Tuberkuloza je
zarazna bolest koju izaziva Mycobacterium tuberculosis.
U humanoj patologiji uglavnom se uzrokuje humani tip bacila
tuberkuloze. Međutim, nekada uzročnici mogu biti i druge vrste bacila:
Mycobacterium bovis, kao i atipičnih mikobakterija koje su danas od sve
veće važnosti. Bolest napada respiratorni sistem, pre svega
pluća, mada
nekada može zahvatiti i druge organe. Bacil tuberkuloze naziva se još i
Kochov bacil prema naučniku koji je prvi otkrio i izolovao ovu
bakteriju 1882. godine.
Učestalost
Tuberkuloza još uvek predstavlja jedan od najvećih epidemioloških problema. Stručnjaci ukazuju da se od tuberkuloze godišnje razboli 8 do 10 miliona ljudi, a umre oko 3 miliona. Bolest pogađa uglavnom stanovništvo siromašnih i nerazvijenih zemalja. S obzirom da se u ovim zemljama populacija značajno uvećala, a procenat tuberkuloze samo neznatno smanjio, danas u svetu verovatno ima više tuberkuloznih bolesnika nego što ih je bilo pre 20 godina. Savremene metode lečenja i visok nivo življenja skoro su eliminisali tuberkulozu u razvijenim zemljama, ali je zbog pojave HIV-i nfekcije i velikog migriranja stanovništva i u ovim zemljama ponovo došlo do porasta broja obolelih od tuberkuloze.
Uzrok nastanka
Najčešći izvor zaraze bacilima tuberkuloze je čovek. Retko to mogu biti i domaće životinje, a izuzetno živina i ptice. Najčešći izvor zaraze su pluća ljudi obolelih od tuberkuloze, a ređe obolele limfne žlezde, kosti i zslobovi, mokraća obolelih od tuberkuloze bubrega, uterovaginalni sekret i izmet kod tuberkuloze creva. Ako su domaće životinje izvor zaraze, uglavnom su to goveda. Zaraza se širi preko mleka i nekuvanih mlečnih proizvoda, ali je takav način transmisije danas gotovo isključen.
Klinička slika
Simptomi koji prate tuberkulozu u početku mogu biti nespecifični poput povišene telesne
temperature, umora, gubitka u težini, blagog kašlja, noćnog znojenja, proliva. Međutim, lekarskim pregledom dolazi do otkrivanja specifičnih simptoma, karakterističnih za ovu bolest. Prilikom slušanja stetoskopom čuje se promijenjeni šum disanja, može doći do gubitka sluha, otečenih limfnih žlezdi, bolova u grudima i zglobovima. Prilikom iskašljavanja neretko se u sputumu primećuje sveža krv. Karakteristično za simptomatologiju tuberkuloze kod dece je telesna temperatura oko 39°C, kašalj, nedostatak daha, ubrzano disanje.
Dijagnoza
Osnovne metode epidemioloških istraživanja tuberkuloze su tuberkulinsko testiranje, rendgenski pregled pluća, bakteriološki pregledi i registracija podataka o kretanju tuberkuloze. Radi epidemiološkog dijagnostikovanja tuberkuloze i predlaganja protivepidemijskih mera, prikupljaju se i podaci o uslovima stanovanja i rada, polu, zanimanju, socijalnompoložaju i sl. Kretanje tuberkulozne infekcije prati se pomoću testiranja tuberkulinom. Procenat pozitivnih testova među svim ispitanim iskazuje se tuberkulinskim indeksom (TI). Obično se testiraju samo osobe određenog životnog doba. Testiranje ima značaja u zemljama u kojima se ne sprovodi
vakcinacija BCG-om. Smatra se da je epidemiološka situacija dobra akoje TI manji od 1%, a ako je 0% pretpostavlja se eradikacija tuberkuloze. Na osnovu TI indirektno se procenjuje broj obolelih. Smatra se da na 100000 stanovnika svakom procentu TI odgovara 100-120 novih tuberkuloznih bolesnika. Reaktivnost na tuberkulinski antigen odvaja zaražene osobe od osoba koje nisu zaražene. U postavljanju dijagnoze tuberkuloze danas se najčešće koristi Mantouxov test, kojim se 5 tuberkulinskih jedinica purificiranog proteinskog derivata (PPD, koncentrisani i pročišćeni bujon u kojem je 6 nedelja uzgajan
Mycobacterium tuberculosis) ušpricava u kožu. Jedna od bitnijih analiza je i bakteriološko ispitivanje jutarnjeg sputuma na prisustvo
Mycobacterium tuberculosis. Naravno, kao i kod većine bolesti pluća neophodno je uraditi i rengenski snimak ovog organa.
Lečenje
Tuberkuloza se tretira lekovima koje nazivamo antituberkulotici, a cilj je suzbijanje i izlječenje infekcije. Lečenje se sprovodi kombinacijom nekoliko medikamenata, i to najčešće zajedničkom upotrebom rifampicina, izonijazida i pirazinamida. Obično terapija bolesti traje 6 meseci, čak i kada bolest zahvati i druge organe. Lečenje se nastavlja i 3 meseca nakon što se u kulturi iskašljaja ne pronalazi Kochov bacil. Da bi se sprečilo širenje bolesti, vrlo često se bolesnici hospitalizuju i to sve do trenutka kada bolesnik više nije zarazan za okolinu, obično 2 do 4 nedelje nakon početka terapije. Nakon tog perioda bolesnik može nastaviti s uobičajenim životnim aktivnostima. Pored medikamentozne terapije lekari savetuju i zdrav način života, odmor, pravilnu ishranu bogatu vitaminima, pre svega vitaminom C. Na ovaj način u mnogome će ojačati imuni sistem bolesnika i na taj način potpomoći konačnom izlečenju. Nažalost, svi lekovi koji se koriste u terapiji tuberkiloze mogu dati i neželjena dejstva. Rifampicin i izonijazid mogu izazvati neinfektivni hepatitis (toksično oštećenje jetre). Rifampicin takođe može obojiti suze i urin u narandžastu ili smeđu boju. Svi oni poseduju određenu dozu toksičnosti.
Povezani tekstovi:
Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP), je bolest pluća u...
Sleep apnea (Slip apnea) je naziv za grupu poremećaja spavan...
Godišnje čak 4500 ljudi umre od ove opake bolesti, što znači...
Posledice sleep apneje mogu biti brojne:povišen krvni pritis...
Nekada je TBC, bila u enormnoj ekspenziji. Hvals Bogu pronalaženjem BCG, vakcine. Penicillina, i drugih moćnih antibiotika i naravno tuberkulostatika počela je da jenjaa epidemija TBC. Medjutim sporadično se i dalje javlja i u praksi se i na to mora uvek misliti. Nije eradicirana.
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde
Bolesti