Dete sa poremećajem pažnje (ADHD)

Roditelji su prilično uznemireni kada iz škole dobiju poruku koja govori da njihovo dete "neće da sluša učitelja", ili "izaziva probleme na času". Jedan od mogućih uzroka ovakvog ponašanja je poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću (engl. ADHD - Attention-Deficit Hyperactivity Disorder).

Dete i nepažnja

Iako često dete sa ovim poremećajem želi da bude dobar djak, impulsivno ponašanje i teškoće održavanja pažnje na času osujećuju tu želju i uzrokuju probleme. Učitelji, roditelji, i prijatelji govore da se dete ponaša “loše” ili “drugačije”, ali često ne umeju da objasne šta tačno nije u redu.

Svako dete povremeno može pokazivati nepažnju, rastrojivost, impulsivnost, ili pojačanu aktivnost, ali kod deteta sa ADHD-om ovi simptomi i ponašanja su češći i jači u odnosu na drugu decu istog uzrasta ili razvojnog nivoa.   ADHD se javlja u 3-5% dece školskog doba. Počinje pre 7. godine, i može se produžiti do odraslog doba.  Ima porodični karakter,  odnosno 25% bioloških roditelja dece sa ADHD-om  takođe ima ovaj poremećaj. 

Kako se ponaša dete sa poremećajem pažnje

Dete sa ADHD-om često pokazuje neko od navedenih ponašanja:

• teško usmerava i održava pažnju
• pažnja mu lako skreće
• ne obraća pažnju na detalje i pravi nehajne greške
• gubi školski pribor, zaboravlja da preda domaći zadatak
• ima teškoće da završi školski i domaći rad
• ima teškoće da sasluša drugog
• ima teškoće da isprati višestruke zahteve koje mu odrasla osoba postavi
• nepromišljeno daje odgovore na postavljena pitanja
• nestrpljivo je
• vrpolji se
• napušta mesto na kome sedi i trči unaokolo, ili se preterano penje
• deluje kao da je uvek spremno na akciju, „besno” je
• previše priča i teško mu je da se tiho igra
• meša se i prekida druge dok govore ili nešto rade

Pomoć stručnjaka obavezna

Dete sa simptomima ADHD-a mora da se podvrgne punoj dijagnostičkoj proceni stručnjaka. Dete koje ima ADHD može imati druge psihijatrijske poremećaje kao što su poremećaji ponašanja, anksiozni poremećaji, depresivni ili manično-depresivni poremećaj. Bez adekvatnog tretmana, dete može zaostajati u školskom radu, pokvariti svoja prijateljstva. Ono će doživljavati više neuspeha nego uspeha i biti kritikovano od strane učitelja i članova porodice koji ne prepoznaju da ono ima zdravstveni problem.

Terapija lekovima je efikasna

Istraživanja jasno pokazuju da lekovi mogu da pomognu. Tu spadaju stimulansi koji mogu poboljšati usmeravanje i kvalitet pažnje, ciljem vodjeno ponašanje, i organizacione veštine. I drugi lekovi kao što su alfa2 agonisti, i neki antidepresivi, takodje mogu biti od pomoći.

Druga terapija ADHD-a

Drugi terapijski pristupi mogu uključiti kognitivno-bihejvioralnu psihoterapiju, neurofidbek, trening socijalnih veština, edukaciju roditelja, i modifikacije obrazovnog programa deteta. Bihejvioralna terapija može pomoći detetu da kontroliše agresivnost, da reguliše svoje socijalno ponašanje, i da bude produktivnije. Kognitivna terapija, sa svoje strane, može pomoći da dete izgradi samopouzdanje, smanji negativne misli, i poboljša veštine za rešavanje problema. Roditelji mogu da nauče davanje uputstava detetu “korak po korak”, umesto da upućuju višestruke zahteve odjednom. Simptomima ADHD-a, kao i bilo kojim teškoćama učenja koje uz njega postoje, mogu se prilagodjavati programi obrazovanja.

Dete kome je postavljena dijagnoza ADHD-a i koje se adekvatno leči može imati produktivan i uspešan život. Ako dete pokaže simptome i ponašanja karakteristična za ADHD, roditelji bi trebalo da pitaju svog pedijatra ili porodičnog lekara da ih uputi dečjem i adolescentnom psihijatru, koji može dijagnostifikovati i lečiti ovaj zdravstveni problem.

American Academy of Child and Adolescent Psychiatry, 2004

Priredili: Dr Marija Mitković, klinički lekar

 Mr sci. dr Miodrag Stanković, dečji psihijatar, porodični savetnik