veza – pitajte doktora

Rekla bih da ni Vaš partner nema mnogo uticaja na vaspitanje svoje kćerke, a još manje Vi s obzirom da ste godinama prikriveni, što je posledica njegove odluke (ili pristajanja na odluku bivše supruge). Nije mi jasno zašto nije bivšoj supruzi smeo da kaže da ste u njegovom životu, pa ona je ipak bivša? Uostalom, verovatno njihova komunikacija i ne podrazumeva posebnu otvorenost i saradnju, posebno kad kažete da dete i ne poznaje njegovu rodbinu. To, naravno, nije dobro za dete koje izgrađuje svoj identitet i kroz porodične korene, ali mislim da nije na Vama da o tome posebno brinete već je to prevashodno na dogovoru roditelja, ukoliko je on uopšte moguć. Što se prikrivanja Vašeg postojanja tiče, iz Vašeg pisma shvatam da niste time zadovoljni. Ukoliko Vas on voli i prihvata, nije prihvatljivo da Vas na ovaj način obezvređuje. Ukoliko se plaši posledica obelodanjivanja činjenice da ima partnerku, kako će se tek boriti i zalagati za Vas u životu, kada budu neke krizne situacije (a njih u svačijem životu ima) došle na red? Za Vas je veoma važno pitanje njegove neodlučnosti po pitanju sledećeg koraka u vezi. Za svaku vezu su od izuzetnog značaja poverenje, poštovanje i jasna komunikacija. Nisam sigurna koliko ovih elemenata ima u Vašoj vezi, a izgleda da je on taj koji sam donosi značajne odluke za Vašu zajedničku budućnost. Bilo bi značajno da mu stavite do znanja da je dogovor važna komponenta partnerske veze i da o bitnim pitanjima treba da se dogovarate i postavite neke razumne, okvirne planove. Ovako ste u veoma neizvesnoj vezi gde se Vi vrlo malo pitate, iako je Vasa budućnost deo te zajedničke priče. Ukoliko sada shvatate da nema dogovora i da je Vaše učešće u donošenju odluka nedovoljno ili beznačajno, zapitajte se da li je to nešto što želite u braku i uopšte u nastavku svog života. Zanimljivo je što njegova bivša supruga sama odlučuje o pitanju njihovog zajedničkog deteta, a sada on preuzima ulogu jedinog zaduženog za odluke u Vašoj zajedničkoj vezi! Ni jedno ni drugo nisu dobro i funkcionalno rešenje. Vaše, a pogotovu njegove godine, daju dobru osnovu za zrelu vezu i brak, a čekanje samo po sebi neće doneti nikakve posebne promene. Ukoliko je on čovek koji se boji novog vezivanja zbog eventualnog lošeg prvog iskustva, teško da će samo odlaganje doneti neku promenu u Vašem odnosu. Potrebno je da on prepozna problem, ukoliko postoji u njemu, i poželjno da se uz eventualnu stručnu pomoć problem razreši.

Draga Ana, nemaju svi jednake predstave o tome kako partnerska veza treba da izgleda, niti su svi spremni da se u nju ulože na isti način. Vi, očigledno, smatrate da u vezu treba dosta ulagati i da komunikacija sa partnerom treba da bude česta, emotivno intenzivna i ne bojite se otvorenog pokazivanja osecanja. Vaš mladić, izgleda, ima drugačiju predstavu o ponašanju u vezi, što ne znači da Vas ne voli ili da ima komplekse, već može samo da znači da je tokom svog razvoja i odrastanja formirao drugačiju sliku o zabavljanju. Neki oblici ponašanja uče se u najranijim godinama života, pa i samo odrastanje bez majke, koje pominjete, može da bude razlog za nesnalaženje u pokazivanju ljubavi. Njegovo ponašanje njemu samom sigurno izgleda sasvim u redu, pa čak postoji mogućnost da se povlači ukoliko Vi previše izražavate svoje emocije ili od njega očekujete previše otvoreno ponašanje. Takođe, i količina ljubavi koju neko može da pruži varira od pojedinca do pojedinca. Možda je Vaš minimum blizu njegovog maksimuma, tako da Vi stalno možete verovati da Vam ne daje sve od sebe, a on, jednostavno, ima toliki kapacitet za pružanje ljubavi. To što mu je teško da prizna da je iz manjeg mesta nije neobično kod ljudi koji svoju nesigurnost zbog porekla kojim se ne ponose prikrivaju čak i blagim iskrivljavajem istine, ili nekada ponašanjem koje na prvi pogled izgleda kao preterana sigurnost u sebe, iako je upravo suprotno. Ne priča puno o sebi jer verovatno ima više stvari koje ga iz njegove istorije ne čine ponosnim, koliko god da on za to nije kriv. Iako ima dovoljno godina da spada u kategoriju već prilično zrelih mladih ljudi, to što u ovakvom ponašanju možemo da nazremo emocionalnu nedozrelost i nedostatak samopouzdanja još uvek ne znači da kod njega postoji neki poremećaj, već da su određeni faktori doprineli njegovom sporijem sazrevanju.  I konačno, veza od 2 meseca je ipak relativno kratka i možda on spada u ljude koji se otvaraju sporije i tek kad u nekog steknu poverenje posle dužeg perioda, više se ulažu u taj odnos, otvoreniji su i iskazuju veću brigu za partnera i bliskost sa njim. Ako Vam već govori lepe stvari, kako kažete, ukoliko imate neki jasan razlog da mu ne verujete, razumljivo je da njegove reči prihvatate sa rezervom. Ukoliko je i njegovo ponašanje, kada ste zajedno, blago, nežno i postupci odgovaraju onome što govori, ne vidim razloge za sumnju. Možda i Vi želite previše garancija. Partnerska veza je dvosmerna staza koju nepoverenje i sumnje sigurno neće ojačati.

Pretpostavljam da vi najbolje osećate da li umete da volite ili ne? Rekla bih da u Vama ima mnogo ljubavi i želje da volite, koja se nekada pretvara više u "ljubav prema ljubavi" nego u ljubav prema konkretnoj osobi. Potrebno Vam je osećanje da ste voljeni, prihvaćeni i da pripadate nekom, isto koliko želite da vi dajete ljubav. Međutim, ukoliko su Vaši periodi zaljubljenosti tako kratki i dolazi do brzog hlađenja, možda je u osnovi Vaša previše definisana ideja o tome kako treba da izgleda Vaš idealni partner - kada nekog upoznate, možda taj neko dosta verno oslikava Vaš ideal muškarca koga želite da sanjate, a onda se, relativno brzo, pokaže da on baš i nije to što ste očekivali. Tada Vaša zaljubljenost prelazi u fazu hlađenja. Druga mogućnost bi bila prelazak zaljubljenosti u ljubav kada, iako suočeni sa svim nedostacima i neočekivanim elementima koje Vaš partner pokazuje, možete da ga prihvatite (onakvog kakav jeste) i da ga takvog volite. Preispitajte svoja očekivanja od potencijalne veze i partnera, jer od toga kakva su nečija očekivanja u velikoj meri zavisi koliko će biti prilagodljiv u situaciji koju niko ne može do kraja da predvidi - u prilagođavanju na nečije navike, način mišljenja, stavove, vrednosti, planove za život. U većini veza kroz život čovek bira po nekom sličnom "ključu" pa se nekada pitamo kako se to za nas "lepe" baš "isti tipovi" ili ih takve "biramo". Pokušajte da razumete svoj "ključ" - šta je to što očekujete, a ne dobijate u vezama? Možda postoji nešto što bi bio "zajedničiki imenitelj" i u Vašim potrebama i u Vašim razočarenjima. Ako biste to mogli da spoznate, možda biste mogli da razumete da treba redefinisati upravo ta, konkretna, očekivanja i krenuti u novu vezu sa malo drugačije pozicije. Kako su te naše polazne ideje i očekivanja u vezi velikim delom ispod nivoa svesti, često ne možemo bez stručne pomoći razrešiti i dokučiti šta to pravi zbrku u našem emotivnom životu. Ukoliko ste dovoljno introspektivni i motivisani da radite na sebi, pokušajte da sebe preispitate, sami ili uz pomoć psihologa. Ono što je važno je da je Vaš problem rešiv i da spada u grupu emotivnih nedoumica sa kojima se mnogo ljudi suočava.