kriza – pitajte doktora

Ekonomska, ili bilo koja vrsta krize kroz koju prolazimo, iznese na površinu sve one sitnice koje su se godinama taložile i bile nerazrešene. I sami kažete da je bilo i ranijih koškanja, ali da je sad došlo do kulminacije koja je vidljiva u svim segmentima Vaše porodice. Patite Vi, pati žena, deca pokazuju nezadovoljstvo na sebi svojstven način. Pokušajte da sa suprugom porazgovarate i da otkrijete zašto vam je bilo najlepše kad ste živeli u jednoj sobici. Možda ste bili bliskiji, intimniji pokušajte da ponovo činite stvari koje su vas nekad spajale i činile srećnima (druženje sa prijateljima, šetnje i slične zajedničke aktivnosti). U svakom slučaju, možete se obratiti bračnom i porodičnom savetovalištu u Vašem gradu u koje biste mogli da odete Vi i žena zajedno.

Mislim da se odgovor krije u Vašem pitanju i konstataciji "ja sam veći dio dana nervozna i nemam volje ni za šta osim za dete". Sada je pitanje šta je starije, njegova ili Vaša nervoza, kokoška ili jaje. Ali kada imate dete od 8 meseci, onda se ne zapitkuje mnogo, već se razume da je majci potrebna pomoć i fizička i emocionalna i da se svi moraju odreći nekih svojih potreba da bi dete opstalo. To je inače period "roditeljske krize" jer beba zahteva toliko ljubavi i pažnje da je roditelji nemaju jedno za drugo. A ako ste navikli da i Vi i suprug dobijate mnogo pažnje i ljubavi, onda nije slučajno da se sada osećate i mnogo lišeni toga, a suprug čak i izostavljeno. Ali život sa bebom jeste i period kada dvoje mladih roditelja uče i kako da se odriču dela zadovoljstva života u dvoje i navikavaju na zadovoljstvo života u troje.

Poštovana,
Sam čin venčanja, osim mnogo drugih značenja, ima i formalno značenje zasnivanja porodice i ovo je prva faza u životnom ciklusu koja započinje brakom. Tokom ove faze partneri treba da nauče da žive zajedno i to na način koji se razlikuje od onoga kada su bili mladić i devojka. Kažete da ste tri godine zajedno, od čega nepunu godinu u braku i problemi počinju od skoro, od kako je suprug pokrenuo sopstvenu firmu pri čemu je to pokrenulo i neke druge probleme za koje kažete da su bili iza paravana. Bračni par tokom perioda prilagođavanja treba da razvije načine komunikacije i to kako kroz dijalog tako i kroz ponašanje pri čemu je neophodno dogovaranje oko zajedničkih obaveza, odgovornosti interesovanja, planova. Vaš suprug kao da je sve ovo natovario na sebe pri čemu se Vi osećate besno i nevoljeno i svojim izlivima besa samo pojačavate njegov stres što Vam je on i predočio u Vašem prvom mirnom razgovoru, da ga pritiskate i gušite, neprestano zivkate. Svakako da i vi uviđate da je Vaše ponašanje malo opterećujuće "što više ja jurim, on sve brže i bezglavije beži (verovatno kući dolazi što kasnije da ne bi morao sluša prigovore)." Možda bi bilo bolje da umesto prigovora ponudite svoju pomoć, naravno onoliko koliko vam mogućnosti to dozvoljavaju. Možete u sledećem mirnom razgovoru jasno izneti svoje razmišljanje o braku svojih roditelja, koji navodite kao izvor svoje nesigurnosti, kao i bojazan zbog njegovog ranijeg neuspelog braka. Neuspeli brakovi koje smo imali u svom iskustvu, bilo da su naši ili naših roditelja, ne moraju nužno da znače da će i naš brak biti neuspešan. Vaše razmišljanje o tome da li treba uključiti i druge članove proširene porodice, pre svega njegovu majku, možda u ovom trenutku ne bi baš bilo delotvorno jer i sami kažete da ne znate kako će biti protumačeno. Ne zaboravite da je ovo faza kad bračni par postavlja granice prema drugim sistemima (roditelji, rođaci, prijatelji) i najdelotvornije su one koje su polupropustljive. Iskoristite vaše putovanje da "prebrodite krizu" uspostavljanjem ponovne bliskosti, setite se stvari koje ste radili ranije zajedno i koje su Vam pričinjavale zadovoljstvo i ponovo zapodenite razgovor da bi napokon stigli do onog za vas još uvek tajnovitog dela njegove duše.
Pozdrav