mcg.

0-6 meseci: 65mcg

 7-12 meseci: 80 mcg

 1-3 godine: 150 mcg

 4-8 godina: 200 mcg

 9-13 godina: 300 mcg

 14-18 godina: 400 mcg

 preko 19 godina: 400 mcg

U trudnoći se uzima oko 200-300 mcg folne kiseline, a tokom dojenja i do 500 mcg. Trudnice koje nose blizance uzimaju i do 1000 mcg. 

Trudnice folnu kiselinu uzimaju u vidu  multivitamina, a isključivo po preporuci lekara.  

Nuspojave 

Folna kiselina je poprilično sigurna za većinu ljudi. Odrasli ne primećuju nikakve simptome ako se pridržava propisanih doza. Folna kiselina je rastvoriva u vodi, a iz organizma se izlučuje putem urina. 

Ako se visoke doze folne kiseline uzimaju tokom dužeg perioda vremena može se zamaskirati nedostatak vitamina B12, što dalje vodi oštećenju nervnih ćelija. 

Veoma visoke doze folne kiseline mogu izazvati stomačne probleme, mučninu, nadutost, gasove, poremećaje sna, uznemirenost, kožne alergijske reakcije. 

Interakcija lekova sa folnom kiselinom 

Folnu kiselinu, kao i sve druge B vitamine, ne treba uzimati istovremeno sa tetraciklinima ( Dovicin, Doksiciklin, Amracin), jer može da se smanji efikasnost.  

 
 

 

Folna kiselina može da se koristi i kao lek (  Folan, Folnak) – doza od 5 mcg.    

Svaka primena folne kiseline u vidu lekova treba da bude odobrena od strane lekara ili farmaceuta, jer su nuspojave kao i losa interakcija sa drugim lekovima moguće. Jedan od bitnih primera je upotreba folne kiseline kod kancerskih oboljenja, je rfolna kiselina može da pospeši rast kancerskih ćelija. Takođe, upotreba Hloramfenikola može dovesti do sprečavanja stvaranja novih krvnih ćelija.