Nezdrava hrana

Poznato je da loša ishrana predstavlja jedan od najznačajnijih faktora rizika kada su u pitanju maligna oboljenja. Ono što neke namirnice čini opasnim su hemijske supstance i aditivi koji se dodaju zarad poboljšanja ukusa i drugih osobina osnovne namirnice ili materije koje nastaju tokom termičke obrade. Kako bismo iz jelovnika izbacili potencijalno opasne, kancerogene materije i supstance koje podstiču razvoj malignih ćelija, najpre moramo da ih identifikujemo.

• Prosti šećeri, naročito rafinisani, nemaju direktan kancerogeni efekat ali su neophodni za život i razvoj maligno promenjenih ćelija. Zato jedna od strategija za prevenciju i usporavanje rasta tumora podrazumeva dijetu sa malo prostih ugljenih hidrata, što podrazumeva apstinenciju od rafinisanih šećera i žitarica, sukroze, belog pirinča, belog testa i hleba i druge „izbeljene” hrane.
• Nepoželjne u ishrani su i zasićene masti koje nastaju kao nusprodukt tokom procesa hidrogenizacije masti (metoda konzervacije). Sadržaj zasićenih, „trans” masti proizvođači sve češće ističu na deklaracijama, a mi treba da se trudimo da u jednoj porciji nikada nemamo više od 0,5 grama ovih masnoća, koje osim što pomađu kancerogenezu doprinose obolevanju srca, remete metaboličke procese i funkcije esencijalnih masnih kiselina i podstiču nagomilavanje masti u organizmu.
• Treći „uljez” u tanjiru su akrilamidi, supstance koje nastaju tokom prženja namirnica bogatih skrobom. Studije švedskih naučnika potvrđuju da akrilamidi izazivaju maligne tumore kod pacova, tako da postoji velika verovatnoća da sličan efekat ispoljavaju i na ljudskim ćelijama. Na optuženičkoj klupi vrlo često se nalazi i natrijum-nitrit, aditiv koji se često dodaje mesnim prerađevinama (viršle, slanina, suhomesnati proizvodi) da bi im dao "svež" izgled i odgovarajuću ružičastu boju. Tokom varenja relativno bezopasni nitriti pretvaraju se u opasne nitrozamine koji podstiču nastanak tumora. Nitrozamini mogu da se nađu u proizvodima koju su ukiseljeni, prženi i dimljeni (pivo, sir, prerađevine od ribe, duvanski dim).

Koja hrana štiti od karcinoma?

Namirnice bogate omega-3 i esencijalnim masnim kiselinama i vitaminom C (prirodni vitamin je daleko korisniji od onog koji se nalazi u farmaceutskim preparatima), voće i povrće, vitamin D (10 do 15 minuta dnevno na suncu je dovoljno), voda.

Zdravu ishranu treba podupreti redovnom fizičkom aktivnošću i dobrom regulacijom šećera u krvi, jer ni kiseonik ni adekvatna glikemija ne pogoduju razvoju tumorskih ćelija.

Kada poznajemo najopasnije kancerogene materije, možemo da izdvojimo namirnice u kojima se oni nalaze u opasno visokim količinama. To su:

• Viršle: američka Koalicija za prevenciju karcinoma savetuje da se deci, zbog rizika od karcinoma, ne servira više od 12 viršli mesečno. Ako ne možete bez njih, potražite one bez natrijum-nitrita.
• Suhomesnati proizvodi: salamice se mogu naći u malobrojnim prodavnicama zdrave hrane, ali velika većina sadrži previše nitrita. Slanina je bogata zasićenim mastima koje povećavaju rizik od karcinoma, uključujući i malignitete dojke.
• Krofne: hidrogenisana ulja, belo brašno, šećer i akrilamidi u istom zalogaju. Treba li posebno naglasiti da su krofne „kraljice” nezdrave hrane?
• Pomfrit: krompir koji se prži u hidrogenisanim uljima na visokoj temperaturi ponegde je „obogaćen” šećerom zarad boljeg ukusa. Akrilamidi se podrazumevaju.
• Čips, krekeri: iako se ne vidi uvek na ambalaži, ove namirnice po pravilu sadrže belo brašno, šećere i trans masti.

Stručnjaci Svetske zdravstvene organizacije tvrde da se čak 70 % karcinoma može prevenirati promenom načina ishrane i životnog stila.