Sve oblasti – pitajte doktora

Poštovana, Obzirom da probleme imate tokom čitave godine, osim u letnjim mesecima najverovatnije da se ne radi o predominantno alergijskom rinitisu. Ipak, potrebno je uraditi alergološke probe, ORL pregled, snimak paranazalnih šupljina i bakteriološki pregled brisa nosa i grla kko bi se utvrdile relevatne činjenice bitne za određivanje terpije. Tek na osnovu tih nalaza zaključiće se da li su potrebni antibiotici, u kojoj meri su potrebni inhalacioni kortikosteroidi (Beconase, Flixonase, Nasonex) i da li potreno dati terapiju koja sadrži nazalne dekongestive i antihistaminike. U novije vreme za rinitis koji ima alergijsku osnovu koriste se i antagonisti leukotriena (Singulair). Predlažem da ne kombinujete sami terapiju , nego da se javljate redovno Vašem lekaru koji će odabrati potrebnu terapiju. Prof. dr Milan Rančić

Poštovani, HOBP je hronična bolest, što znači da je moguća kontrola bolesti, ali ne i potpuno izlečenje. Ono što je ohrabrujuće kod Vas je da su rezultati spirometrije dobri, a to znači da nije još uvek propao značajan deo plućne funkcije. Za kontrolu bolesti posebno je važno da redovno uzimate terapiju, da se čuvate resp. infekcija, da redovno primate vakcinu protiv gripa i da nikako ne pušite. Takođe morate se kloniti teških fizičkih napora koji mogu uticati na komplikovanje bolesti. Danas postoje vrlo efikasni lekovi kojima je moguće ovu bolest uspešno držati pod kontrolom. Prof. dr Milan Rančić

Poštovani, Vi ste u prvom delu pisma naveli otpusne dijagnoze Vašeg oca. One ukazuju da Vaš otac boluje od hronične opstruktivne bolesti pluća, koja se u našem narodu obično skraćeno zove hronični bronhitis. Ovo oboljenje je dovelo do parcijalne respiracijske insuficijencije, tj. do sniženja kiseonika u arterijskoj krvi. Takođe utvrđeno je da postoje priraslice plućne maramice, povišen pritisak u plućnim krvnim sudovima i da je sumnjivo da je proširena i aorta. Uz sve to je u tom momentu postojala i obična kijavica. U drugom delu pisma navodite opis CT nalaza grudnog koša. Ovim snimanjem su viđene dve male senke, jedna u desnom i jedna u levom pluću, o čijoj prirodi se radiolog nije izjasnio. To je ovim snimanjem i nemoguće. One mogu predstavljati upalu, ožiljak, ciste, fibrozu, ali i začetak i nekog ozbiljnijeg oboljenja. Osim toga utvrđeno je da na više mesta postoje priraslice plućne maramice, verovatno kao posledica prethodnih upala. I sredogruđu su lako uvećane limfne žlezde, ali ne do nivoa koji je alarmantan i koji zahteva neposredno dalje ispitivanje. takođe, i početni deo aorte je proširen. Što se tiče nalaza CT-a predlažem da posle tri meseca ponovite pregled, a po potrebi i ranije kako bi se pratila evolucija promena. Ne verujem da je lekar Vašeg oca propustio da uradi ili zakaže dopunske preglede da mu je nešto bilo sumnjivo. Najverovatnije je uočene promene ocenio kao sekvele nekih ranijih upalnih promena na plućima. Prof. dr Milan Rančić

Promene koje ste opisali su verovatno ustanovljene posle ultrazvučnog pregleda bubrega. Ciste na bubrezima koje ste opisli ne predstavljalu najčšće posebAN PROBLEM, TO SU TKZV. SOLITARNE CISTE I NE ZAHTEVAJU POSEBNO LEČENJE, ALI IH JE POTREBNO ULTRAZVUČNO POVREMENO PRATITI. Nodus, koji ste opisali je najčešće nekifibrolipom. ali da se tačno utvrdi neophodno je uraditi IVP, scintigrafiju bubrega, kao i scener bubrega, pa nakon toga konsultovati urologa i nefrologa, koji ćesigurno reći o čemu se radi.

Poštovana,
uradite GPT; GOT; gama GT; ukupne proteine; albumin; ukupni, direktni i indirektni bilirubin, opšti pregled urina.

Kamen u bubregu od 4mm jejako mali tako da skoro sigurno ne može izazivati tolike tegobe, o kojima vi govoorite.Takodje se kamenččići te veličine i ne razbijaju. Mislim da je neopodno da se javite nefrologu, koji će napraviti adekvatna ispitivanja i videti da li tegobe potiču uopšte od bubrega ili možda od problema koje imate zbog ranijih povreda i promenama na kičmenom stubu ili koštano-zglobnom sistemu toga predela.Zbog tose javite i reumatologu, ortopedu, neurologi , a zbog bubrega i urologu, uraditi eho bubtrega, IVP, dinmsku scintigrafiju bubrega itd.

Ukoliko se z bog tumora mora odstraniti jedan bubreg, čovek nanormalnije može živetii raditi sa jednim bubregom, ukjlučujući i teže fizičke poslove. Mala je verovatnoća da se može tumorski proces proširiti na drugi bubreg, ali se možeproširiti na okolna tkiva, što se možeutvrditi brojnim metodama.

Membranoproliferativni glomerulonefritis je nažalost hronična bubrežna bolest, kao i većina primarnih glomerulonefritisa, koji nastaje kao posledica abakterijske imunološke upale bubrega.Karakteriše se umnožavanjem pojedinih ćelija, kao i zadebljanjem membrane glomerula. Karakteriše se pojavom krvi,cilindara i veće koiličine belančevina u mokraći.Terapija koja se primenjuje u lečenju daje polovične rezultate, tako da nažalost bolest napreduje. Cilj lečenja ove bolestgi odstrane nefrologa je da uspori progresiju bolesti i odloži početak pojave bubrežne slabosti.Zbog toga su neophodne redovne kontrole u visikispecijalizovanoj nefrološkoj ustanovi i odredjen hiigijeno-dijeteski režim

Poštovana,
veruje se da je posredi parcijalna ili totalna rezistencija bubrežnih sabirnih kanalića na endogene mineralokortikoide usled pomanjkanja specifičnih receptora. Postoji gubitak soli putem bubrega sa gubitkom tečnosti i povišenim vrednostima kalijuma u serumu. Nasleđuje se autosomno-recesivno, autosomno-dominantno. Postoje još i oblici sa multiplom rezistencijom završnih organa na mineralokortikoide (znojne žlezde, pljuvačne žlezde, debelo crevo) ili izolovani oblici koji se odnose na znojne i pljuvačne žlezde a bez bubrežnog gubitka soli. Bolest se ispoljava oko druge nedelje života gubitkom u težini, nenapredovanjem, povraćanjem, dehidracijom (gubitkom tečnosti). Aldosteron u plazmi i plazma reninska aktivnost (PRA) su u ove dece povišeni, a urinarno izlučivanje aldosterona povećano. Iako primarni defekt perzistira tokom celog života, poboljšanje nastupa nakon 1. tj.2. godine života što se tumači razvojem apetita za so i sazrevanjem transporta natrijuma na nivou proksimalnih kanalića bubrega. Starija dece su bez simptoma dok unose optimalne količine soli. Izuzetno gubitak soli može potrajati do kasnog detinjstva i prouzrokovati zaostajanje u rastu. Sekundarni oblici pseudohipoaldosteronizma sreću se kod tromboze renalne vene, neonatalne medulske nekroze, kod odojčadi sa obstruktivnom uropatijom i uroinfekcijom. Lečenje se sprovodi davanjem velikih količina soli (NaCL 3 do 6 gr dnevno). Ostali lekovi:Indometacin i ako su visoke vrednosti kalijuma- izmenjivači katjona.

Poštovana,
Bronho-vaxom je lek koji se sastoji od ekstrakata izdvojenih iz bakterija i ima za cilj jačanje imuniteta. Jako uvećani krajnici (koji ometaju disanje i gutanje) uz česte angine i slabljenje sluha su indikacija za tonzilektomiju. Moj savet je kompromis: sačekati tri meseca i onda odlučiti tonzilektomija- da ili ne (što naravno zavisi od prisutva ili odsustva tegoba).

Poštovani, ako dete nema digestivne probleme (učestale smrdljive stolice) pedijatri ne propisuju antibiotike. Za normalizaciju crevne flore savetuje se primena Probiotic caps. 1x1. Najbolje je da se konsultujete sa dečjim gastroenterologom u vezi vrste i dužine lečenja antibioticima, odnosno potrebe lečenja antibioticima.