Ishrana i maligne bolesti

Podaci epidemioloških istraživanja ukazuju da u etiologiji karcinoma u humanoj populaciji ishrana učestvuje u 60% slučajeva kod žena i 40% kod muškaraca. Dosadašnja istraživanja ukazala su da visok energetski unos, unos zasićenih masnih kiselina, nizak unos biljnih vlakana, preterano konzumiranje alkohola, animalnih proteina, kao i prisustvo gojaznosti predstavljaju značajan rizik za maligna oboljenja

Pored ovih sastojaka, u hrani su prisutni i drugi koji su produkt delovanja plesni, bakterija, virusa, ili su dospeli iz zemljišta, vode, vazduha ( namerno ili nenamerno), ili se dodaju u toku proizvodnje i prerade (aditivi) koji takođe imaju kancerogeni potencijal. Suprotno  tome, vitamin A i beta karotin, vitamin E, vitamin C, folati, kao i neke mineralne materije i elementi u tragovima (Se,Ca,Mg,Zn,J) zbog antioksidativnog efekta imaju zaštitnu, antikancerogenu ulogu. Osim toga, namirnice biljnog porekla sadrže mnoge bioaktivne supstance koje nemaju nutritivnu vrednost, ali im se pripisuju protektivni efekti. Ove su supstance prisutne u voću, povrću, žitaricama i leguminozama (fitoestrogeni, flavonidi, alium idr.). Smatra se da je moguće smanjiti incidencu malignih bolesti za oko 30 – 40% izmenom načina ishrane.

Preporuke Svetske zdravstvene organizacije za smanjenje oboljevanja od malignih bolesti su sledeće:

• značajno povećanje unosa, povrća i žitarica,
• smanjenje unosa ukupnih masti, najviše do 30% poželjnog energetskog unosa,
• smanjenje unosa dimljenih, usoljenih i kiselih proizvoda,
• unos alkohola u izuzetno malim količinama, i to vina,
• smanjenje unosa crvenog mesa ( ne više od 10% ukupne energetske vrednosti),
• unos soli  manje od 6g na dan,
• unos prerađenog šećera do10% od ukupnog unosa energije,
• izbegavanje gojaznosti.

Ovim preporukama najviše odgovara mediteranski tip ishrane sa obiljem povrća i voće, dosta ribe i malim unosom tehnološki obrađenih namirnica siromašnih u mineralnim materijama i vitaminima, kao i u biljnim vlaknima.Ishrana onkoloških bolesnika je od velikog značaja za prognozu bolesti, jer sa rastom tumora i primenom terapije dolazi do energetskog i nutritivnog iscrpljivanja  organizma i gubitka apetita. Optimalna ishranjenost bolesnika pozitivno utiče na kondiciju i samo lečenje. Nedovoljan unos hrane, poremećena apsorpcija i povećan gubitak hranjivih materija, kao i povećan energetski zahtev dovode do pojave deficita što vodi u kaheksiju. Sama osnovna bolest  i agresivna terapija dovode do metaboličkih i organskih poremećaja, otežanog uzimanja hrane, a nekad i do nemogućnosti uzimanja hrane. Pothranjenost je česta komplikacija malignih oboljenja (posebno kod dece). Dodatni problem je smanjenje otpornosti organizma uzrokovano osnovnom bolešću i terapijom, što pogoduje razvoju infekcija. Zato se daje hrana koja je prethodno sterilisana u specijalnoj kuhinji ili mikrotalasima na samom odeljenju u bolnici (posebno kada su u pitanju deca). Takođe se vrši sterilzacija sudova i pribora za ishranu. Dijeta treba da sadrži više energije ( jer su energetske potrebe povećane zbog rasta tumora) i nutritivne sastojke u prihvatljivoj formi, da podstiče apetit, podeljena na veći broj malih obroka ili u obliku infuzije, ili preko sonde.Adekvatna parenteralna ishrana predupređuje kancersku kaheksiju, popravlja odbrambene  imunološke mehanizme i poboljšava nutritivno stanje tako da pacijenti postaju sposobni za radijacionu i hemoterapiju.

Dijetetske preporuke su sledeće:

• energetski unos treba da bude visok (25-35 kcal/kg za održavanje telesne mase, 10 –50kcal/kg da se nadoknade rezerve),
• unos belančevina treba da bude visok (1-1,5g/kg telesne težine za održavanje, 1,5-2g/kg da se nadoknadi gubitak telesne težine),
• insistiranje na oralnom hranjenju koliko je moguće duže do prelaska na neki drugi vid ishrane,
• planiranje obilnijih obroka ranije u toku dana, a po potrebi može se dati 5 –6 malih obroka,
• adekvatan unos suplementa vitamina B-kompleksa (B6, folna kiselina, pantotenska kiselina i dr.), vitamina A,C i E,
• bolesniku ponuditi veći izbor da bi se dala mogućnost da sam izabere ono što želi,
• korišćenje prirodnih začina i aroma,
• izbegavanje toplih i kiselih jela jer mogu da izazovu nadražaj želuca, muku, gađenje, povraćanje,
• poželjno je posle svakog obroka provesti bar 15 –20 minuta u poluležećem stavu, uz mirovanje i opuštanje,
• unositi dovoljno vode umerene temperature (ne u toku obroka) u malim gutljajima.

U ishrani obolelih od malignih bolesti se ne preporučuju sledeće namirnice:

Osnovna dijeta za obolele od malignih oboljenja treba da bude energetski i biološki punovredna, odnosno bogata belančevinama, mineralnim materijama i vitaminima. Mora biti lako svarljiva, sa manje masnoće i bez oštrih začina, sa minimalnom količinom natrijuma. Najbolje je da se dijeta planira individualno.