Antibiotici su produkti metabolizma nekih mikroorganizama koji nepovoljno deluju na rzavoj ili razmnožavanje drugih mikroorganizama. Antibiotici predstavljaju jedno od najvećih otkrića moderne medicine.
Prema hemijskoj građi dele se na:
Prema hemijskoj građi dele se na:
- Tetracikline (doksiciklin, oksitetraciklin...)
- Beta laktamske antibiotike (penicilini i cefalosporini)
- Makrolide (eritromicin, azitromicin, klaritromicin...)
- Linkozamide (linkomicin i klindamicin)
- Aminoglikozide (streptomicin, amikacin, gentamicin, rifampicin, neomicin...)
- Glikopeptide (vankomicin i teikoplanin)
Prema mehanizmu delovanja dele se na:
- One koji ometaju biosintezu ćelijskog zida: beta-laktamski, bacitracin, cikloserin, vankomicin.
- One koji ometaju sintezu proteina (vežu se na pojedine ribozome): aminoglikozidi, amfenikoli, tetraciklini, makrolidi, linkozamidi...
- One koji ometaju sintezu nukleinskih kiselina: grizeofulvin, rifampicin, antibiotici citostatici.
Antibiotici deluju isključivo na bakterije, gram pozitivne i gram negativne. Nemaju nikakvog uticaja na viruse.
Antibiotici se mogu primenjivati oralno i parenteralno. Oralni oblici su najčešći i najpoželjniji, jer su i najjednostavniji. Parenteralna primena je kod nekih antibiotika neizbežna zbog nestabilnosti istog u digestivnom traktu ili slabe resorpcije.
Mikroorganizmi mogu razviti rezistenciju na antibiotike. Ona može biti prirodna i stečena. Pod prirodnom se podrazumeva prirodna karakteristika mikroorganizma, koju druge bakterije nemaju i zbog koje određeni antibiotik ne može normalno da deluje. Stečena rezistencija se prenosi sa bakterije na bakteriju i ubrzo neki antibiotik gubi važnost kakvu je imao po izlasku na tržište. Nekad se ta rezistencija stvara brzo, a nekad sporo, zavisno od toga kojom brzinom određeni soj bakterije uspeva da razvije modificirane enzime na koje određeni antibiotici ne deluju. Rezistencija se može razvijati selekcijom koja podrazumeva enzimsku varijabilnost među pojedinim sojem.
Antibiotici se mogu primenjivati oralno i parenteralno. Oralni oblici su najčešći i najpoželjniji, jer su i najjednostavniji. Parenteralna primena je kod nekih antibiotika neizbežna zbog nestabilnosti istog u digestivnom traktu ili slabe resorpcije.
Mikroorganizmi mogu razviti rezistenciju na antibiotike. Ona može biti prirodna i stečena. Pod prirodnom se podrazumeva prirodna karakteristika mikroorganizma, koju druge bakterije nemaju i zbog koje određeni antibiotik ne može normalno da deluje. Stečena rezistencija se prenosi sa bakterije na bakteriju i ubrzo neki antibiotik gubi važnost kakvu je imao po izlasku na tržište. Nekad se ta rezistencija stvara brzo, a nekad sporo, zavisno od toga kojom brzinom određeni soj bakterije uspeva da razvije modificirane enzime na koje određeni antibiotici ne deluju. Rezistencija se može razvijati selekcijom koja podrazumeva enzimsku varijabilnost među pojedinim sojem.
Povezani tekstovi:
Crevna flora je podložna čestim promenama, i na nju utiču br...
Tumori se karakterišu stalnom, patološkom i autonomnom proli...
Rastvori za intravensku primenu su rastvori za parenteralnu...
Jedini predstavnik depolarizirujućih miorelaksansa je suksam...
Alergična sam na penicilin, eritromicin i longacef. Koji antibiotik smem da primam?
Muž je dobio panklav da pije. Alergičan je na penicilin. Da li sme da pije? Unapred hvala.
Alergična sam na penicilin, a antibiogram je pokazao senzitivnost na gentamicin. Smem li ga uzimati?
Koristim Triderm kremu koja sadrzi i gentamicin. Imala sam 2 puta penicilinski šok, da li je gentamicin na bazi penicilina? Hvala unapred.
Alergiju imam na Penicilin a pijem Klatromicin dali je na bazi ovaj lek na Penicilin hvala
Za lečenje helico b.prepisam mi je amoksicilin 1000 i emanera 500 na 12sati, probiotic posle jela i nešto pre doručka i pre večere, ali sam zaboravila naziv
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde
Knjige