Hormon rasta

Hormon rasta ili somatotropin je peptidni hormon koga luči prednji režanj hipofize (adenohipofiza), koji stimuliše rast organizma, a ima ulogu i u ragulaciji raznih metaboličkih procesa.

Struktura ovog hormona je različita kod raznih vrsta. Na čoveka deluje samo hormon rasta primata (čoveka i majmuna).

Somatotropin se luči u acidofilnim ćelijama prednjeg režnja hipofize. Sekrecija somatotropina iz hipofize se nalazi pod kontrolom inhibišućih i aktivišućih hormona hipotalamusa.  On se sastoji od 44 aminokiseline. Somatostatin, jedan od hormona hipotalamusa inhibiše stvaranje hormona rasta. Somatostatin se stvara i oslobađa i na drugim mestima.

Lučenje hormona rasta

Hormon rasta se ne oslobađa kontinuirano, već u vidu pulseva. Dolazi do naglog skoka, zatim pada sekrecije ovog hormona u kratkim vremenskim intervalima. Najintenzivnije se luči u prvim satima spavanja. Ovaj hormon je i hormon stresa, tako da se u slučaju stresa, povrede, bola, hladnoće, gladovanja itd takođe luče veće koncentracije ovog hormona. Pojedine aminokiseline, naročito arginin, koje se unose ishranom stimulišu lučenje hormona rasta.

Sekrecija ovog hormona zavisi ne samo od doba dana, već i od uzrasta. Prvih nekoliko dana po rođenju je sekrecija ovog hormona vrlo visoka, a u toku sledećih nekoliko nedelja se smanjuje. U periodu puberteta se ponovo povećava sekrecija hormona rasta, i vrednosti u krvi su više nego kod odraslih. Posle 4. decenije se oslobađanje i odgovor na ovaj hormon smanjuju.

Hormon rasta nema neki ciljni organ, već ispoljava svoje dejstvo na gotovo sva tkiva u telu. Igra ulogu u regulisanju procesa rasta (rast u visinu), kao i regulisanju raznih metaboličkih procesa (anaboličko dejstvo).Somatotropin podstiče porast zapremine ćelija, samu deobu ćelija (mitoza) kao i diferencijaciju nekih ćelija npr. mišićnih i koštanih ćelija. Posebno je značajno dejstvo ovog hormona na skelet. Hormon rasta dovodi i do povećane sinteze proteina u svim ćelijama organizma.

Poremećaji lučenja hormona rasta

Poremećaji lučenja hormona rasta uključuju njegovo smanjeno ili povećano lučenje. Smanjeno lučenje hormona rasta se sreće kod oboljenja hipofize npr. kod panhipopituitarizma, što za posledicu ima patuljast rast.

Povećana sekrecija hormona rasta sreće se najčešće kod tumora (adenoma) prednjeg režnja hipofize. Kod dece i mladih se ovaj poremećaj manifestuje kao gigantizam (džinovski rast), a kod odraslih kao akromegalija . Kod akromegalije dolazi do preteranog rasta kostiju i drugih tkiva ne samo u dužinu, već i u debljinu. Mogu se javiti i drugi simptomi u vidu slabosti mišića, dijabetes, komprasija živaca (npr. sindrom karpalnog tunela) itd.