Uzroci niskog rasta kod dece

Rast je veoma složen proces koji se odvija pod uticajem brojnih genetičkih činilaca i niza faktora iz okoline. Normalan rast je jedan od najpouzdanijih pokazatelja dobrog zdravstvenog stanja deteta, adekvatne ishrane i povoljnog psihoemocionalnog okruženja.

U praksi, kod većine dece i adolescenata koji se obraćaju pedijatrima i pedijatrijskim endokrinolozima zbog problema niskog rasta, ne postoje organske bolesti, genetički ili hormonski poremećaji. U takvim slučajevima visina deteta, koja je u skladu sa visinom ili modelom rasta roditelja, ili drugih bliskih srodnika, upućuje na porodično nizak ili usporen rast. Prepoznavanjem fizioloških oblika niskog rasta izbegava se opsežno, komplikovano i skupo laboratorijsko ispitivanje.

Prvenstveni zadatak lekara je da objasni uzrok usporenog rasta, predoči prognozu (najčešće povoljnu) u pogledu visine u odraslom dobu i otkloni nepotrebnu zabrinutost deteta i njegovih roditelja.

Glavni uzroci niskog rasta

Rano otkrivanje onih uzroka poremećaja rasta i razvoja koji mogu uspešno da se leče, poboljšava krajnji ishod terapije (nedovoljna ishrana, celijakija, nedostatak hormona rasta, hipotiroidizam ili prerani pubertet) ili omogućava bolju prognozu (hronične inflamatorne bolesti creva, bolesti bubrega).

 Dakle, sistematski prikazani, glavni uzroci niskog rasta bi bili:

• normalne varijante niskog rasta (konstitucionalni i porodični);
• hromozomske abnormalnosti: Turner-ov i Down-ov sindrom;
• skeletne displazije;
• drugi genetički sindromi: Russell-Silver, Noonan, Prader-Willy;
• intrauterini zastoj u rastu (SGA);
• endokrine bolesti: hipotireoza, Kušingov sindrom, rani pubertet, loše regulisan dijabetes, GHD (nedostatak hormona rasta);
• malnutricija;
• hronične bolesti: gastronintestinalne (celijakija i inflamatorna bolest creva) i bubrežne bolesti (HBI)
• medikamenti: kortikosteroidi, simultana terapija ADHD-a;
• idiopatski nizak rast (nepoznatog uzroka).

Osim ovih razloga, postoji i neosetljivost na hormon rasta. U ovom slučaju se radi o poremećaju zbog mutacije na nivou receptora za hormon rasta i ovde je terapija GH-om (hormonom rasta) bez efekta.

Auksološko praćenje

Kako bi se na vreme otkrili uzroci niskog rasta i kako bi se na vreme mogle preduprediti posledice takvog stanja, potrebni su redovni sistematski pregledi u vrtiću i školi - merenje telesne visine i telesne težine, te pravljenje krivulje rasta.

Svakom detetu kod kojeg postoji sumnja da se radi o malom rastu potrebno je uraditi skrining i sledeće analize:

• biohemija krvi i krvna slika;
• analiza urina;
• sedimentacija eritrocita;
• tiroidni status;
• antitela na tkivnu transglutaminazu;
• kariotip;
• određivanje serumskog nivoa insulinu sličanog faktora rasta IgF1 i njegovog vezujućeg proteina IgFBP3;
• odrediti ciljnu visinu (za dečake: sabrati visinu majke i oca, dodati 13 cm i sve to podeliti sa 2; za devojčice: sabrati visinu majke i oca, oduzeti 13 cm i sve to podeliti sa 2);
• saznati porođajnu dužinu i težinu, kao i trajanje trudnoće;
• odrediti koštanu zrelost (rendgen (RTG) leve šake + doručje);
• planirati MR glave (hipotalamus-hipofiza).

Danas postoji vodič za lekare za otkrivanje, dijagnostiku i lečenje dece i adolescenata niskog rasta. Pored toga potrebno je napraviti i vodič za roditelje koji će im pomoći da razumeju uzroke, posledice i tretman dece sa problemom niskog rasta. 

Danas se u terapiji koristi biosintetski hormon rasta, čija primena jasno donosi  evidentni fizički i psihološki benefit. Daje se isključivo putem subkutanih injekcija, a završetak terapije nastupa kada koštana zrelost kod devojčica dostigne 13-14, a kod dečaka 15-17 godina.