Vitamin A

Vitamin A (Retinol, Akseroftol) ne zaslužuje prvo mesto u tablici vitamina samo zbog abecednog redosleda, već zbog brojnih važnih funkcija u organizmu. Vitamin A štiti ćelijske membrane i jača kožu i sluzokožu, čime pomaže sprečavanje brojnih infekcija i nekontrolisanog bujanja tkiva, pa ga s pravom nazivamo "zaštitnikom celog organizma". Posebnu važnost ima u fiziologiji vida, jer učestvuje u stvaranju vidnog pigmenta (rodopsina) koji se nalazi u štapićastim ćelijama mrežnjače. Smatra se takođe da vitamin A pojačava funkciju imunološkog sistema i sprečava pojavu nekih zaraznih bolesti. 

Hemijska struktura

Vitamin A je osnovni vitamin koji se rastvara u masti. Pokazuje terpensku hemijsku strukturu i spada u grupu terpena. Takođe spada u grupu alkohola jer poseduje hidroksilnu grupu vezanu za atom ugljenika koji je dalje vezan za drugi ugljenikov atom. Njegova hemijska formula je C₂₀H₃₀O.

Vitamin A se u organizmu pojavljuje u različitim oblicima, pa možemo govoriti o skupu vitamina A. Svi zajedno pripadaju retinoidima tj. derivatima retinoične kiseline (estri, etri ili alkoholni derivati). Vitamin A u užem smislu naziva se retinol ili vitamin A₁. To je cikloheksanski prsten na kome su tri –CH₃ grupe i bočni lanac sa četiri dvostruke veze i primarnom –OH grupom. Retinol je narandžasto viskozno ulje. Rastvara se u alkoholu i biljnim uljima dok u vodi i glicerolu ne. Rastvaranje mu može smanjiti aktivnost, a relativno se brzo razgrađuje delovanjem dnevne i ultraljubičaste svetlosti. Vitamin A uništava predugo kuvanje (oksidacija), sušenje, svetlost i visoka temperatura. Niske temperature (zamrzavanje) ne razaraju vitamin A. 

Apsorpciju vitamina A pomažu vitamini C, D, E, F, B - kompleks, minerali: cink, kalcijum, zatim holin i neomicin, a apsorpciju odmažu kafa, alkohol, mineralna ulja, ekscesivni unos gvožđa, manjak vitamina D, antacidi i holestiramin.

Izvori

Uloga

• Neophodan je za stvaranje kolagenih tkiva u toku rasta,
• Zaštitno dejstvo protiv opštih i lokalnih infekcija,
• Važan je za proces održavanja vizuelnog ciklusa i adaptaciju oka na sumrak,
• Obnavljanje epitela sluznica i epiderma kože,
• Održavanje menstrualnog ciklusa,
• Okoštavanje i formiranje zuba,
• Za normalnu funkciju žlezda, organa za varenje i jetre,
• Snižava nivo holesterola kod aterosklerotičnih pacijenata. 

Dnevne potrebe

 Hipovitaminoza

Pri nedostataku vitamina A dolazi do povećanja osetljivosti na infekcije i sledećih pojava: sušenje kože, opadanje kose, pojava noćnog slepila (kokošije slepilo), smanjenja oštrine vida, povećanje osetljivosti na svetlost, a u dečijem uzrastu dolazi do usporavanja rasta i razvoja kostiju. Javlja se i sušenje konunktive (kseroza), i sušenje i omekšavanje rožnjače (kseromalacija), kasnije i ulceracije rožnjače. Promene u nivou epitelnih ćelija sluzokože disajnih organa dovode do učestalih infekcija, a ćelija epitela digestivnog trakta do proliva.

Lečenje se sprovodi peroralnim ili parenteralnim davanjem vitamina A, u dozi od 30000 I.J. (internacionalnih jedinica) dnevno.

Hipervitaminoza

Akutni oblik, kod odojčeta, sastoji se u pojavi povraćanja, osetljivosti kostiju glave, povećanom intrakranijalnom pritisku (ispupčene fontanele). U hroničnom obliku dominiraju takođe bolovi u kostima, glavobolje, poremećaji vida, promene na koži. U odraslih osoba poremećaji se javljaju tek posle uzimanja ogromnih, milionskih doza vitamina A. U trudnoći se ne preporučuje jetra u ishrani jer se pretpostavlja da je retinol teratogen, to znači da oduzima vodu iz ploda što može izazvati prevremeni porođaj, nepravilan embrionalni razvoj.

Lečenje-promene se uglavnom povlače posle prestanka uzimanja više puta povećanih, toksičnih doza vitamina A.